VELIKA ANALIZA VLADISLAVA JOVANOVIĆA: Bivši ministar spoljnih poslova otkriva pozadinu sukoba na Bliskom istoku i Ukrajini i kako je rasturena SFRJ (VIDEO)
Vladislav Jovanović o aktuelnim domaćim i spoljnopolitičkim temama.
Gost redakcije Srbija Danas, bio je Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), ambasador pri Ujedinjenim nacijama (UN) i karijerni diplomata pri ambasadama naše zemlje u Briselu, Londonu i Ankari. Sa gospodinom Jovanovićem smo razgovarali o aktuelnim spoljnopolitičkim temama: ratu na Bliskom istoku i ratu u Ukrajini, ali i o ključnim momentima sukoba u Jugoslaviji i posledicama koje su ostavili u današnjem vremenu.
"NIKO SA NAMA NE MOŽE REŠITI PROBLEM SILOM" Ambasador Palestine o ratnim događajima na Bliskom istoku, samo pod OVIM uslovima je moguć mir (VIDEO)
ŠOK OPTUŽBE ZA ZELENSKOG IZ SAD "To što je Putin loš, ne znači da je Ukrajina dobra" - ovakav udarac niko nije očekivao
SLOBODAN MILOŠEVIĆ JE OSLOBOĐEN U HAGU! Ruski novinar otkrio istinu koju SKRIVA CEO SVET!
Govoreći o sukobima Palestinaca i Izraelaca na Bliskom istoku, Jovanović na samom početku razgovora konstatuje da su obe strane žrtve politike velikih sila.
- Jedni su starosedeoci, Palestinci, a drugi su došljaci koji su starozavetni starosedeoci, pre 2000 godina, a koje je zapadni faktor (Rimska imperija) naterao u bekstvo otuda i oni su se smucali po svetu, mučili se i teško prolazili u raznim zemljama. Tako da nepravda prema njima bila je učinjena, ali tu nepravdu nisu Palestinci uradili, to je opet uradio Zapad, u više navrata. Međutim, oni to naplaćuju preko drugih i to je sve ironija istorije - objašnjava Jovanović.
Ističe da obe strane pribegavaju tzv. diplomatiji iscrpljivanja.
- Izrael želi da dobije u vremenu, u očekivanju da će vreme dovesti do toga da palestinsko strpljenje, izdržljivost, vitalnost, da iscuri i da će oni da klonu, da izgube nadu u povratak. A kod Palestinaca to je plamen mržnje i osećaj nepravde, koji stvara kod njih jedan bezumni način razmišljanja i zaključivanja i oni, zbog toga, prelaze često na nasilne akcije terorističkog karaktera protiv bilo kog izraelskog dela civilnog stanovništva. To neprekidno hrani drugu stranu da i dalje bude uporna u svojim nastojanjima, a Palestincima pruža neku nadu da će vreme na kraju pre da bude njihov saveznik, nego njihov protivnik. I u tom preganjanju oni dolaze u sadašnju situaciju koja je buknula - kaže Jovanović.
On naglašava da je palestinska država fizički razdvojena i da je od početka napravljena falično, misleći na činjenicu da Gaza i Zapadna obala nemaju nikakvu kopnenu ili morsku povezanost.
- Od početka su ta dva dela razdvojena. Kao da je neko namerno stvorio njihovo fizičko razdvajanje, kako bi imao stalni uzrok za mešanje i intervencije na Bliskom istoku. A opet, Izrael je lagano krenuo u osvajanje dela Zapadne obale, znači, palestinske teritorije, time što je naseljavao kibuce i potiskivao Arape, što milom-to silom. Tako da je to stalno izazivalo neke intervencije, sukobe i ubistva i sa jedne i sa druge strane - izjavio je Jovanović.
Ministar naglašava da kada je u pitanju Bliski istok, obe strane, i Izraelci i Palestinci, su u pravu: da postoje, da imaju svoje države i da to bude jednako poštovano i nagrađivano od strane svih.
- Pitanje je samo da li su obe strane spremne da tome daju svoj doprinos. Znači, Izrael mora da bude spreman da prihvati postojanje nezavisne, samostalne Palestine, oni ako hoće mogu da prave dogovore o razmeni teritorija, bez pritisaka i bez upotrebe sile. I onda treba da idu korak dalje od toga, da kao samostalne i nezavisne uspostave što korisnije međusobne odnose, da budu dopunjavajuće jedna drugoj i da tu nađu izlaz iz problema koji imaju. To bi moralo da bude put ka izlasku - objašnjava Jovanović.
