OVO JE DETALJAN PLAN MAKRONA I ŠOLCA ZA KOSOVO? Hoće da priznamo lažnu državu, Srbiji prete IZOLACIJOM
Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža "makroperspektivu".
Plan Nemačke i Francuske je da 2023, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim da nakon još 10 godina, kad EU bude spremna da uključi Zapadni Balkan, dođe do formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo u EU, piše Albanijan post, pozivajući se na diplomatske izvore.
U tekstu albanskog medija navodi se da je ovo plan u novom okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji je sastavljen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca.
"SVOJU OPSESIJU RATOM NE MOŽE DA SAKRIJE" Petković brutalno odgovorio Kurtiju: Njegov poremećen um ne vidi nasilje nad Srbima
"PRVI BI POBEGAO" Albanac raskrinkao Kurtija: Lažni premijer pretio ratom, pa ga dočekao HLADAN TUŠ
ESKOBAR OLIČENJE ZAPADNOG LICEMERJA - JOŠ JEDNA SRAMNA IZJAVA: "Ne Kosovo je Srbija, već Kosovo i Srbija su Evropa"
- Ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova će prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona - prenosi albanski portal.
"Novi okvir" u koji je Albanijan post imao uvid je novi predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja Makrona i Šolca u proces dijaloga, jer, kako se kaže u dokumentu, "Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem".
Novi okvir za dijalog Beograda i Prištine
Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža "makroperspektivu".
Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.
- Svi segmenti objašnjavaju takozvani "novi okvir", koji je predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću - navodi Albanijan post.
Predlog na kraju predviđa kako nastaviti dalje, ako Beograd i Priština ne prihvate ovaj predlog.
Nema ulaska u EU bez "normalizacije"
Kako se navodi, u prvoj tački ovog predloga ističe se da "do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa".
Zatim se u drugoj tački kaže da su "Kosovo i Srbija dve odvojene pravne i političke realnosti, koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga". "Sve strane" su Priština, Beograd i Brisel (EU), što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Pojašnjava se i pozicija Srbije.
- Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo - navodi se.
Prema izvorima albanskog medija, ovakav stav je rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.
Srbija mora da prihvati Kosovo kao posebnu političku realnost
U četvrtoj tački precizira se da "Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao posebnu političku i pravnu realnost".
U dokumentu se pojašnjava da je ovde "suština ispravna upotreba semantike" – "prihvatanje nezavisnosti Kosova, nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova".
Takođe je objašnjeno šta znači prihvatanje nezavisnosti, podeljeno u tri tačke.
"Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe" kaže se u prvoj tački.
- Ova normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci. Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU - kaže se u drugoj tački.
Prema izvorima Albanijan posta, Nemačka i Francuska insistiraju na tome.
- Ove dve moćne države, stubovi EU, usaglasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. Francuska snažno staje sa Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno staje sa Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu. Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do kraja 2022. žele što više praktičnih sporazuma, između dve strane, koje omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa - piše Albanijan post.
Srbija da se ne protivi ulasku Prištine u međunarodne organizacije
Treća tačka kaže da će "prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama".
Prema izvorima Albanijan posta, prestanak protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama je specifičan i veoma snažan zahtev Srbiji.
Nakon objašnjenja ovih tačaka, dokument pojašnjava poziciju EU u celini i država pojedinačno u odnosu na status Kosova i Metohije.
- Nakon drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet zemalja EU pridružiće se ostalim zemljama EU i priznati Kosovo. Ova će omogućiti Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok - navodi se u dokumentu do kojeg je došao Albanijan post.
Predviđeno je i članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, kroz četiri etape, ali je konstatovano da "pasivna pozicija Srbije ne rešava problem definitivno".
- Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. I sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz faze - navodi se u dokumentu.
Prema predlogu, prva faza je da "Kosovo postane članica Saveta Evrope". Druga faza "Članstvo u Interpolu i Unesku". Treća faza, "početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU" i četvrta faza "Članstvo u UN".
Srbiji između lidera regiona i pretnje izolacijom
Na samom kraju je objašnjeno šta Beograd i Priština dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.
Što se tiče Prištine, ona dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU, dok Srbija dobija značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i "biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region".
- Pošto Kosovo trenutno nema ni viznu liberalizaciju i praktično je izolovano, kao posledica neprihvatanja u dokumentu se ističe potpuna izolacija Kurtijeve vlade, kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade - prenosi albanski medij.
Navodi se i da u slučaju da Beograd ne prihvati ovaj plan, sledi "ekonomska i finansijska izolacija", a ističe se i da će pet država koje ne priznaju takozvanu nezavisnost Kosova, na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su ga priznale. Bez obzira na rezultat, EU će, upozoravaju, "govoriti jednim glasom", prenosi Kosovo onlajn.
O ZSO tek posle priznanja
Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makro perspektiva, sačinjena kao nacrt objašnjenja ključne dinamike, i ne bavi se konkretnim elementima niti dogovorima koji su do sada postignuti u Briselu.
Ali ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i ZSO, čemu se privremene vlasti u Prištini protive.
Izvori Albanijan posta, potvrđuju da je, bez spremnosti Beograda da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO.
Drugim rečima, razgovori o ZSO mogu se premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva za Beograd i Prištinu postane opipljiva.
