DA LI TERORIZAM PRETI SRBIJI? Europol upozorava na povratnike sa sirijskih ratišta, ovde dolaze da se reorganizuju!
Povratnici sa sirijskog ratišta i iz Islamske države potencijalna opasnost za Zapadni Balkan
Teroristi povratnici iz ratnih područja u narednom periodu svoje utočište mogli bi da nađu u državama našeg regiona, zbog čega su iz EU Zapadni Balkan označili kao potencijalnu pretnju kada je u pitanju teroristička situacija u Evropi, stoji u izveštaju Europol-a.
SNAGA SRPSKE VOJSKE BIĆE DEMONSTRIRANA I NA VIDOVDAN: Predsednik Vučić danas u Kragujevcu na prikazu naoružanja
Direktor Kancelarije za KiM na dodeli medalja "Majka devet Jugovića": Petar Petković danas u Gračanici
Samit predsednika parlamenata Zapadnog Balkana: Danas u Briselu sastanak predstavnika regiona
U ovom dokumetu koji je Europol (Agencija Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona) objavio 22. juna, navodi se da "militanti koriste svaku priliku da nagrizu demokratske strukture, šire strah i polarizuju društvo". Pomoć u njihovoj "misiji" tokom prethodnih godina pružila je pandemija korona virusa tokom koje je, prema navodima evropskih stučnjaka za bezbednost, produbljena polarizacija političkog diskursa u EU, Primetan je i porast netrpeljivosti političkih protivnika, dok se povećava i broj pojedinaca koji vrše verbalno ili fizičko nasilje.
- Ekstremisti i teroristi pronašli su nove mogućnosti u povećanom vremenu provedenom online tokom pandemije Kovid-19. Uz veliku količinu dezinformacija koje se aktivno šire putem interneta, ekstremisti i teroristi su iskoristili socijalno nezadovoljstvo kako bi dosegnuli i propagirali svoje ideologije - navodi se u Izveštaju.
Zapadni Balkan se, prema podacima ove agencije, smatra tranzitnom rutom za povratnike sa sirijskog i iračkog ratišta, a Europol je, pre godinu dana bio posebno zabrinut zbog povratka žena i dece koji su u prethodnom periodu bili indoktrinirani.
Izveštaj navodi da je jedna grupa, koja je uključivala bivše članove takozvane Islamske države koji su se vratili iz Sirije, razbijena u Severnoj Makedoniji. Takođe, zabeleženi su i pojedinačni slučajevi povratnika iz zone sukoba u Siriji i Iraku.
Srbija nije prijavila nijedan teroristički akt ili incident u 2020. godini niti je zabeležen bilo koji slučaj povratka s ratišta, s tim da se ističe kako Srbija smatra povratak državljana sa ratišta relevantnim sigurnosnim pitanjem s kojim se suočava, prenosi "Radio slobodna Evropa". Tri osobe povezane sa terorizmom uhapšene su na Kosovu i Metohiji.
Slučajeve povratka ekstremnista i pokretanje istraga protiv istih od zemalja regiona prijavila je još Albanija, devet istraga protiv 14 osoba koji nisu formirali grupu, ali uključivali su povratnike, radikalizirane zatvorenike i pristalice džihadizma i Crna Gora, koja provela sedam istraga o krivičnim delima povezanim sa terorizmom, uključujući optužbe za terorizam, finansiranje i veze s militantima na stranom ratištu i stranim teroristima i organizacijama.
BiH nije izvestila o terorističkim incidentima u 2020, a tokom oktobra prošle godine pova zemlja primila jednog od svojih državljana, koji je deportovan iz Turske nakon ulaska u zemlju iz regije Idlib u Siriji.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose kaže da još uvek nema informacija o prisustvu ekstremista povratnika iz ratnih zona na teritoriji Srbije, ali da je sasvim moguće da takve grupe budu poslate na ove prostore kako bi izazivale sukobe.
