УДАРАЈУ НА СРБИЈУ СА СВИХ СТРАНА! Притисци на Београд никад већи након догађаја у Бањској, прети се ОВИМ МЕРАМА
Тешка политичка ситуација
Притисци на Србију због трагичних догађаја у Бањској, за само неколико дана, од стидљивијх и скривених, претворили су се у фронталне и недвосмислене. Најпре је Београд осумњичен за учешће у крвавим недељним сукобима, уз претњу "мерама", уколико се сумње докажу. Међутим, сумња се брзином светлости претвара у пресуду - Србија је за кратко време, осим за организацију напада у Бањској, по ко зна који пут оптужена за окретање Русији, а баш некако у то време стигла је и нова оптужница против Шешеља.
НАЈБЛИЖИ САВЕЗНИК МОСКВЕ УВЕО САНКЦИЈЕ РУСИЈИ: Једино Вучић успешно одолева притисцима више од годину и по дана
МАСОВНЕ ОСТАВКЕ ЧЕЛНИКА ГРАДОВА И ОПШТИНА: Србија још корак ближе новим изборима, ОВАЈ датум је најизвеснији
СИТУАЦИЈА НА КиМ НАЈОПАСНИЈА ДО САДА Вучић у разговору са министром Данске упутио ЗАХТЕВЕ међународној заједници
Многи аналитичари оцењују да се сваки од потеза може протумачити као притисак на Србију, и да сви имају исти циљ - тражи се повод да се што пре отпетља косовски чвор и стави тачка на дијалог Београда и Приштине који се води већ 12 година.
- Како се приближава замишљени рок у коме треба завршити дијалог између Београда и Приштине, а то је крај године или најкасније на пролеће, тако ће расти и притисак на стране у дијалогу, а након Бањске нарочито на Београд, да се одреди и према Русији, као и да пристане на нека решења која сматра неприхватљивим - каже за Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику.
Срећко Ђукић, бивши дипломата, сматра да се и без догађаја у Бањској Београд био под под притиском.
- ЕУ која има мандат за медијацију косовског питања добро ће одмерити и донети свој суд и на основу тога план изласка из нове кризе. Сигурно да међународни чиниоци неће бацити под ноге деценије преговора и уложених напора и средстава. Иначе, овај догађај никако није скинуо "руско питање" у Србији, рекао бих напротив, па тако и Хашки трибунал - напомиње Ђукић.
Грубјешић још истиче да се након Бањске чују и отворене претње и да су многи пожурили да и пре окончања истраге оптуже Србију, скидајући одговорност и са себе и са косовских власти за стварање атмосфере и реалности на терену која је неминовно водила ка усијању и ескалацији.
- То не мења чињеницу да се до мира, стабилности и сарадње долази само ако сви учесници желе исто, а одговором на питање коме то не одговара долазимо до многих разјашњења - оцењује Грубјешић.
Она додаје да ће један елемент бити у епицентру притисака.
- Ту превасходно мислим на Заједницу српских општина, чији нацрт најављује Вљоса Османи, иако је израда статута ЗСО према Бриселском споразуму из 2013. и 2015. поверена управљачком тиму, а не косовским властима - истиче Грубјешић.
Ево шта је све послужило као притисак да се реши питање Косова:
Русија је фебруара 2021. извршила инвазију на Украјину, а од тада је Србија изложена притисцима да се приклони спољнополитичкој политици Европске уније и уведе санкције Москви. Београд тај потез још није спровео, али је у Уједињеним нацијама пет пута гласала за резолуцију које пружају подршку Кијеву.
Западни званичници су прво сугерисали, па прешли на јасније захтеве, а онда прибегли тактици да константним притисцима приволе Србију да уведе санкције Русији. Из ЕУ су поручивали "или сте са нама или са кољачем" и поручивало да је" Србији јасно која је цена ако је на погрешној страни". Такође, званичници САД не пропуштају прилику да ставе до знања да треба да уведемо санкцији, а последњи пут је амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил рекао да се нада "да ће Србија видети где су јој интереси и да ће сви то разумети".
Више земља чланица Европске уније тражило је, на састанку Комитета за политику и безбедност који чине амбасадори држава чланица ЕУ, увођење мера против Србије уколико се докаже повезаност са нападом у Бањској на северу Косову, када је убијен један полицајац а рањено троје Срба. Портпарол Ђузепа Бореља објаснио је да ће истрага утврдити умешаност Србије у тај догађај и да ће у зависности од ње бити одлучено да ли ће и какоо Србија бити санкционисана
Истовремено се ствара наратив да у Београду треба тражити кривца за догађаје, а весник је била министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок која је дан после сукоба, изјавила да Србија мора недвосмислено да позове на уздржаност од насиља.
- После напада на полицију на Косову, сви морају да буду свесни своје улоге у миру. У напетој ситуацији на Западном Балкану одговорност се мери оним што чините да деескалирате. Србија посебно мора недвосмислено да позове на уздржаност од насиља, написала је Бербок на друштвеној мрежи Икс.
Уље на ватру јуче је долио премијер тзв. Косова Аљбин Курти који је у Скупштини Косова позвао међународни фактор да казни Србију због напада у Бањској.
- Ако прође некажњено, онда ће поновити злочин - рекао је Курти.
Случајно или не, три дана после догашаја у Бањској и само дан после најављивања могућих казни за Србију, стигла је нова оптужница против председника СРС др Војислава Шешељ и четворо његових сарадника. То је јуче открио председник Србије Александар Вучић, обелоданивши да се ради о оптужници за "непоштовање суда".
Међународни резидуални механизам за кривичне судове већ годинама од Србије тражи изручење чланова СРС Петра Јојића и Вјерице Радете, по оптужби за застрашивање, претње и нуђења мита сведоцима у поступку против лидера СРС-а Војислава Шешеља.
Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду одлучило је 2016. године да нема законских основа за хапшење и изручење чланова СРС-а, зато што национални закон о сарадњи са Хашким трибуналом предвиђа обавезу изручења само оптужених за ратне злочине, а не и непоштовање суда.
