Posle BOŽIĆA jednu stvar OBAVEZNO treba DA SAČUVATE, jer će vam...!
Bliži se Božić, a narodni običaji širom zemlje su razni.
Već treći dan Božića, 9. januara, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Stevanjdan u čast Svetom Stevanu “Prvomučeniku“. Naziv “Prvomučenik“ dobio je zbog toga što je prvi hrišćanin koji je stradao za Isusa, iste godine kada se Isus vazneo na nebo. Sveti Stevan je ogromnom snagom svoje vere, pored toga što je pomagao sirotinji u Jerusalimu, svojim propovedanjima Jevrejima dokazivao da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
To se nije dopalo njegovim bližnjima, pa su narodne duhovne starešine pobunile narod i Stefana lažno optužile za bogohuljenje i klevetu, nakon čega je on kamenovan.
U trenutku stradanja “Prvomučenik“ je imao nešto više od 30 godina, a poslednje reči su mu bile “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“. Njegove mošti pronađene su u blizini Jerusalima 415. godine.
Običaj je da se na proslavu Stevanjdana iznese božićna slama i ostavi ispred kuće, radi boljeg roda i napredovanja. U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
Sveti Jovan "predviđa" sudnji dan
Pravoslavna crkva, dan nakon Bogojavljanja, 20. januara proslavlja Svetog Jovana Krstitelja. Smatra se da je njegova najveća uloga odigrana na dan Bogojavljanja, te je crkva prvi dan posle ovog praznika odlučila da posveti njemu.
Smatra se da je Sveti Jovan zaštitnik muzičara, zatvorenika, obolelih od epilepsije, uzgajivača ptica, ali i zaštitnik velikog broja gradova širom sveta.
Za dan obeležavanja pomena Svetom Jovanu, postoji verovanje da ukoliko, 20. januara u ponoć u posudu sa vodom se stavi jedno jaje, koje u tom trenutku potone, sudnji dan je blizu.
