После БОЖИЋА једну ствар ОБАВЕЗНО треба ДА САЧУВАТЕ, јер ће вам...!

Већ трећи дан Божића, 9. јануара, Српска православна црква прославља Стевањдан у част Светом Стевану “Првомученику“. Назив “Првомученик“ добио је због тога што је први хришћанин који је страдао за Исуса, исте године када се Исус вазнео на небо. Свети Стеван је огромном снагом своје вере, поред тога што је помагао сиротињи у Јерусалиму, својим проповедањима Јеврејима доказивао да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.

То се није допало његовим ближњима, па су народне духовне старешине побуниле народ и Стефана лажно оптужиле за богохуљење и клевету, након чега је он каменован.

У тренутку страдања “Првомученик“ је имао нешто више од 30 година, а последње речи су му биле “Господе, не урачунај им грех овај“. Његове мошти пронађене су у близини Јерусалима 415. године.

Обичај је да се на прославу Стевањдана изнесе божићна слама и остави испред куће, ради бољег рода и напредовања. У Војводини је традиција да сламу износе жене, тихо, да се не би чуло како одлази Божић. Оне метлу којом је божићна слама пометена, не користе током године, већ ради здравља чувају.

Свети Јован "предвиђа" судњи дан

Православна црква, дан након Богојављања, 20. јануара прославља Светог Јована Крститеља. Сматра се да је његова највећа улога одиграна на дан Богојављања, те је црква први дан после овог празника одлучила да посвети њему.

Сматра се да је Свети Јован заштитник музичара, затвореника, оболелих од епилепсије, узгајивача птица, али и заштитник великог броја градова широм света.

За дан обележавања помена Светом Јовану, постоји веровање да уколико, 20. јануара у поноћ у посуду са водом се стави једно јаје, које у том тренутку потоне, судњи дан је близу.