Francuska povlači priznanje Kosova?
Sa nedavnim snažnim podrškama desnici na francuskim izborima, postavlja se pitanje mogućih promena u francuskoj spoljnoj politici, naročito u vezi sa pitanjem Kosova pod vođstvom Marin le Pen, što je za Srbiju od izuzetnog značaja.
Sa izborima u Francuskoj koji su pokazali snažnu podršku desnici, postavlja se pitanje da li bi Francuska mogla promeniti svoj stav prema Kosovu, posebno pod vođstvom Marin le Pen.
Marin le Pen, liderka Nacionalnog fronta, u prošlosti je izazvala kontroverze svojim stavovima o Kosovu. Tokom izbora 2017. godine, najavila je da bi, ukoliko pobedi, mogla poništiti priznanje nezavisnosti Kosova, naglašavajući da je Kosovo "sveta srpska i hrišćanska zemlja" koja je poslednja brana stvaranju nove Islamske države u Evropi. Ove izjave su naišle na kritike albanske zajednice, ali su istovremeno izazvale podršku kod onih koji dele slične stavove.
"Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja"
Tokom izbora 2017. godine izjavila je da će ako pobedi poništiti priznavanje nezavisnost Kosova.
- Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja koja je poslednja brana stvaranju nove Islamske države u Evropi. Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi - rekla je tada Le Penova i trpela velike kritike Albanaca zbog svojih izjava.
Iako su se njeni stavovi evoluirali, posebno u pogledu unutrašnje politike Francuske, Le Penova je ostala čvrsta u stavovima o EU, NATO-u i spoljnoj politici. Ona je kritikovala politički sistem EU, smatrajući da ignoriše nacionalni suverenitet i vrši pritisak na države članice poput Mađarske i Poljske. Takođe je podržala izlazak Francuske iz NATO-a i izrazila divljenje prema Vladimiru Putinu, ističući njegov "ekonomski patriotizam" i odlučnost u odbrani ruskih interesa.
Iako je poslednjih godina bila suzdržanija u izjavama o Kosovu, Le Penova je održala svoju reputaciju kao liderka koja se ne libi da izrazi snažne stavove o međunarodnim odnosima i spoljnoj politici. Njen mogući povratak na čelo francuske politike mogao bi imati značajan uticaj na geopolitičke dinamike Balkana, uključujući pitanje Kosova.
Njene političke promene unutar Francuske, uključujući olabavljenje strogih stavova o unutrašnjim socijalnim pitanjima, možda neće promeniti njenu odlučnost u odnosu na spoljne političke izazove. Za sada ostaje da se vidi kako bi eventualno povlačenje priznanja Kosova uticalo na regionalnu stabilnost i odnose unutar Evrope.
Rezultati prvog kruga izbora u Francuskoj
Podsetimo, prema izlaznim anketama, u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje osvojilo je 34,2 odsto glasova, krajnje levičarski Novi narodni front 29,1, a centristička alijansa Zajedno predsednika Makrona 21,5 procenata. Drugi krug održaće se 7. jula.
Stav Makrona o Kosovu
Emanuel Makron, predsednik Francuske, podržava međunarodno priznanje Kosova kao nezavisne države. Francuska je jedna od zemalja Evropske unije koja je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine. Makron je u više navrata potvrdio podršku teritorijalnom integritetu Kosova i izrazio podršku evroatlantskim integracijama Kosova, uključujući mogućnost članstva u EU i NATO-u.
