OVAKO PRAVE VELIKU ALBANIJU U GRČKOJ: Hoće da otmu Epir i Krf, pa da kontrolišu CELU EVROPU
Ideja Velike Albanije ne dotiče samo Srbiju i Makedoniju, već u velikoj meri utiče i na Grčku čiji je sever godinama unazad ozbiljno ugrožen
Albanska manjina već decenijama pokušava da na severu Grčke, u oblasti Epira i opštinama koje izlaze na sever Jonskog mora, dobije široku autnomiju. Cilj Albanaca je već decenijama bio da u ovim delovima južne balkanske države dobiju autonimiju poput one koju im je svojevremeno Jugoslavija dala na Kosovu kada je usvojen Ustav iz 1974. godine. Međutim, Grci nikada nisu naseli na ovu albansku provokaciju i odlučni su u tome da oni kao manjinski narod moraju da se integrišu, kao i da ne mogu ništa veća prava od ostalih etničkih manjina.
OVAKO SE PRAVI VELIKA ALBANIJA U CRNOJ GORI: Ima ih 5%, a imaju VEĆA PRAVA OD SRBA!
Albanci oblast oko ostrva Krf smatraju ključnom za Veliku Albaniju. Cilj je da sa Krfom i Igumenicom, na kontinentalnom delu Grčke, uz svoje luke Drač i Valonu, kao i crnogorsku luku Bar, na koju takođe imaju pik, mogu da kontrolišu oblast Otrantskih vrata. U pitanju je veoma bitna strateška tačka Mediterana koja se nalazi na prelazu između Jadranskog i Jonskog mora, a onaj koji je vojno kontroliše može da utiče na protok brodova ne samo ka Italiji, Balkanu, već i ka celoj srednjoj Evropi.
Cipras upozorio na stvaranje Velike Albanije
Pre dve godine, kada se dogodio albanski terorizam u makedonskom gradu Kumanovo, premijer Grčke Aleksis Cipras upozorio je da se sličan scenario priprema i u grčkim pograničnim mestima u Južnom Epiru. Cipras je tada ponovio da Albanci „odavno imaju težnju da ocepe delove severne Grčke“, kao i da su „to pokazali još u Drugom svetskom ratu“.
Premijer Grčke podsetio je na to da su nacisti tokom Drugog svetskog rata oblast Epira dali na upravljanje Italijanima, ali da su ovi praktično dozvolili Albancima da na toj teritoriji rade šta hoće, pljačkaju i maltretiraju lokalno stanovništvo.
Albanaci prema poslednjem popisu iz 2011. godine čine 4,5% stanovništva u Grčkoj. Najviše ih u oblasti Južnog Epira, ali su njihovi poslovi rašireni po celoj Grčkoj. Domaćem stanovništvu najviše smeta što su Albanci u poslednje dve decenije počeli da otvaraju restorane u glavnim turističkim centrima na Egejskom i Jonskom moru. Najveći problem kod ovoga je u tome što se albanski ugostitelji drugačije ponašaju od grčkih i na taj način im praktično ruše reputaciju.
Grci ne nasedaju na albanske zahteve
Grčke službe bezbednosti su prošle godine upozorile i na to albanski teroristi koriste migrantsku krizu ne bi li destabilizovali tu zemlju. Albanski krijumčari ljudi uzimaju od migranata novac kako bi ih preveli ka drugim evropskim zemljama, ali ih najčešće samo vode po gudurama Epira ili Vorasa, a potom ih vrate u natrag u Grčku.
Za razliku od drugih zemalja regiona, naročito Makedonije, koja je Albancima olako dala široku autonomiju koja jednog dana može odvesti ka nezavisnosti, Grci su po ovom pitanju bili striktni. Sve etničke manjine imaju podjednaka prava zagarantovana Ustavom i ni jedna ne može dobiti više od toga, niti posebnu autonomiju.
Sve veći pritisal na Grke od kako je NATO napao Jugoslaviju
Prednost Grčke da održi ovakav čvrsti stav leži u tome što je zemlja koja je članica Evropske unije i NATO alijanse. To je verovatno i glavni razlog zašto Albanci ne pokušavaju da kao u Srbiji i Makedoniji silom dođu do autonomije, shvatajući da ne smeju da se zamere svom glavnom partneru - Americi. Koliko god da su NATO savez i SAD ćutali na albansko divljanje u pogledu Srbije i Makedonije, toliko su bili striktni da njihov partner Grčka ne sme biti ugrožena.
Najkritičniji momenat za Grke bio je 1999. godine, kada su zabranili da avioni NATO alijanse poleću sa njihove teritorije prilikom bombardovanja Jugoslavije. Upravo je od tog momenta počeo da jača pritisak Albanaca koji su uvideli da bi u eventualnom razilaženju stavova Grčke i NATO mogli da iskoriste prostor za svoje interese. Grčka je tada dokazala da je i dalje najveći prijatelj Srbije u regionu, po cenu stavljanja na kocku svog integriteta. Istovremeno je do danas uspela da odbije svaki pokušaj stvaranja Velike Albanije na njenoj teritoriji, ali nema sumnje da će taj pritisak nastaviti da raste.