- Još od devedesetih godina BiH i Kosovo, kada je u pitanju islamski terorizam, bili su na mapi "puta do raja", tada su bili promovisani kao destinacije na kojima se zarađuje "put u raj". Sada to više nisu, a da li neka od tih islamskih terorističkih frakcija može da bude poslata i da ovde izaziva sukobe, može. Sada je takvo dobar komunikacije i naoružanja da 1500 ljudi može da drži pod kontrolom, na primer Crnu Goru - navodi Janjić.
Janjić naglašava da zabrinutost iz EU može da ima dva izvora.
- Jedan je taj da je na ovim prostorima sve više desničarkih vlada, koje same po sebi u svakom obliku delovanja vide ekstremizam, menjaju kriterijume prema kojima to procenjuju. A drugi izvor mogao bi da bude teza da je Zapadni Balkan mesto sa koga bi trebalo proterati Ruse. Ako se u tom pravcu krene onda nema ko neće koristiti teroriste - ističe on.
Dodaje da nikako ne bi trebalo da isključijemo mogućnot pojave ovakih pojedinaca i grupa u našem regionu.
- Imamo sopstvene građane koji su regrutovani po raznim terorističkim organizacijama, koji ratuju za razne ideologije. To je jedan ozbiljan resursi samo je pitanje kada će njihove gazde da ih vrate tamo odakle su krenuli ili kada će se oni jednostavno toliko osiliti da država za njih neće predstavljati ništa, ali za sada ne vidim neposrednu opasnost - zaključje Janjić.
Ističe da ako govorimo, na primer o BiH, ona bi trebalo uzeti u obzir i politički narativ koji su stvorili tamošnji akteri, a koji doprinosi podelama među stanovništvom.
Tokom prošle godine čak 346 linkova terorističkog sadržaja na 27 platformi otkriveno je na prostorima bivše Jugoslavije i Albanije tokom prvog akcionog dana usmerenog na suzbijanje džihadističke propagande koja se širi na jezicima država Zapadnog Balkana.
Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost kaže Europol kontinuirano ukazuje na opasnost povratnika iz ratnih zona, koji na ovim prostorima vrše reorganizaciju i imaju ogromna novčana sredstava na raspolaganju.
- Europol kontinuirano i za vreme pandemije ukazuje na opasnost povratnika sa ratišta. Poslednjih dve godine oni govore o pojačanoj propagandi terorističkih organizacija na Balkanu i ukazuju na stotine portala i medija, čak o slučajevima koji nisu izolovani, govori se o načinu na koji se, sa jedne strane, zbog pandemije sa radara uklanja teroristička pretnja i to vidljivo i o njoj se govori samo kurtoazno, a sa druge strane ove organizacije se, nakon rata u Siriji, nemetano reorganizuju, imaju enormne izvore finansiranja i pripremaju se za nove ratove - navodi Galijašević.
Navodi da države u regionu praktično nijednom bezbednosnom merom ne ometaju niti utiču na njihov proces reorganizacije i kretanja.
- Reorganizacija, novo delovanje, podrazumeva upravo kretanje prema mestima na kojima će se po procenama onih koji ih finaniraju, koji stoje iza njih, dešavati takve pojave i takvi događaji u kojima će njihovo učešće biti potrebno. Područje bivše Jugoslavije je upravo na svim mogućim pravcima kretanja ne smao terorista već svim pravcima organizovanog kriminala. Kada pogledate puteve narkotika, oružja, kao najprofitabilnije delatnosti, vi onda vidite da i ti teroristi idu tim putem. U tom smislu je obavezna da se taj talas prati kao bezbednosni izazov - ističe.
Dodaje da i pri komitetu Savetu bezbednosti postoje kosolidovane liste terorističkih organizacija koje deluju na Zapadnom Balkanu.
- Ne samo da se oni skrivaju i da se u značajnoj meri vraćaju, ovo je veća politika, veći kapital koji stoji iza njih i čini mi se da Europol sa pravom upozorava. To ne čine samo oni, već to vidimo i na Komitetu za protivterorizam pri Savetu bezbednosti UN, gde pored saopštenja, postoje i kosolidovane liste koje Savet bezbednosti osvežava svakoga dan i gde možemo videti koje organiazacije deluju na Zapadnom Blakanu i već 20 godina se ukazuje na njihove veza sa teroristima - zaključuje Galijašević.
