ČOVEČANSTVO U STRAHU OD NUKLEARNOG ORUŽJA: Šta nam 2020. godina donosi po pitanju bezbednosti
Efekat dogovora o kontroli naoružavanja, čija upotreba može da označi kraj civilizacije, posle pola veka oslabio
U godini pred nama navršava se pola veka od potpisivanja Sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja i dve i po decenije otkako je ovaj dokument izgubio vremensko ograničenje i postao, kako se mislilo, kamen temeljac srećnijih odnosa snaga na planeti.
OSNOVANA "ODBRAMBENA INDUSTRIJA SRBIJE": Najjače srpske fabrike oružja pod JEDNOM KAPOM
ORUŽJE KOJE JE SPASILO RUSIJU: Ovaj oklopnjak je HITLEROVA NOĆNA MORA, a i danas ga koriste AMERIČKI NEPRIJATELJI
PUTIN OD RUSKE VOJSKE PRAVI NAJMOĆNIJU ARMIJU! U 2020. godini stiže 100 novih aviona i helikoptera
Sada je, međutim, više nego jasno da je dogovor ostao na papiru, jer vizija sveta koju je trebalo da donese bukvalno puca po šavovima.
Ugledni britanski magazin "Ekonomist" predviđa da će tradicionalni susret diplomata, posvećen analizi primene Sporazuma u minulom petogodišnjem periodu, koji se održava od 29. aprila do 10. marta u Njujorku, biti "nalik katastrofi".
Nuklearni poredak se zapravo ruši. Ovu vrstu naoružanja imalo je ukupno 13 zemalja, a četiri su ga se odrekle: Južna Afrika, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina, ali je to tek malo pomerilo jezičak na vagi koja meri rizik od globalnog nuklearnog rata.
Eksperti upozoravaju na to da će multinacionalni ugovor, kojim je 2015. godine ograničen iranski nuklearni program, nastaviti da se krnji. Amerika je pretprošle godine napustila sporazum, a Iran je lane suspendovao svoju saglasnost.
Predviđa se da će zato Teheran nastaviti da gomila uranijum i da će instalirati još brže centrifuge i tako skratiti vreme potrebno za pravljenje nuklearne bombe.
Severna Koreja, nestrpljiva zbog sporog napretka u pregovorima sa SAD i nedostatka olakšica za sankcije, nastaviće testiranje raketa dužeg dometa. Nemir je zavladao čak i u NATO.
"Ekonomist" podseća da se u septembru turski predsedik Redžep Tajip Erdogan požalio na to da neke zemlje imaju projektile sa nuklearnim bojevim glavama, a kažu da ih Turska ne može imati, i poručio: "To ne mogu prihvatiti!"
Za mnoge diplomate u Njujorku, pravi problem biće u SAD, Velikoj Britaniji, Kini, Francuskoj i Rusiji, odnosno zemljama kojima je dozvoljeno da poseduju nuklearno oružje.
Zemlje koje nemaju nuklearni program su se, potpisujući sporazum, odrekle nuklearnog oružja, a zauzvrat je, u skladu sa članom 6 tog sporazuma, nuklearni kvintet pristao da "u dobroj veri" pregovara o odustajanju od svojih raketa.
Svet je uznemiren ocenom da se nuklearne sile kreću u smeru upravo suprotnom od zauzdavanja nuklearnog naoružavanja.
Amerika će testirati nekoliko novih tipova brzoletećih raketa srednjeg dometa, NATO će raspravljati o novim načinima odbrane od ekvivalentnih ruskih projektila, a u međuvremenu svet će postajati sve nervozniji zbog sudbine novog sporazuma o START, koji upravlja raketama dužeg dometa, kako se bude približavao datum njegove obnove, februar 2021. SAD će pojačati svoje zahteve da se Kina, "čiji mali arsenal bubri", pridruži ograničavajućim sporazumima, a drugi će to shvatiti kao cinični izgovor za sopstvenu neaktivnost.
Možda najeksplozivnija tema od svih, kad je nuklearno naoružanje u pitanju, tiče se zemlje koja ni sama ne priznaje da ima nuklearno oružje, a to je Izrael.
S druge strane, Ugovor o zabrani nuklearnog oružja, koji su 2017. godine prihvatile 122 zemlje, do sada je potpisalo njih 70. Ovaj dokument proizašao je iz Humanitarne inicijative, grupe nenuklearnih država, koje ukazuju na moguće užasne posledice nuklearnog rata. Nezadovoljne napretkom, one su odlučile da prebace raspravu na teren Generalne skupštine UN, koja glasa većinom.
Sporazum će, najverovatnije, stupiti na snagu pre kraja 2020. godine, pošto ga ratifikuje 50 država. Neke nuklearne sile, poput Amerike i Rusije, spremne su da, ne trepnuvši, odbace pravne i diplomatske posledice ovog ugovora, pošto ga nisu ni potpisale.
