Да ли је на помолу РАСПАД побуњеничке КОАЛИЦИЈЕ у Јемену?
Саудијски медији почели су жестоко да извештавају о сукобима побуњеничких фракција
Саудијска Арабија се нада у пропаст јеменског побуњеничког савеза и на тај начин очекује спас од ноћне море у коју се Ријад увукао својом кривицом пре пар година. Пре три године су се зајдијевски шиитски Хути удружили са снагама бившег јеменског председника Алија Абдулаха Салеха и заузели главни град Сану из руку пропале владе на чије је чело стао некадашњи Салехов заменик Абед Рабо Мансур Хади.
УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО! Хути дигли у ваздух саудијске бункере и утврђења, лешеви на све стране!
Хути СПАЉУЈУ заробљена саудијска возила и настављају рат пешке, а имају паклено добар разлог за то
Многи аналитичари су се добрано зачудили оваквом савезу. Салех јесте припадник шиитске деноминације зајдија, али је у време тзв. Арапског пролећа такође ударио на Хуте, такође уз помоћ Саудијске Арабије. Хути су подржали Салехово уклањање с власти 2012. у чему су имали саудијску подршку. Ова два непријатеља удружила су се 2015. у циљу избацивања Хадија и преузимања контроле над Северним Јеменом. Сада су Саудијци у спрези с Хадијем, кога желе да поставе као међународно признатог јеменског председника.
Јемен је заправо прича о вечитој превртљивости арапске политике. Саудијски однос са Салехом иде у ране шездесете када је он дао подршку проегипатском државном удару који је бацио Јемен у дугогодишњи грађански рат. Египат је подржао републиканце против саудијских ројалиста. Салех је задобио војну снагу током борбе против Саудијаца и ројалиста, па је преузео власт у државном удару 1978. Дванаест година касније успео је да уједини Северни и Јужни Јемен, али је потом дао подршку Ираку и Садаму Хусеину у Кувајту. Због тог потеза су Саудијци избацили милион јеменских радника из свога краљевства.
Саудијци су 1994. организовали сецесију јужног Јемена из Салехове уједињене земље тиме што су стали иза бивших комуниста који су изгубили своју моћ током процеса уједињења. Уз помоћ екстремистичких група, Салех је успео да угуши јужњачку побуну, вратио је јединство и тиме нанео велику штету угледу пустињске краљевине. Тај Салехов потез Ријад никад није заборавио.
Током протеке две и по године овог новог грађанског рата, Салех и Хути су се удружили, иако сумњичаво гледајући једни на друге. Салех је тихо прижељкивао да остави неколико отворених опција, па је његов син Ахмед стално путовао у Абу Даби, тражећи додатна јемства у Уједињеним Арапским Емиратима. То је типичан Салехов потез, јер се свргнути председник нада искористити поделе у коалицији Саудијске Арабије и УАЕ везано за Хадија, с обзиром да Емирати не верују некадашњем јеменском потпредседнику. Стога је Салех путем свог сина у контакту с емиратским престолонаследником принцом Мохамедом бин Заједом, али одржава и односе са саудијским престолонаследником принцом Мохамедом бин Салманом.
Месецима су несугласице међу јеменским побуњеницима биле скривене испод тепиха, али је у августу напетост досегла врхунац и један Салехов телохранитељ је убијен. Чини се да је Салех био у кућном притвору у Сани, па је потом у јавности дао врло помирљиве изјаве Хутима. С друге је стране позвао на племенску освету због смрти свог официра. Сана је сада очито подељена у две групе, с тим да Хути држе 70 посто јеменског главног града и већину севера земље. Такво је стање само обећање за више насиља, ако је уопште то схватљиво у готово посве порушеној земљи. Свакако ће то стање желети да искористи Ријад у циљу прекида прескупе војне пустоловине.
