Стратегија ЕУ о Србији: Владавина права и споразум са Косовом под хитно
Европски званичници су протеклих дана јасно поручили и да немају намеру да "увозе проблеме у ЕУ"
ЕУ је представила тзв. стратегију проширења, а објављена документација је потврдила да усвојени текст има мање датума и рокова него што су имали нацрти.
Прочитајте и :
Такође, како је неколико сати пре презентације рекао први човек ЕК Жан-Клод Јункер, 2025. година, о којој се пише већ месецима и која се везује за Србију, представља само "најбољи сценарио" и не "имплицира никакав аутоматизам".
Што се Србије тиче, тај "најбољи сценарио" предвиђа да се већ у наредном кораку ка путу ка ЕУ и то "хитно" постигне и "закључи" правно обавезујући споразум о нормализацији, предвиђен преговарачким Поглављем 35, које се тиче Косова.
Иако уз ту реченицу нема датума, она се налази одмах испод броја 2018 и констатације да су - Црна Гора и Србија две земље које су већ отвориле преговоре.
Европска унија ЈЕДИНСТВЕНА: Нуклеарни споразум са Ираном мора бити очуван
У нацртима у које су медији имали увид постојало је неколико рокова, који су конкретно били везани за неке кораке, али је у објављеном докуметну први следећи број 2025. година, уз који пише "могућа перспектива", а испод њега се налазе само потпис Споразума о придруживању, његова ратификација и сам улазак у ЕУ.
У саопштењу ЕК се наводи да је стратегија за "Кредибилну перспективу проширења и веће ангажовање ЕУ на Западном балкану" усвојена са намером да потврди "европску будућност региона".
Како се наводи, ЕК је најавила шест носећих иницијатива, односно корака које ће ЕУ предузети у наредним годинама како би подржала напоре да се Западни Балкан "трансформише уз узајамну корист".
Осим тога, иницијатива ће се бавити борбом против корупције и организованог криминала, оснаживања демократских институција, правосуђа, јавне управе и економије.
Услови за чланство
Подсећа се да је Уговором о Европској унији предвиђено да свака европска држава може да аплицира за пријем у чланство уколико поштује демократске вредности ЕУ и посвећена је њиховом промовисању.
Такође, наводе се и услови које државе морају да испуне како би постале чланице ЕУ.
- Стабилне институције које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштовање заштите мањина, функционалну тржишну економију и капацитет да учествује у такмичењу у тржишној утакмици ЕУ, способност да спроводи обавезе прописане чланством, укључујући приврженост за постизање циљева политичке, економске и монетарне уније - наводи се.
Додаје се да је неопходно да земље Западног Балкана спроведу реформе у кључним областима.
- Владавина права, основна права и управљање морају да буду значајно ојачани. Судске реформе, борба против корупције и организованог криминала и јавна администрација морају да дају стварне резултате, а функционисање демократских институција мора да буде озбиљно поправљено. Економске реформе морају да буду енергично спроведене и усмерене ка структурним слабостима, мањку компетитивности и стопи незапослености. Све државе морају да се посвете превазилажењу терета прошлости, уз решавање отворених питања пре пријема у ЕУ, а то се нарочито односи на проблеме око граница - истиче се.
Преосталих пет иницијатива се тичу подршке и унапређења безбедности и миграција, социо-економског развоја, транспорта и енергетике, дигиталне агенде као и одржавања добросуседских односа и решавања билатералних размирица.
Европски званичници су протеклих дана јасно поручили и да немају намеру да "увозе проблеме у ЕУ", односно да међу чланицама неће бити места за оне које имају нерешена питања са суседима, почев од граница, али и других питања.
ЕУ се већ "опекла" у случају Хрватске и Словеније, а и протеклих година је мање или више отворено поручено - нема уласка у ЕУ, док се не реши питање граница.
Посебну пажњу протеклих дана привлачили су и наводи о томе "колико се о којој балканској држави пише", нарочито након информације да је Шпанија тражила да се Косово не третира у документацији као држава.
У складу са последњим сазнањима, у објављеним документима су у фокусу Црна Гора и Србија, као кандидати који су најближи ЕУ.
Иако је било речи о "датумима" који су уписани за БиХ, Албанију и Македонију, у истом документу се налази само календар за Црну Гору и Србију уз назнаку и ограду да је у питању "могућа перспектива за 2025. годину".
- Ово је индикативна илустрација корака неопходних да Црна Гора и Србија, две земље које су већ отвориле преговоре, заврше процес у оквиру перспективе до 2025. године. Ово је чисто индикативни оквир заснован на сценарију најбољег случаја. Илустрација не имплицира никакав аутоматизам, процес ће остати објективан и заснован на постигнућима. Он служи да илуструје колико брзо би реформе требало да буду усвајане и имплементиране како би се овакав сценарио испунио. Прогрес сваке земље ће бити оцењиван независно и на основу постигнућа, у складу са постављеним условима - наводи се.
Као "следећи кораци" за две земље наводи се да је кључан "још јачи фокус на испуњавању услова из области владавине права".
- Лидери земаља морају да се још јаче и са јаснијом посвећеношћу суоче са изазовима. У случају Србије, прелазна мерила која се тичу нормализације односа са Косовом (поглавље 35) морају да буду испуњена, а правно обавезујући споразум мора да буде хитно постигнут - пише у документу.
Затим, као даљи кораци, следе заузимање заједничких позиција и дефинисање "транзиционих мера" на путу ка ЕУ, а у случају Србије и "потреба да имплементација споразума о нормализацији односа са Косовом значајно напредује".
На крају тог одељка јесу уцртани затварање преговора, а затим "у перспективи 2025. године" и дефинисање Споразума о придруживању, његова ратификација и улазак у ЕУ
