ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН ПЛАН МАКРОНА И ШОЛЦА ЗА КОСОВО? Хоће да признамо лажну државу, Србији прете ИЗОЛАЦИЈОМ
Документ од четири странице, који објашњава логику новог оквира, садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа "макроперспективу".
План Немачке и Француске је да 2023, после 10 година од потписивања Бриселског споразума, почне нова фаза у дијалогу Београда и Приштине, а затим да након још 10 година, кад ЕУ буде спремна да укључи Западни Балкан, дође до формалног споразума о признању, као предуслова за чланство у ЕУ, пише Албанијан пост, позивајући се на дипломатске изворе.
У тексту албанског медија наводи се да је ово план у новом оквиру дијалога Београда и Приштине, који је састављен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца.
"СВОЈУ ОПСЕСИЈУ РАТОМ НЕ МОЖЕ ДА САКРИЈЕ" Петковић брутално одговорио Куртију: Његов поремећен ум не види насиље над Србима
"ПРВИ БИ ПОБЕГАО" Албанац раскринкао Куртија: Лажни премијер претио ратом, па га дочекао ХЛАДАН ТУШ
ЕСКОБАР ОЛИЧЕЊЕ ЗАПАДНОГ ЛИЦЕМЕРЈА - ЈОШ ЈЕДНА СРАМНА ИЗЈАВА: "Не Косово је Србија, већ Косово и Србија су Европа"
- Ако предлог буде прихваћен, независност Косова ће прихватити пет преосталих земаља ЕУ, док ће Србија имати значајну финансијску помоћ и биће призната као сила региона - преноси албански портал.
"Нови оквир" у који је Албанијан пост имао увид је нови предлог који је произашао директно из укључивања Макрона и Шолца у процес дијалога, јер, како се каже у документу, "Косово и Србија сами никада неће моћи да реше проблем".
Нови оквир за дијалог Београда и Приштине
Документ од четири странице, који објашњава логику новог оквира, садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа "макроперспективу".
Документ се састоји од увода, а затим је подељен на три сегмента заједно са три поднаслова који садрже 13 тачака.
- Сви сегменти објашњавају такозвани "нови оквир", који је представљен Аљбину Куртију и Александру Вучићу - наводи Албанијан пост.
Предлог на крају предвиђа како наставити даље, ако Београд и Приштина не прихвате овај предлог.
Нема уласка у ЕУ без "нормализације"
Како се наводи, у првој тачки овог предлога истиче се да "до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа".
Затим се у другој тачки каже да су "Косово и Србија две одвојене правне и политичке реалности, које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога". "Све стране" су Приштина, Београд и Брисел (ЕУ), што значи све државе ЕУ, укључујући оне које нису признале независност Косова.
Појашњава се и позиција Србије.
- Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом. Међутим, с обзиром на то да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово - наводи се.
Према изворима албанског медија, овакав став је резултат чињенице да ЕУ тренутно није спремна ни да разматра убрзано чланство Србије, а самим тим и осталих земаља Западног Балкана.
Србија мора да прихвати Косово као посебну политичку реалност
У четвртој тачки прецизира се да "Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати Косово као посебну политичку и правну реалност".
У документу се појашњава да је овде "суштина исправна употреба семантике" – "прихватање независности Косова, насупрот признавању независности Косова".
Такође је објашњено шта значи прихватање независности, подељено у три тачке.
"Фактички гледано, Косово и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе" каже се у првој тачки.
- Ова нормализација треба да се одрази и на регионалне извештаје. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци. Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка Јединственом заједничком тржишту ЕУ - каже се у другој тачки.
Према изворима Албанијан поста, Немачка и Француска инсистирају на томе.
- Ове две моћне државе, стубови ЕУ, усагласиле су политику према Западном Балкану. Француска снажно стаје са Немачком у њеном циљу ревитализације и пуног успеха Берлинског процеса, док Немачка снажно стаје са Француском у њеној визији за опрезну политику ширења према Западном Балкану. Француска и Немачка јасно су ставиле до знања Косову и Србији да до краја 2022. желе што више практичних споразума, између две стране, које омогућавају успешну ревитализацију Берлинског процеса - пише Албанијан пост.
Србија да се не противи уласку Приштине у међународне организације
Трећа тачка каже да ће "прихватајући Косово као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова у међународним организацијама".
Према изворима Албанијан поста, престанак противљења чланству Косова у међународним организацијама је специфичан и веома снажан захтев Србији.
Након објашњења ових тачака, документ појашњава позицију ЕУ у целини и држава појединачно у односу на статус Косова и Метохије.
- Након другог споразума о нормализацији односа, пет земаља ЕУ придружиће се осталим земљама ЕУ и признати Косово. Ова ће омогућити Бриселу да третира чланство шест држава Западног Балкана као један блок - наводи се у документу до којег је дошао Албанијан пост.
Предвиђено је и чланство Приштине у међународним организацијама, кроз четири етапе, али је констатовано да "пасивна позиција Србије не решава проблем дефинитивно".
- Чланство Косова у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. И све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, чланство Косова у међународним организацијама пролазиће кроз фазе - наводи се у документу.
Према предлогу, прва фаза је да "Косово постане чланица Савета Европе". Друга фаза "Чланство у Интерполу и Унеску". Трећа фаза, "почетак преговора за приступање у НАТО и апликација за чланство у ЕУ" и четврта фаза "Чланство у УН".
Србији између лидера региона и претње изолацијом
На самом крају је објашњено шта Београд и Приштина добијају ако потпишу споразум и какве би биле последице ако се договор не постигне.
Што се тиче Приштине, она добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ, док Србија добија значајну финансијску и економску помоћ и "биће препозната као сила која економски и политички води регион".
- Пошто Косово тренутно нема ни визну либерализацију и практично је изоловано, као последица неприхватања у документу се истиче потпуна изолација Куртијеве владе, као облик притиска који би утицао на дуговечност владе - преноси албански медиј.
Наводи се и да у случају да Београд не прихвати овај план, следи "економска и финансијска изолација", а истиче се и да ће пет држава које не признају такозвану независност Косова, на крају напустити Србију и придружити се осталим државама које су га признале. Без обзира на резултат, ЕУ ће, упозоравају, "говорити једним гласом", преноси Косово онлајн.
О ЗСО тек после признања
Документ је, како је објашњено на почетку, макро перспектива, сачињена као нацрт објашњења кључне динамике, и не бави се конкретним елементима нити договорима који су до сада постигнути у Бриселу.
Али оно што је до сада виђено, ЕУ и друге западне дипломате желе да се спроведу сви потписани споразуми, укључујући и ЗСО, чему се привремене власти у Приштини противе.
Извори Албанијан поста, потврђују да је, без спремности Београда да формално призна независност Косова, веома тешко постићи договор о ЗСО.
Другим речима, разговори о ЗСО могу се преместити у трећу фазу дијалога, када европска перспектива за Београд и Приштину постане опипљива.