Сам рат је постао ове године још скупљи за Саудијску Арабију. Ваздушне операције саудијских и коалиционих снага су се повећале, с 5.766 ваздушних удара у првих шест месеци операције, а појачане су и борбе на терену. Побуњеници су појачали своје нападе на пограничне саудијске градове. Рат међу побуњеницима тиме може поделити најљуће непријатеље Ријада. Неки виши саудијски званичници су поручили својим америчким пријатељима како је то најбоља могућност завршетка рата и снажна прилика саудијске победе.
Саудијски медији почели су жестоко извештавати о сукобима побуњеничких фракција, а иронија целе приче јесте што Ријад у свему сада не зависи о Хадију, већ о Салеху. Овде се Саудијци суочавају с неколико ризичних последица. Тешко је очекивати да ће Салех прихватити Хадијеву владу или да ће Саудијци признати повратак Салеха или његових синова на власт. Најбоље што Ријад очекује јесте рат три стране који би могао потрајати док се сви не исцрпе, а најгоре да ће Хутији сломити Салехову екипу и преузети надзор над целом побуном, а можда се две побуњеничке групе договоре упркос својим разликама и понеком разменом ватре.
Очита је и неопходна потреба безусловног прекида ватре под надзором УН-а и престанак блокаде. Како до тога не долази, и с обзиром да Сједињене Државе и Велика Британија дају подршку саудијском ваздухопловству, те не допуштају било какве потезе Савета безбедности УН-а против Ријада, Вашингтон и Лондон не могу избећи одговорност и кривицу за своју улогу у овом бруталном рату. На њима ће бити и кривица за раст Ал-Каиде и ИС који су искористили безбедносни празни простор за ширење свог присуства у Јемену.
Пробни петодневни прекид ватре који је договорен између Ријада и побуњеничких група у Јемену показаће јесу ли непријатељи уопште спремни започети мировне преговоре. Обе стране су јасно дале до знања да сваки прекршај услова примирја води новом борбеном удару. Ово примирје је започето након што је нови УН-ов изасланик за Јемен Ислами Улд Шејх Ахмед одлетио у Сану у своју прву посету Јемену. Пре његовог доласка, саудијске снаге гранатирале су све делове јеменске престонице, практично до самог почетка примирја, а није била поштеђена ни међународна ваздушна лука.
Земље Савета за заливску сарадњу (GCC) и Хути започели су различите ваздушне и копнене операције против ових терористичких група и настоје смањити већ дебело развијену радикализацију становништва на локалним нивоима. Током година, вође заједница и невладине организације успеле су остварити неки одговор на насилни екстремизам, али су њихови напори отежани недостатком расположивих ресурса и сталном претњом насиља. У недостатку централне владе, на локалним заједницама је да промовишу овакве акције и ојачају целокупни отпор селефијским и вехабијским терористима. У том кругу не могу се избећи и религијски учесници и институције, јер они имају важну улогу у обликовању јавног говора и огроман потенцијал позитивног или негативног доприноса стабилности. И док су неки јеменски религијски актери интегрисани у постојеће владе или цивилно друштво и суочавају се са насилним екстремизмом, постоје и они који су закопани у властите мреже и кроз конзервативне видове религијског понашања јачају сумњичавост у владу и секуларно друштво.
Стога се показало потребним не само да зацеле ране између два супротстављена кампа, како би се одржала линија против екстремног утицаја Саудијске Арабије, него и да се цело јеменско друштво постави против продирућих утицаја селефизма и вехабизма. Међународна заједница би у том смислу морала хитно да заустави ратна деловања и започне да цени локалне иницијативе многих невладиних актера за све њихове стратегије против ширења погубног утицаја саудијске државне идеологије. Њима је потребна подршка, која се мора проширити у све сфере друштва и у све идеолошке оријентације, да се омогући квалитетна сарадња религијских и нерелигијских учесника. У друштвима као што је Јемен, где је религија од великог свакодневног значаја, а још више утиче на самоидентификацију спрам других суграђана и Арапа у окружењу, препознавање конструктивне и прикладне улоге религијских актера и јачање њихових способности у тим пољима од пресудног су значаја.
Вести из Сирије, Ирака и Јемена можете прочитати ОВДЕ.
