Hrvati napadaju sa TEŠKIM REČIMA: Srbi su agresor, a Vučić je četnik

U Hrvatskom saboru Predlog zakona o braniteljima nije prošao bez teških reči. Poslanik Mosta Miro Bulj nazvao je predsednika Srbije četnikom, reagujući na izjavu Aleksandra Vučića da predloženi akt otvara Pandorinu kutiju "o svemu što je Srbima urađeno u Jasenovcu i Oluji".

Za Beograd i predstavnike Srba u Hrvatskoj predlog zakona je sporan jer Srbiju označava kao agresora, pored Crne Gore, tadašnje JNA i srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Prava za oko pola miliona veterana poslednjeg rata, a za susede kvalifikacija – agresor. Hrvatska bi da upiše u zakon. Politički predstavnici Srba nadaju se da bi koalicione partnere u vlasti mogli da uvere da taj propis može da se usvoji i bez posledica po, ionako zategnute, regionalne odnose.

- Mi smo dali priliku za razgovor o tome u periodu između dve rasprave i nadamo se da nećemo morati dodatno da pojačavamo svoju argumentaciju u vezi sa tim pitanjem - navodi Milorad Pupovac, predsednik SDSS-a.

Kvalifikacije iz Predloga zakona nisu prvi put u Hrvatskom saboru. Samo što u Deklaraciji o Domovinskom ratu kao agresor nisu označeni i Srbija i Crna Gora i tadašnja JNA i paravojne jedinice iz BiH, uz pomoć velikog broja pripadnika srpske manjine. U Zakonu jesu. Neprihvatljivo – ponavlja predsednik Srbije. Nagoveštava i moguće posledice.

- To otvara jednu Pandorinu kutiju, jer onda će se ovde doneti 500 zakona o svemu što je urađeno Srbima i u Jasenovcu i Oluji - navodi Aleksandar Vučić.

Nema razloga da se Srbija potresa zbog načina na koji Hrvatska rešava svoje zakone u vezi sa prošlošću. Tako se u Zagrebu tumači odjek spornog akta.

- Meni se čini da su odnosi Hrvatske i Srbije predobri, u tom smislu da se i jedna i druga strana ponašaju tako da preskaču realne probleme i da se ponašaju kao da su zapravo prijatelji, a nisu. Dok su, s druge strane, odnosi hrvatske države sa srpskom manjinom preloši - objašnjava analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.

Predlog zakona hrvatska vlada usvojila je pred godišnjicu "Oluje". Skupštinska rasprava dolazi uoči planirane posete predsednika Srbije Zagrebu u novembru. Te okolnosti možda su i uticale da se neke činjenice navedene u spornom tekstu iskrive, smatraju analitičari.

- To je pokušaj od strane nekih članova Sabora da se umanji značaj posete ili da se onemogući. Ali, da bi ta poseta uspela, potrebno je s obe strane političkog vrha, i Hrvatske i Srbije, stvarati pozitivnu atmosferu - navodi Aleksandar Popov iz "Igmanske inicijative".

Hrvatski parlamentarci o predlogu zakona izjašnjavaće se tek posle druge rasprave. Kada, još se ne zna. Poznat je zahtev pojedinih zastupnika da se od Srbije traži i oko 40 milijardi evra ratne odštete.

Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj traži da se zakon menja, kako hrvatska država ne bi došla u situaciju da finansira odbranu odgovornih za ratne zločine.