Da li je na pomolu RASPAD pobunjeničke KOALICIJE u Jemenu?
Saudijski mediji počeli su žestoko da izveštavaju o sukobima pobunjeničkih frakcija
Saudijska Arabija se nada u propast jemenskog pobunjeničkog saveza i na taj način očekuje spas od noćne more u koju se Rijad uvukao svojom krivicom pre par godina. Pre tri godine su se zajdijevski šiitski Huti udružili sa snagama bivšeg jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha i zauzeli glavni grad Sanu iz ruku propale vlade na čije je čelo stao nekadašnji Salehov zamenik Abed Rabo Mansur Hadi.
UZNEMIRUJUĆI VIDEO! Huti digli u vazduh saudijske bunkere i utvrđenja, leševi na sve strane!
Mnogi analitičari su se dobrano začudili ovakvom savezu. Saleh jeste pripadnik šiitske denominacije zajdija, ali je u vreme tzv. Arapskog proleća takođe udario na Hute, takođe uz pomoć Saudijske Arabije. Huti su podržali Salehovo uklanjanje s vlasti 2012. u čemu su imali saudijsku podršku. Ova dva neprijatelja udružila su se 2015. u cilju izbacivanja Hadija i preuzimanja kontrole nad Severnim Jemenom. Sada su Saudijci u sprezi s Hadijem, koga žele da postave kao međunarodno priznatog jemenskog predsednika.
Jemen je zapravo priča o večitoj prevrtljivosti arapske politike. Saudijski odnos sa Salehom ide u rane šezdesete kada je on dao podršku proegipatskom državnom udaru koji je bacio Jemen u dugogodišnji građanski rat. Egipat je podržao republikance protiv saudijskih rojalista. Saleh je zadobio vojnu snagu tokom borbe protiv Saudijaca i rojalista, pa je preuzeo vlast u državnom udaru 1978. Dvanaest godina kasnije uspeo je da ujedini Severni i Južni Jemen, ali je potom dao podršku Iraku i Sadamu Huseinu u Kuvajtu. Zbog tog poteza su Saudijci izbacili milion jemenskih radnika iz svoga kraljevstva.
Saudijci su 1994. organizovali secesiju južnog Jemena iz Salehove ujedinjene zemlje time što su stali iza bivših komunista koji su izgubili svoju moć tokom procesa ujedinjenja. Uz pomoć ekstremističkih grupa, Saleh je uspeo da uguši južnjačku pobunu, vratio je jedinstvo i time naneo veliku štetu ugledu pustinjske kraljevine. Taj Salehov potez Rijad nikad nije zaboravio.
Tokom proteke dve i po godine ovog novog građanskog rata, Saleh i Huti su se udružili, iako sumnjičavo gledajući jedni na druge. Saleh je tiho priželjkivao da ostavi nekoliko otvorenih opcija, pa je njegov sin Ahmed stalno putovao u Abu Dabi, tražeći dodatna jemstva u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To je tipičan Salehov potez, jer se svrgnuti predsednik nada iskoristiti podele u koaliciji Saudijske Arabije i UAE vezano za Hadija, s obzirom da Emirati ne veruju nekadašnjem jemenskom potpredsedniku. Stoga je Saleh putem svog sina u kontaktu s emiratskim prestolonaslednikom princom Mohamedom bin Zajedom, ali održava i odnose sa saudijskim prestolonaslednikom princom Mohamedom bin Salmanom.
Mesecima su nesuglasice među jemenskim pobunjenicima bile skrivene ispod tepiha, ali je u avgustu napetost dosegla vrhunac i jedan Salehov telohranitelj je ubijen. Čini se da je Saleh bio u kućnom pritvoru u Sani, pa je potom u javnosti dao vrlo pomirljive izjave Hutima. S druge je strane pozvao na plemensku osvetu zbog smrti svog oficira. Sana je sada očito podeljena u dve grupe, s tim da Huti drže 70 posto jemenskog glavnog grada i većinu severa zemlje. Takvo je stanje samo obećanje za više nasilja, ako je uopšte to shvatljivo u gotovo posve porušenoj zemlji. Svakako će to stanje želeti da iskoristi Rijad u cilju prekida preskupe vojne pustolovine.
Sam rat je postao ove godine još skuplji za Saudijsku Arabiju. Vazdušne operacije saudijskih i koalicionih snaga su se povećale, s 5.766 vazdušnih udara u prvih šest meseci operacije, a pojačane su i borbe na terenu. Pobunjenici su pojačali svoje napade na pogranične saudijske gradove. Rat među pobunjenicima time može podeliti najljuće neprijatelje Rijada. Neki viši saudijski zvaničnici su poručili svojim američkim prijateljima kako je to najbolja mogućnost završetka rata i snažna prilika saudijske pobede.
