ОВАКО ПРАВЕ ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ У ГРЧКОЈ: Хоће да отму Епир и Крф, па да контролишу ЦЕЛУ ЕВРОПУ
Идеја Велике Албаније не дотиче само Србију и Македонију, већ у великој мери утиче и на Грчку чији је север годинама уназад озбиљно угрожен
Албанска мањина већ деценијама покушава да на северу Грчке, у области Епира и општинама које излазе на север Јонског мора, добије широку аутномију. Циљ Албанаца је већ деценијама био да у овим деловима јужне балканске државе добију аутонимију попут оне коју им је својевремено Југославија дала на Косову када је усвојен Устав из 1974. године. Међутим, Грци никада нису насели на ову албанску провокацију и одлучни су у томе да они као мањински народ морају да се интегришу, као и да не могу ништа већа права од осталих етничких мањина.
ОВАКО СЕ ПРАВИ ВЕЛИКА АЛБАНИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ: Има их 5%, а имају ВЕЋА ПРАВА ОД СРБА!
Албанци област око острва Крф сматрају кључном за Велику Албанију. Циљ је да са Крфом и Игуменицом, на континенталном делу Грчке, уз своје луке Драч и Валону, као и црногорску луку Бар, на коју такође имају пик, могу да контролишу област Отрантских врата. У питању је веома битна стратешка тачка Медитерана која се налази на прелазу између Јадранског и Јонског мора, а онај који је војно контролише може да утиче на проток бродова не само ка Италији, Балкану, већ и ка целој средњој Европи.
Ципрас упозорио на стварање Велике Албаније
Пре две године, када се догодио албански тероризам у македонском граду Куманово, премијер Грчке Алексис Ципрас упозорио је да се сличан сценарио припрема и у грчким пограничним местима у Јужном Епиру. Ципрас је тада поновио да Албанци „одавно имају тежњу да оцепе делове северне Грчке“, као и да су „то показали још у Другом светском рату“.
Премијер Грчке подсетио је на то да су нацисти током Другог светског рата област Епира дали на управљање Италијанима, али да су ови практично дозволили Албанцима да на тој територији раде шта хоће, пљачкају и малтретирају локално становништво.
Албанаци према последњем попису из 2011. године чине 4,5% становништва у Грчкој. Највише их у области Јужног Епира, али су њихови послови раширени по целој Грчкој. Домаћем становништву највише смета што су Албанци у последње две деценије почели да отварају ресторане у главним туристичким центрима на Егејском и Јонском мору. Највећи проблем код овога је у томе што се албански угоститељи другачије понашају од грчких и на тај начин им практично руше репутацију.
Грци не наседају на албанске захтеве
Грчке службе безбедности су прошле године упозориле и на то албански терористи користе мигрантску кризу не би ли дестабилизовали ту земљу. Албански кријумчари људи узимају од миграната новац како би их превели ка другим европским земљама, али их најчешће само воде по гудурама Епира или Вораса, а потом их врате у натраг у Грчку.
За разлику од других земаља региона, нарочито Македоније, која је Албанцима олако дала широку аутономију која једног дана може одвести ка независности, Грци су по овом питању били стриктни. Све етничке мањине имају подједнака права загарантована Уставом и ни једна не може добити више од тога, нити посебну аутономију.
Све већи притисал на Грке од како је НАТО напао Југославију
Предност Грчке да одржи овакав чврсти став лежи у томе што је земља која је чланица Европске уније и НАТО алијансе. То је вероватно и главни разлог зашто Албанци не покушавају да као у Србији и Македонији силом дођу до аутономије, схватајући да не смеју да се замере свом главном партнеру - Америци. Колико год да су НАТО савез и САД ћутали на албанско дивљање у погледу Србије и Македоније, толико су били стриктни да њихов партнер Грчка не сме бити угрожена.
Најкритичнији моменат за Грке био је 1999. године, када су забранили да авиони НАТО алијансе полећу са њихове територије приликом бомбардовања Југославије. Управо је од тог момента почео да јача притисак Албанаца који су увидели да би у евентуалном разилажењу ставова Грчке и НАТО могли да искористе простор за своје интересе. Грчка је тада доказала да је и даље највећи пријатељ Србије у региону, по цену стављања на коцку свог интегритета. Истовремено је до данас успела да одбије сваки покушај стварања Велике Албаније на њеној територији, али нема сумње да ће тај притисак наставити да расте.
