SANKCIJE ILI PREKID PREGOVORA! Evo šta stoji u nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU: Ovo su svi uslovi za Srbiju
Pretnja koja nad Srbijom već duže visi u vazduhu - da će biti suspendovani naši pristupni pregovori sa Evropskom unijom ukoliko ne uvedemo sankcije Rusiji - uskoro bi mogla da postane zvanična politika Brisela prema našoj zemlji.
Naime, Evropski parlament će tražiti od EU obustavljanje pregovora dok god se ne uskladimo sa njihovom spoljnom i bezbednosnom politikom, odnosno ne podržimo embargo protiv Moskve.
Ovo se navodi i nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU u procesu proširenja, o kojem će zastupnici EP raspravljati na spoljnopolitičkom odboru 13. oktobra, a konačna verzija teksta dobiće formu rezolucije Evropskog parlamenta, na glasanju koje se očekuje tokom novembra.
"SLEDEĆE NEDELJE SASTANAK SA VUČIĆEM I ORBANOM" Nehamer najavio sastanak sa dvojicom lidera u Budimpešti
U Majdanpeku saslušan Aleksandar Jovanović Ćuta: Pojavio se u policiji u pratnji nekoliko desetina aktivista
Prelistavanje dnevnih novina za 29. septembar 2022. godine
Iako rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za zemlje članice, niti ostale evropske institucije, jasno je da je ova inicijativa u sklopu sve snažnijih pritisaka na našu zemlju da napusti svoju neutralnu poziciju u rusko-ukrajinskom sukobu.
Pojedini evroposlanici najpre su se žestoko obrušili na Beograd zbog potpisivanja dvogodišnjeg Plana konsultacija između srpskog i ruskog ministarstva spoljnih poslova, a zatim su evropske socijaldemokrate, druga po veličini grupacija u EP, zatražile da se zaustave pregovori sa Srbijom ako se ona ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i najavili da će to uvrstiti u predstojeći izveštaj EP o proširenju.
"Na papir" će biti stavljena još jedna pretnja da bi naša zemlja zbog nesvrstavanja u antiruski blok mogla da se suoči sa povlačenjem stranih investicija, zatvaranjem fabrika i "zavrtanjem" finansijske pomoći iz EU.
Naime, u nacrtu izveštaja među kompromisnim amandmanima evropski poslanici su obuhvatili i financijsko uslovljavanje. Kako se navodi u tekstu, dalja finansijska podrška Srbiji bi bila uslovljena beogradskim stavom prema Moskvi, ali i napretkom u demokratiji, vladavini prava i "prihvatanju vrednosti i prioriteta EU".
- Preispitati sve fondove EU za Srbiju u tom svetlu, posebno sve projekte koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima i interesima EU - ističe se među kompromisnim amandmanima.
Ukoliko se ovi novi zahtevi za Srbiju i zvanično ugrade u novu strategiju proširenja EU, prestaće da važi dosadašnje pravilo iz pregovaračkog okvira da zemlje kandidati nemaju obavezu da se odmah priključe politici Brisela, uključujući i sankcije, već da se sa tom politikom "postepeno usklađuju".
Inače, evropski put Srbije je već duže usporen i na njemu se našoj zemlji stalno postavljaju nove prepreke. Najpre su usred "trke" promenjena pravila, odnosno uvedena je nova metodologija pregovaranja, klasteri umesto poglavlja, a sada se na spisak naših obaveza stalno dodaju novi i novi zahtevi.
Naša zemlja je poslednji put otvorila klaster 4, koji se odnosi na zelenu agendu, u decembru 2021, pre izbijanja sukoba u Ukrajini.
Evropska komisija, koja ocenjuje spremnost jedne zemlje u integracijama, smatra da je Srbija spremna da otvori i klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), a koji je trebalo da bude "otpečaćen" u decembru ove godine. Međutim, kako sada stvari stoje, od toga najverovatnije neće biti ništa, ukoliko Srbija, naglašavaju u evropskim diplomatskim izvorima, ne napravi zaokret u odnosima sa Rusijom.
Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, već je ukazala da se u EU sve glasnije govori o ozbiljnim posledicama sa kojima bi Srbija mogla da se suoči ako se ne pridruži sankcijama. Po njoj, dodatno se sužava prostor za vođenje dugogodišnje izbalansirane spoljne politike, koja u uslovima ruske agresije na Ukrajinu i odgovora političkog Zapada postaje teško održiva.
Nije slučajno ni što je ova inicijativa evroposlanika da se i u zvanične dokumente EU ugradi "kazna za neposlušnost Srbije" došla uoči samita u Pragu, 6. oktobra, povodom osnivanja Evropske političke zajednice, a gde će na predsednika Vučića biti vršen snažan pritisak da odustane od dosadašnje politike - da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali ne uvodimo sankcije Rusiji.
Bilčik stiže u Beograd
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik danas dolazi u dvodnevnu radnu posetu Beogradu, gde je planirano da se sastane s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. On stiže sa Matjažom Nemecom, članom Delegacije Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija. Kao poslanici zaduženi za Zapadni Balkan i našu zemlju, oni će se sastati i sa predstavnicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.
Ova radna poseta se organizuje u okviru dijaloga EP sa našim parlamentom, a cilj posete je, kako je navedeno iz Brisela, razgovor o izgledima za saradnju sa Skupštinom Srbije u novom sazivu, nakon izbora održanih u aprilu 2022. godine.