Saudijski mediji počeli su žestoko izveštavati o sukobima pobunjeničkih frakcija, a ironija cele priče jeste što Rijad u svemu sada ne zavisi o Hadiju, već o Salehu. Ovde se Saudijci suočavaju s nekoliko rizičnih posledica. Teško je očekivati da će Saleh prihvatiti Hadijevu vladu ili da će Saudijci priznati povratak Saleha ili njegovih sinova na vlast. Najbolje što Rijad očekuje jeste rat tri strane koji bi mogao potrajati dok se svi ne iscrpe, a najgore da će Hutiji slomiti Salehovu ekipu i preuzeti nadzor nad celom pobunom, a možda se dve pobunjeničke grupe dogovore uprkos svojim razlikama i ponekom razmenom vatre.
Očita je i neophodna potreba bezuslovnog prekida vatre pod nadzorom UN-a i prestanak blokade. Kako do toga ne dolazi, i s obzirom da Sjedinjene Države i Velika Britanija daju podršku saudijskom vazduhoplovstvu, te ne dopuštaju bilo kakve poteze Saveta bezbednosti UN-a protiv Rijada, Vašington i London ne mogu izbeći odgovornost i krivicu za svoju ulogu u ovom brutalnom ratu. Na njima će biti i krivica za rast Al-Kaide i IS koji su iskoristili bezbednosni prazni prostor za širenje svog prisustva u Jemenu.
Probni petodnevni prekid vatre koji je dogovoren između Rijada i pobunjeničkih grupa u Jemenu pokazaće jesu li neprijatelji uopšte spremni započeti mirovne pregovore. Obe strane su jasno dale do znanja da svaki prekršaj uslova primirja vodi novom borbenom udaru. Ovo primirje je započeto nakon što je novi UN-ov izaslanik za Jemen Islami Uld Šejh Ahmed odletio u Sanu u svoju prvu posetu Jemenu. Pre njegovog dolaska, saudijske snage granatirale su sve delove jemenske prestonice, praktično do samog početka primirja, a nije bila pošteđena ni međunarodna vazdušna luka.
Zemlje Saveta za zalivsku saradnju (GCC) i Huti započeli su različite vazdušne i kopnene operacije protiv ovih terorističkih grupa i nastoje smanjiti već debelo razvijenu radikalizaciju stanovništva na lokalnim nivoima. Tokom godina, vođe zajednica i nevladine organizacije uspele su ostvariti neki odgovor na nasilni ekstremizam, ali su njihovi napori otežani nedostatkom raspoloživih resursa i stalnom pretnjom nasilja. U nedostatku centralne vlade, na lokalnim zajednicama je da promovišu ovakve akcije i ojačaju celokupni otpor selefijskim i vehabijskim teroristima. U tom krugu ne mogu se izbeći i religijski učesnici i institucije, jer oni imaju važnu ulogu u oblikovanju javnog govora i ogroman potencijal pozitivnog ili negativnog doprinosa stabilnosti. I dok su neki jemenski religijski akteri integrisani u postojeće vlade ili civilno društvo i suočavaju se sa nasilnim ekstremizmom, postoje i oni koji su zakopani u vlastite mreže i kroz konzervativne vidove religijskog ponašanja jačaju sumnjičavost u vladu i sekularno društvo.
Stoga se pokazalo potrebnim ne samo da zacele rane između dva suprotstavljena kampa, kako bi se održala linija protiv ekstremnog uticaja Saudijske Arabije, nego i da se celo jemensko društvo postavi protiv prodirućih uticaja selefizma i vehabizma. Međunarodna zajednica bi u tom smislu morala hitno da zaustavi ratna delovanja i započne da ceni lokalne inicijative mnogih nevladinih aktera za sve njihove strategije protiv širenja pogubnog uticaja saudijske državne ideologije. Njima je potrebna podrška, koja se mora proširiti u sve sfere društva i u sve ideološke orijentacije, da se omogući kvalitetna saradnja religijskih i nereligijskih učesnika. U društvima kao što je Jemen, gde je religija od velikog svakodnevnog značaja, a još više utiče na samoidentifikaciju spram drugih sugrađana i Arapa u okruženju, prepoznavanje konstruktivne i prikladne uloge religijskih aktera i jačanje njihovih sposobnosti u tim poljima od presudnog su značaja.
Vesti iz Sirije, Iraka i Jemena možete pročitati OVDE.