Govoreći o ratu u Ukrajini, a upitan da li se ruska invazija na Ukrajinu može okarakterisati kao legitimni čin ili čin agresije, Jovanović objašnjava da je to, pre svega, "iznuđeni čin".
- Možete ga kvalifikovati ovako ili onako, ali Rusija, jednostavno, nije imala izlaza, jer alternativa je čekati da se stvari još više zakomplikuju i otežaju za Rusiju, da Ukrajina bude član NATO, da bude naoružana, da dođu baze na 300 km od Moskve i to je nešto što je neprihvatljivo za Rusiju kao veliku silu. Ona je u svom dokumentu o bezbednosti to izričito naglasila. Čak je rekla da će se, u slučaju egzistencijalnog ugrožavanja, poslužiti krajnjim sredstvom – odbranom svim sredstvima kojima raspolaže, što je opomena koja treba da odvrati sve druge - ističe ministar.
Jovanović je prokomentarisao i koliko sličnosti ima rusko anektiranje ukrajinskih teritorija (Donjecka, Luganska, Zaporoške i Hersonske oblasti) sa presedanom koji je napravljen na Kosovu od strane Zapada.
- Predsednik Putin je to više puta koristio. To nije srećno, zato što je Kosovo naseljeno albanskom nacionalnom manjinom, koja ni po jednom kanonu međunarodnog prava nema pravo na samoopredeljenje i na državu. To je jedini slučaj da se jednoj nacionalnoj manjini posle Drugog svetskog rata, bilo gde u svetu, poklanja država. To je suprotno Povelji Ujedinjenih nacija (UN) i bazičnom dokumentu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i stavu Saveta bezbednosti UN koji priznaje suverenitet Srbije i na kraju prijemu Srbije u UN u svojim republičkim granicama kao međunarodnim. To je bila obaveza UN da je tako primi, jer je tako odlučila Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji iz septembra 1991. u Hagu, da je Jugoslavija prestala da postoji, a sve druge republike postaju države u republičkim granicama kao međunarodnim - kaže Jovanović.
Ministar je stava da je Ukrajina pogrešno procenila, jer je bila priznata na svojoj celokupnoj teritoriji od Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza (SSSR), počevši da sluša "pesme sirena" da bi mogla da bude deo Zapada i da bi mogla da bude suprotstavljena Rusiji.
- Bilo je nekoliko pučeva, državnih udara, naročito ovaj poslednji je bio rušenje Povelje UN. Izabrani predsednik države je bio srušen pučem koji su organizovali sa Zapada. Ali nesrećni Ukrajinci su pomalo počeli da veruju u to da oni mogu da budu faktor i da zato treba da budu neprijatelji prema Rusiji. To je vrlo opasno. Mala zemlja da zauzme takav stav prema velikoj zemlji, bilo o kojoj da je reč, to nije mnogo pametno. Ali su mogli, pošto su konačno stekli nezavisnost, što je bio san nekih njihovih pionira, da to očuvaju i čak da ojačaju kroz jednu energičniju saradnju i sa jednima i sa drugima i da na neki način budu medijator između Rusije i Zapada - ističe Jovanović.
Sa ministrom Jovanovićem, dotakli smo se i teme raspada Jugoslavije i uzrocima koji su doveli do krvavog građanskog rata.
- Odomaćen je termin raspad, a to je rasturanje Jugoslavije. Ona se pre toga već poprilično sama unutra razbila, sa onim Ustavom iz 1974. godine, sa prebacivanjem centralne vlasti sa federacije na republike… To je već bila hrana za te tzv. secesionističke snage. Ali sve to ne bi bilo dovoljno da nije bilo stranih odluka i podrške. Ima i u drugim zemljama secesionizma, pa baš tako se ne raspadaju - kaže Jovanović i dodaje:
- Mi smo bili čak dovedeni u situaciju da prisustvujemo jednom brzometnom razrušenju naše države. Zato što je Evropska zajednica (EZ) u to doba, bilo ih je jedanaest, očigledno u dogovoru sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), rešila da pitanje Jugoslavije reši na jednom skupu koji će ona organizovati. To je i uradila 7. septembra 1991. sa Sajrusom Vensom kao predstavnikom SAD, a da bi doveli Srbiju tamo, oni su angažovali francuskog predsednika Fransoa Miterana, kao prononsiranog prijatelja Srba, koji je grubo obmanuo Miloševića, tvrdeći mu da to nije nikakva konferencija o miru, nego konferencija dobrih usluga, gde EZ želi da bude dobar domaćin, da bude gost zavađenoj braći, da pokušaju da na neutralnom terenu postignu neki dogovor. Ako postignu dogovor to će biti plus za EZ, a ako ne postignu, svi se vraćaju svojim kućama kao da se ništa nije desilo. To su reči Miterana. I još je dodao da će ta konferencija imati jednu arbitražnu komisiju koja će neke sporne slučajeve moći da rešava. Na čelu te komisije bio je Robert Badenter, lični prijatelj Miterana, i onda je doslovno rekao: "Ako je on moj lični prijatelj, onda je sigurno i vaš. On će sve da uradi da vaši interesi budu zadovoljeni." Prevara sto posto, krivično delo. Mi smo tamo otišli, međutim, oni su rekli da nema razgovora. Ima samo razgovor predsedavajućeg, lorda Karingtona, sa svakim posebno, sa svakom rebublikom. Mi uopšte nismo razgovarali. I na bazi toga, posle mesec dana, se izašlo sa prvim predlogom da Jugoslavija prestaje da postoji, da su republike slobodne da postanu nezavisne države. To je kasaciona odluka zapadnih centara moći koji su rešili da unište jednu zemlju stvorenu po Versajskom sistemu, jer to nije odgovaralo Nemačkoj, a kasnije ni zapadnoj politici.
