"OVO ŠTO PROŽIVLJAVAMO GORE JE OD RATA 1995. GODINE" Oglasio se Dodik - Nemačka okrenula leđa BiH, a poruka Hrvata ne sluti na dobro
Ministar spoljnih poslova Nemačke Heiko Mas govorio je o aktuelnoj situaciji u Bosni i Hercegovini
Mas je komentarisao izveštaj visokog predstavnika Kristijana Šmita koji nije imao priliku da predstavi u Savetu bezbednosti, politiku Milorada Dodika i eventualne sankcije za vlasti RS-a, ali i nemačke investicije u BiH kao i reformu Izbornog zakona.
PACIJENT IZAZVAO VARNICU KOJA JE DOVELA DO POŽARA? Isplivali prvi snimci izgorele kovid bolnice u Rumuniji (VIDEO)
POŽAR U KOVID BOLNICI U RUMUNIJI: Dva pacijenta poginula, medicinska sestra povređena
DOGODIO SE NAJCRNJI SCENARIO: Korona ušla u Klinički centar Crne Gore, zaraženi zaposleni i pacijenti
Na pitanje da li se slaže sa izveštajem Kristijana Šmita poslanog u Savetu bezbednosti prošle nedelje gde je kao glavnog krivca za blokade i političke probleme u BiH okarakterisao Milorada Dodika, Mas je odgovorio potvrdno.
"Ono što trenutno proživljavamo u Bosni i Hercegovini je najgora politička kriza od završetka rata u BiH 1995. i ja delim to mišljenje. Pogađa me kada čujem da se ljudi u zemlji čak ponovo plaše nasilja.
Mas je i sam direktno optužio Dodika da vodi opasnu i sesecionističku politiku i upozorio da će posledice krize najviše osetiti građani Republike Srpske.
"Za to je prvenstveno odgovorna opasna i neodgovorna secesionistička politika vlade Republike Srpske. Ovakav put ne rešava niti jedan jedini problem, a stvara mnogobrojne nove probleme, posebno i za ljude u Republici Srpskoj. Permanentna kriza praćena institucionalnim haosom, paralizom očajnički potrebnih reformi i daljnje rastuće tenzije oteratće investitore iz zemlje, povećati broj nezaposlenih i intivizirati odlazak stanovništva", rekao je on.
"Nećemo davati novac za entitet koji radi na uništavanju BIH"
Na pitanje da li će Nemačka uvesti sankcije Miloradu Dodiku, Mas odgovara da Nemačka "neće sedeti skrštenih ruku".
"Nećemo moći skrštenih ruku pratiti nastavak ove neodgovorne politike. Jer takva politika ne šteti samo ljudima u Bosni i Hercegovini. Ona unazađuje i sav napredak koji je na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma postignut tokom dugog niza godina uz ogromnu podršku međunarodne zajednice, EU i Njemačke."
Mas je rekao da će eventualne sankcije biti uvedene i protiv Republike Srpske i protiv pojedinaca bliskih Dodiku.
"Nemačka pruža najveću bilateralnu podršku Bosni i Hercegovini. No, sasvim je jasno: mi niti možemo niti hoćemo usmeravati novac nemačkih poreskih obveznika u entitet koji aktivno radi na uništavanju Bosne i Hercegovine kao države. A razmislićemo i o pojedinačnim merama protiv onih koji dovode u pitanje teritorijalni integritet ove zemlje."
U tom pogledu veoma blisko se usaglašavamo s našim partnerima, unutar EU, ali i sa Amerikancima i Britancima.
"Zaustaviti zapaljivu retoriku"
Predsedništvo Hrvatske stranke (HS) BiH traži od visokog predstavnika Kristijana Šmita da u okviru svojih nadležnosti zaustavi zapaljivu retoriku u medijima u kojoj se često, kako kažu, čuju reči "otcepljenje, treći entitet, rat".
Hrvatska stranka BiH je juče održala sednicu Predsedništva na temu aktuelne političke situacije u zemlji sa koje je poručeno da medijska retorika nepovoljno i uznemirujuće deluje na građane.
"Tražimo od visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da preduzme, u okviru svojih ovlašćenja, korake kako bi se zaustavila ovakva zapaljiva retorika. Ova stranka ne isključuje mogućnosti da bi nedelovanje i nereagovanjo moglo da dovede do odgovora pojedinaca ili grupa, ali i mogućnost terorističkih delovanja.
Pozvali su Šmita i da zaustavi govor mržnje i pozive na podele, kao i da, kako navode, adekvatno kazni one koji pozivaju na otcepljenje kao i one koji traže treći entitet ili treću republiku.
"I one koji se prečesto pozivaju na neki novi rat u BiH. Svi su oni jednako odgovorni za ovakvo loše i nesigurno stanje u BiH, a za to im narod nije dao legitimitet. Od međunarodnih predstavnika i pregovarača u BiH tražimo da se u pregovore, oko izmena izbornoga zakona, Ustavnih ili drugih promena, uključe i stranke iz opozicije, kako bi se donekle mogao nadgledati celokupan proces....", naveli su iz ove stranke, preneo je portal sarajevskog Avaza.
