UDARAJU NA SRBIJU SA SVIH STRANA! Pritisci na Beograd nikad veći nakon događaja u Banjskoj, preti se OVIM MERAMA
Teška politička situacija
Pritisci na Srbiju zbog tragičnih događaja u Banjskoj, za samo nekoliko dana, od stidljivijh i skrivenih, pretvorili su se u frontalne i nedvosmislene. Najpre je Beograd osumnjičen za učešće u krvavim nedeljnim sukobima, uz pretnju "merama", ukoliko se sumnje dokažu. Međutim, sumnja se brzinom svetlosti pretvara u presudu - Srbija je za kratko vreme, osim za organizaciju napada u Banjskoj, po ko zna koji put optužena za okretanje Rusiji, a baš nekako u to vreme stigla je i nova optužnica protiv Šešelja.
NAJBLIŽI SAVEZNIK MOSKVE UVEO SANKCIJE RUSIJI: Jedino Vučić uspešno odoleva pritiscima više od godinu i po dana
MASOVNE OSTAVKE ČELNIKA GRADOVA I OPŠTINA: Srbija još korak bliže novim izborima, OVAJ datum je najizvesniji
SITUACIJA NA KiM NAJOPASNIJA DO SADA Vučić u razgovoru sa ministrom Danske uputio ZAHTEVE međunarodnoj zajednici
Mnogi analitičari ocenjuju da se svaki od poteza može protumačiti kao pritisak na Srbiju, i da svi imaju isti cilj - traži se povod da se što pre otpetlja kosovski čvor i stavi tačka na dijalog Beograda i Prištine koji se vodi već 12 godina.
- Kako se približava zamišljeni rok u kome treba završiti dijalog između Beograda i Prištine, a to je kraj godine ili najkasnije na proleće, tako će rasti i pritisak na strane u dijalogu, a nakon Banjske naročito na Beograd, da se odredi i prema Rusiji, kao i da pristane na neka rešenja koja smatra neprihvatljivim - kaže za Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Srećko Đukić, bivši diplomata, smatra da se i bez događaja u Banjskoj Beograd bio pod pod pritiskom.
- EU koja ima mandat za medijaciju kosovskog pitanja dobro će odmeriti i doneti svoj sud i na osnovu toga plan izlaska iz nove krize. Sigurno da međunarodni činioci neće baciti pod noge decenije pregovora i uloženih napora i sredstava. Inače, ovaj događaj nikako nije skinuo "rusko pitanje" u Srbiji, rekao bih naprotiv, pa tako i Haški tribunal - napominje Đukić.
Grubješić još ističe da se nakon Banjske čuju i otvorene pretnje i da su mnogi požurili da i pre okončanja istrage optuže Srbiju, skidajući odgovornost i sa sebe i sa kosovskih vlasti za stvaranje atmosfere i realnosti na terenu koja je neminovno vodila ka usijanju i eskalaciji.
- To ne menja činjenicu da se do mira, stabilnosti i saradnje dolazi samo ako svi učesnici žele isto, a odgovorom na pitanje kome to ne odgovara dolazimo do mnogih razjašnjenja - ocenjuje Grubješić.
Ona dodaje da će jedan element biti u epicentru pritisaka.
- Tu prevashodno mislim na Zajednicu srpskih opština, čiji nacrt najavljuje Vljosa Osmani, iako je izrada statuta ZSO prema Briselskom sporazumu iz 2013. i 2015. poverena upravljačkom timu, a ne kosovskim vlastima - ističe Grubješić.
Evo šta je sve poslužilo kao pritisak da se reši pitanje Kosova:
Rusija je februara 2021. izvršila invaziju na Ukrajinu, a od tada je Srbija izložena pritiscima da se prikloni spoljnopolitičkoj politici Evropske unije i uvede sankcije Moskvi. Beograd taj potez još nije sproveo, ali je u Ujedinjenim nacijama pet puta glasala za rezoluciju koje pružaju podršku Kijevu.
Zapadni zvaničnici su prvo sugerisali, pa prešli na jasnije zahteve, a onda pribegli taktici da konstantnim pritiscima privole Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Iz EU su poručivali "ili ste sa nama ili sa koljačem" i poručivalo da je" Srbiji jasno koja je cena ako je na pogrešnoj strani". Takođe, zvaničnici SAD ne propuštaju priliku da stave do znanja da treba da uvedemo sankciji, a poslednji put je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil rekao da se nada "da će Srbija videti gde su joj interesi i da će svi to razumeti".
Više zemlja članica Evropske unije tražilo je, na sastanku Komiteta za politiku i bezbednost koji čine ambasadori država članica EU, uvođenje mera protiv Srbije ukoliko se dokaže povezanost sa napadom u Banjskoj na severu Kosovu, kada je ubijen jedan policajac a ranjeno troje Srba. Portparol Đuzepa Borelja objasnio je da će istraga utvrditi umešanost Srbije u taj događaj i da će u zavisnosti od nje biti odlučeno da li će i kakoo Srbija biti sankcionisana
Istovremeno se stvara narativ da u Beogradu treba tražiti krivca za događaje, a vesnik je bila ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok koja je dan posle sukoba, izjavila da Srbija mora nedvosmisleno da pozove na uzdržanost od nasilja.
- Posle napada na policiju na Kosovu, svi moraju da budu svesni svoje uloge u miru. U napetoj situaciji na Zapadnom Balkanu odgovornost se meri onim što činite da deeskalirate. Srbija posebno mora nedvosmisleno da pozove na uzdržanost od nasilja, napisala je Berbok na društvenoj mreži Iks.
Ulje na vatru juče je dolio premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti koji je u Skupštini Kosova pozvao međunarodni faktor da kazni Srbiju zbog napada u Banjskoj.
- Ako prođe nekažnjeno, onda će ponoviti zločin - rekao je Kurti.
Slučajno ili ne, tri dana posle dogašaja u Banjskoj i samo dan posle najavljivanja mogućih kazni za Srbiju, stigla je nova optužnica protiv predsednika SRS dr Vojislava Šešelj i četvoro njegovih saradnika. To je juče otkrio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obelodanivši da se radi o optužnici za "nepoštovanje suda".
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove već godinama od Srbije traži izručenje članova SRS Petra Jojića i Vjerice Radete, po optužbi za zastrašivanje, pretnje i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