Upitan da potvrdi ili opovrgne priče koje se često mogu naći u medijima da je Jugoslaviji nuđeno da po političkoj odluci uđe u Evropsku uniju, tada Evropsku zajednicu, Jovanović odgovara:
- Nije Evropska zajednica, nego je Milošević nudio Deloru. On je dolazio 1988/89. da vidi teren, pa mu je Milošević predložio da se demokratski izbori organizuju na nivou cele Jugoslavije, a ne po republikama. I da se posle tako demokratski preuređena Jugoslavija po kratkom postupku učlani u Evropsku uniju. Delor je okrenuo glavu, nije uopšte reagovao. To je najpoštenija ponuda bila, da se demokratizuje država, ali kao celina, a ne u delovima. Međutim, Zapadu je odgovaralo da to bude u delovima, jer su već odlučili da Jugoslavija treba da prestane da postoji. To su ti smrtni udarci koje ta prva i zasad jedina zajednička država Južnih Slovena doživela od "prijateljskog Zapada".
Osvrnuvši se na situaciju u Bosni i Hercegovini (BiH), Jovanović naglašava da je Dejtonski sporazum rezultat američkog saznanja da je kraj rata bio moguć samo na rešenju etničke osnove.
- To je prvi takav prilaz, jer je EU forsirala kantonalni sistem uređenja – rasparčavanje teritorijalne celovitosti tri naroda. Amerika je negde u maju 1994. na sastanku u Vašingtonu došla do tog stava da rešenje nije moguće bez priznavanja punog entiteta tri naroda. Posle toga je Hrvatska, zarad podrške Amerike za Oluju, žrtvovala Hrvate u BiH. Time je otvoren put za stvaranje entiteta – Federacije i Republike Srpske... Znači da je apsolutna nužnost za završetak rata da se prizna entitetska samostalnost Federacije Hrvata i Muslimana i Srba sa druge strane - kaže Jovanović.
Ministar navodi da je u BiH napravljena tako tanana i delikatna ravnoteža da se u nju nije smelo dirati.
- Dejtonski sporazum je međunarodni mirovni sporazum. Kao takav on je "sveta krava". Ko dira u to rizikuje da proizvede mnogo gore posledice. Hitler je to uradio sa Versajskim ugovorom i doveo do Drugog svetskog rata i do uništenja Nemačke. To je bila jedina moguća ravnoteža, da to bude jedna labava unija, koja će u vremenu koje nastaje da pruži mogućnost do juče zaraćenim stranama da nađu dodirne tačke i da pokušaju da dogovorom, ako su zainteresovane, ojačaju organe centralne vlasti. Taj proces je odmah napušten posle Dejtonskog sporazuma. Bošnjačka strana je odmah izrazila negodovanje i protestovala kod Saveta bezbednosti. Očekivali su da će dobiti primat nad drugima i nisu do danas odustali od toga - konstatuje Jovanović.
On ističe da je sama Amerika počela da slabi šavove na tom mirovnom sporazumu, pa su ti međunarodni posrednici koji su dolazili, koji nisu deo sporazuma, koji su naknadno došli da pomognu, umesto pomoći počeli da razvlašćuju taj sporazum, time što su iz oba entiteta izvlačili nadležnosti i prebacivali ih na centar.