Drugi, poput Francuske, zabrinuti su za njegov uticaj na međunarodno pravo i najavljuju da će se protiv toga boriti na svakom koraku. Iako dizajneri ugovora insistiraju na tome da on dopunjava Sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, a ne da ga menja, realna je bojazan da će se i između ova dva dokumenta povesti trka za legitimitet.
Olimpijske igre u Tokiju, jula 2020. godine, biće prilika da se, između ostalog, jasno ocrta jaz između polova u Japanu. Kruto, patrijarhalno japansko društvo uveliko se menja. Udeo žena u liderskim pozicijama u Japanu u sledećoj deceniji će se udvostručiti, kažu demografske prognoze. To će najaviti istaknute žene političke vođe, Juriko Koike, guvernerku Tokija, i Fumiko Haiashi, gradonačelnicu Jokohame, koje će, tokom olimpijskih svečanosti, odskakati od tamnih odela i obojene crne kose muških kolega, najavljuju svetski mediji.
NOVO VOZILO VOJSKE SRBIJE! Moćni oklopnjak dobio VRHUNSKI OKLOP i TERMOVIZIJSKE KAMERE, NEMA nam ravnih na BALKANU
NEMCI NAORUŽALI POLA PLANETE! Izvoz najveći u poslednjih pet godina
ONI SU NAJJAČA SILA NA BALKANU: Ugovori su potpisani, ulažu MILIJARDE za obnovu CELE FLOTE F-16 (FOTO/VIDEO)
Rusija iduće godine postaje peta najveća ekonomija na svetu, ostavljajući iza sebe Nemačku i Veliku Britaniju. Ovakvu analizu daje multinacionalna banka Standard čartered u dugoročnim prognozama rasta svetske privrede. Pozitivan uticaj rastućih svetskih cena nafte na rusku ekonomiju nadmašiće negativan efekat sankcija Vašingtona. U međuvremenu, zvanični podaci Federalnog zavoda za statistiku pokazuju da je najveća ekonomija u Evropi, Nemačka, 2018. godine naglo usporila rast.
Projekcije svetske ekonomije do 2030. godine kažu da će Kina smeniti SAD sa čelne pozicije. To bi moglo da se desi već 2020, piše "Raša tudej". Pored Kine, među prvih pet će se nalaziti SAD, Indija, Japan i Rusija. Od šestog do desetog mesta nalaziće se Nemačka, Indonezija, Brazil, Turska i Velika Britanija.
- Do kraja 2020. godine većina svetske populacije biće klasifikovana kao srednja klasa. Azija će biti predvodnik rasta srednje klase, koja će, u isto vreme, stagnirati na Zapadu - kaže Madhur Jha, istraživač Standard čartereda. - Azijske ekonomije značajno će porasti u narednoj deceniji. Od deset najjačih svetskih ekonomija, čak će sedam biti iz Azije.
Potencijalno žarište u idućoj godini biće Južno kinesko more. SAD će jednom mesečno ploviti brodovima kroz tajvanski tesnac, a pojavljivaće se i velike ratne krstarice pod američkom zastavom, što bi moglo da bude protumačeno kao svojevrsna provokacija. Težiće se i proširenju međunarodnog prostora Tajvana, pozivanjem ove zemlje u članstvo Svetske zdravstvene organizacije. Predsednik Si Đinping će oštro reagovati, povećavajući učestalost i sofisticiranost kineske vojne aktivnosti, nasuprot Tajvanu.
I Kina i Amerika biće voljne da preuzmu veće rizike da bi stekle prednost. Samo je pitanje vremena kad će se ovo bezbednosno takmičenje u Južnom kineskom moru preliti u krizu. Predstojeća godina preti da bude visokorizična ne samo za odnose između Kine i Amerike, već i za zemlje u regionu, uhvaćene u unakrsnu vatru. U kontekstu eskalacije tenzija, Kina će se založiti za konfrontaciju u nekoliko teritorijalnih sporova, među kojima je jedno u Istočnom kineskom moru, gde Kina i Japan polažu prava na određena ostrva, a gde će Peking, najavljuju eksperti, dodatno povećati vojni pritisak.
Ruski senator Aleksej Puškov je nedavno, posle testiranja američkog projektila zabranjenog odredbama Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, upozorio da će u slučaju da ta raketa bude razmeštena u Evropi doći "crni dan za EU". "Tako nešto vratiće Evropu u nuklearnu konfrontaciju, iz vremena Hladnog rata", napisao je Puškov na "Tviteru".
Prethodno je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov upozorio da testiranje američke rakete, što predstavlja potvrdu da je Vašington odavno bio naoštren da istupi iz tog sporazuma. Testiranje američke rakete, kojim je Vašington prekršio Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF), neki zagovornici kontrole naoružavanja iz SAD ocenili su potezom kojim se rizikuje nepotrebna trka u naoružavanju sa Moskvom.