САНКЦИЈЕ ИЛИ ПРЕКИД ПРЕГОВОРА! Ево шта стоји у нацрту извештаја о новој стратегији ЕУ: Ово су сви услови за Србију
Претња која над Србијом већ дуже виси у ваздуху - да ће бити суспендовани наши приступни преговори са Европском унијом уколико не уведемо санкције Русији - ускоро би могла да постане званична политика Брисела према нашој земљи.
Наиме, Европски парламент ће тражити од ЕУ обустављање преговора док год се не ускладимо са њиховом спољном и безбедносном политиком, односно не подржимо ембарго против Москве.
Ово се наводи и нацрту извештаја о новој стратегији ЕУ у процесу проширења, о којем ће заступници ЕП расправљати на спољнополитичком одбору 13. октобра, а коначна верзија текста добиће форму резолуције Европског парламента, на гласању које се очекује током новембра.
"СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ САСТАНАК СА ВУЧИЋЕМ И ОРБАНОМ" Нехамер најавио састанак са двојицом лидера у Будимпешти
У Мајданпеку саслушан Александар Јовановић Ћута: Појавио се у полицији у пратњи неколико десетина активиста
Прелиставање дневних новина за 29. септембар 2022. године
Иако резолуције ЕП нису правно обавезујуће за земље чланице, нити остале европске институције, јасно је да је ова иницијатива у склопу све снажнијих притисака на нашу земљу да напусти своју неутралну позицију у руско-украјинском сукобу.
Поједини европосланици најпре су се жестоко обрушили на Београд због потписивања двогодишњег Плана консултација између српског и руског министарства спољних послова, а затим су европске социјалдемократе, друга по величини групација у ЕП, затражиле да се зауставе преговори са Србијом ако се она не усклади са санкцијама ЕУ против Русије и најавили да ће то уврстити у предстојећи извештај ЕП о проширењу.
"На папир" ће бити стављена још једна претња да би наша земља због несврставања у антируски блок могла да се суочи са повлачењем страних инвестиција, затварањем фабрика и "завртањем" финансијске помоћи из ЕУ.
Наиме, у нацрту извештаја међу компромисним амандманима европски посланици су обухватили и финанцијско условљавање. Како се наводи у тексту, даља финансијска подршка Србији би била условљена београдским ставом према Москви, али и напретком у демократији, владавини права и "прихватању вредности и приоритета ЕУ".
- Преиспитати све фондове ЕУ за Србију у том светлу, посебно све пројекте који се финансирају у оквиру Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, како би се осигурало да сви расходи ЕУ буду у потпуности у складу са сопственим стратешким циљевима и интересима ЕУ - истиче се међу компромисним амандманима.
Уколико се ови нови захтеви за Србију и званично уграде у нову стратегију проширења ЕУ, престаће да важи досадашње правило из преговарачког оквира да земље кандидати немају обавезу да се одмах прикључе политици Брисела, укључујући и санкције, већ да се са том политиком "постепено усклађују".
Иначе, европски пут Србије је већ дуже успорен и на њему се нашој земљи стално постављају нове препреке. Најпре су усред "трке" промењена правила, односно уведена је нова методологија преговарања, кластери уместо поглавља, а сада се на списак наших обавеза стално додају нови и нови захтеви.
Наша земља је последњи пут отворила кластер 4, који се односи на зелену агенду, у децембру 2021, пре избијања сукоба у Украјини.
Европска комисија, која оцењује спремност једне земље у интеграцијама, сматра да је Србија спремна да отвори и кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст), а који је требало да буде "отпечаћен" у децембру ове године. Међутим, како сада ствари стоје, од тога највероватније неће бити ништа, уколико Србија, наглашавају у европским дипломатским изворима, не направи заокрет у односима са Русијом.
Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику, већ је указала да се у ЕУ све гласније говори о озбиљним последицама са којима би Србија могла да се суочи ако се не придружи санкцијама. По њој, додатно се сужава простор за вођење дугогодишње избалансиране спољне политике, која у условима руске агресије на Украјину и одговора политичког Запада постаје тешко одржива.
Није случајно ни што је ова иницијатива европосланика да се и у званичне документе ЕУ угради "казна за непослушност Србије" дошла уочи самита у Прагу, 6. октобра, поводом оснивања Европске политичке заједнице, а где ће на председника Вучића бити вршен снажан притисак да одустане од досадашње политике - да поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине, али не уводимо санкције Русији.
Билчик стиже у Београд
Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик данас долази у дводневну радну посету Београду, где је планирано да се састане с председником Србије Александром Вучићем. Он стиже са Матјажом Немецом, чланом Делегације Одбора ЕП за стабилизацију и придруживање ЕУ-Србија. Као посланици задужени за Западни Балкан и нашу земљу, они ће се састати и са представницима посланичких група у Народној скупштини.
Ова радна посета се организује у оквиру дијалога ЕП са нашим парламентом, а циљ посете је, како је наведено из Брисела, разговор о изгледима за сарадњу са Скупштином Србије у новом сазиву, након избора одржаних у априлу 2022. године.