- Federaciji to je odgovaralo, jer oni žele da centar bude jak, jer su oni većinski. Za srpski entitet to uopšte nije odgovaralo… Osiromašili su suštinu entiteta i sad kada su pokušali da to dovrše, naišli su na otpor i taj otpor je bio poslednja odbrana. Više se nije imalo gde povlačiti, a to se predstavlja kao destruktivnost, a ne kao konstruktivno ponašanje… Hoće da Republiku Srpsku pretvore u praznu ljušturu - smatra Jovanović.
Na samom kraju razgovora nezaobilazno je bilo i pitanje Kosova i kako se problem može rešiti kompromisno, imajući u vidu stav da Albanci tvrdokorno i kategorički odbijaju svaku pomisao da se vrate u sastav Srbije.
- To što neko ne želi, to nije argument. Je l’ Kurdi iz Turske žele? Je l’ Kurdi u Iraku žele? Je l’ Kurdi u Siriji žele? Svi oni žele da budu van, a ne mogu… Nema tu nikakve ljubavi prema potlačenim manjinama, nego jedan geopolitički hazard, jedna neverovatna drskost, zloupotrebe velikih sila da bi se nešto proizvelo na silu. I sada oni kad su proizveli to, kažu svršena je činjenica, novo stanje, morate da prihvatite. Mi ne moramo, jer kao matična država imamo svojevrsno pravo veta. Na oteto ne pristajemo i bez našeg pristanka ne mogu ništa da urade - objašnjava Jovanović.
On podseća da je Srbija priznata u republičkim granicama od svih onih koji su naknadno priznali nezavisnost tzv. države Kosovo.
- Oni su skočili sebi u usta. Neverovatne prekršaje, skoro diletantske su napravili, samo da bi nametnuli svoju poziciju i politiku sile prema nama. Oni ne mogu da brane tu poziciju. Brane je tzv. sui generis, nekim specijalnim slučajem. Nema tu nikakvog specijalnog slučaja. Pravilo je jedno za sve, ne može da se izvlači. Onaj ko izvlači on ruši pravila, a kad rušiš pravila rušiš svetski poredak - konstatuje Jovanović.
Ministar je stava da razgovori koji se trenutno vode idu ka tome nam iščupaju saglasnost, kako bi Zapad svoj zločin mogao da verifikuje u UN, ali on to ne može bez našeg pristanka.
- U jednom trenutku moraće da shvate da to nije moguće da se realizuje i da će morati da kažu svojim prijateljima Albancima da su oni sve pokušali da im osiguraju da dobiju nezavisnost, ali da to, nažalost, nije moguće, jer oni mogu da imaju državu, ali ne mogu da imaju nezavisnost. A da bi imali državu moraju da se vrate u Srbiju da razgovaraju o tome kakva će biti. To je dijalog koji treba da bude, a ne ovaj dijalog pod pretnjom upotrebe sile, ako mi ne pristanemo. To nije dijalog, to je Hitlerov način pregovaranja - kaže Jovanović.
Upitan kako Srbija treba da se drži do tog trenutka i kakvu politiku može da vodi, Jovanović odgovara:
- Srbija treba da se drži dostojanstveno. Oni su jaki, oni su osvojili taj deo teritorije, napravili od njega državu. Ne možemo silom to da promenimo, ali nećemo da prihvatimo. Možemo da ponudimo, nešto što je, po meni, bilo pametnije da se uradi, da se ponudi potpisivanje tehničkog sporazuma, neka vrsta modus vivendi, između Srbije i teritorije KiM, koja je pod lažnim imenom nove države. Taj modus vivendi bi trebalo da omogući svim oblicima života da se revitaliziraju – kretanje, trgovina… Da ljudi ne osete tegobe nerešenog pitanja.
Ministar dodaje da bi u slučaju novog pogroma Srba, Srbija trebalo da zatraži hitnu intervenciju UN i da odmah kaže, u slučaju da ona ne bude momentalna, da bi sama bila prinuđena da zaštiti živote svojih ljudi.
- U borbi za Kosovo možemo da računamo na sebe, na tok istorije, koji se brže menja nego što su drugi mislili, ne samo na promenu odnosa snaga, nego i promenu liste geopolitičkih interesa koji će Zapad imati u predstojećem periodu. Neće Kosovo biti u vrhu njihovih prioriteta, kao što je sada. Imaće druge mačke da teraju, važnije nego što je Kosovo - zaključuje Jovanović, dodajući da sve može imati civilizovanu formu i politički prihvatljivu suštinu, samo ne sme da bude predaje.
Ceo intervju sa Vladislavom Jovanovićem možete pogledati u priloženom videu u tekstu.
NAPOMENA: Zabranjeno preuzimanje delova ili celog teksta intervjua bez odobrenja autora, linkovanja na originalni tekst i dodavanja video-snimka sa YouTube kanala Srbija Danas.
