У овим београдским општинама су некретнине најјефтиније: На једну ствар треба обавезно обратити пажњу приликом куповине
Тржиште некретнина у Београду у последњих неколико година бележи значајне промене које обликују различити економски и друштвени фактори.
Премда је претходних година потражња била фокусирана на централне градске локације, постоје индиције да се одређени део купаца окреће периферији у потрази за повољнијим опцијама и већом квадратуром. Ипак, ова промена пак, долази у тренутку када је продаја некретнина знатно смањена у односу на прошлу годину што додатно компликује ситуацију на тржишту.
Александра Михајловић, ПР менаџер портала 4zida.rs каже да је разлог померања интересовања ка периферији управо тај што се у овим општинама цене квадрата још увек држе испод просека централних општина.
- Општине као што су Земун, Вождовац, као и Обреновац и Гроцка, бележе пораст интересовања купаца. Раст потражење се бележи и на Звездари (посебно насеље Миријево), затим Палилули (Борча и Крњача ), као и Раковици (Миљаковац) - каже она у разговору за Euronews Србија.
Михајловић каже да су управо то делови Београда и локације где се цена квадрата може наћи испод 2.000 евра.
- На пример, на Медаковић падини просечно оглашена цена квадрата тренутно износи 1.989 евра, у Миријеву 1.970 евра, у Борчи 1.550 евра док се на Миљаковцу III продају станови за 1.730 евра по квадрату - истиче.
Каћа Лазаревић, власница истоимене агенцјие за некретнине у разговору за Euronews Србија каже да број оних који се померају ка периферији Београда није значајан, те да је видљивије померање ка центру града. Додаје и да постоји разлог зашто још увек нисмо спремни за шири обод града.
- Зато што ми немамо инфраструктуру и метро. Сви се померају ка центру због гужви у саобраћају. Сат до два је потребно у шпицу возити се до Борче, Овче, па чак и Миријева. Код нас инфраструктура не прати развој стамбене изградње у Београду. С друге стране, та нова насеља која се налазе у ширем центру немају школе, немају довољно самопослуга, амбуланти. Наши људи се померају на периферију само ако је то место уређено. Један такав пример су Стари Бановци. Они чак имају и своју телевизију, 26 аутобуса из Београда, па се у Старе Бановце стигне пре него на Церак - каже Лазаревић.
Најјефтинији квадрат од 900 евра
Према подацима са сајта 4zida.rs, тренутно се најповољнији квадрати на периферији могу наћи у општинама као што су Обреновац, Сопот, Барајево и Младеновац, где се цене квадрата крећу у распону од 900 до 1.500 евра по квадратном метру, у зависности од локације, квадратуре и стања некретнине.
Ипак, Лазаревић упзорава да се на тржишту дословно нуди "све и свашта", те да не може бити генерализованог одговора која се општина највише тражи.
- Јако се мора водити рачуна о томе кад се купује новоградња која се продаје само за грађевинском дозволом, да буде поуздан инвеститор да ће то завршити до краја, да неће банкротирати и да неће прећи грађевинску дозволу јер онда то не може да се укњижи - додаје Лазаревић.
Миријево се јако добро продаје, али Лазаревић сматра да су два дела града прилично запостављена, а и те како вредна пажње због повољне цене квадрата - Медак и Браће Јерковић.
- То је толико лепо урбанизовано, зелено, а има много нижу цену квадрата него, на пример Вождовац, Кумодраж и све около. Треба се фокусирати најпре на добру агенцију, агента који има искуства да вам пронађе оно што желите за буџет који имате. То је суштина - каже саговорница и додаје да не треба наседати на огласе у којима се продаја врши без посредника.
- Људи кад купују кола од три, четири хиљаде евра поведу аутомеханичара, а за стан који кошта 150.000 не поведу никог -
Михајловић наглашава да су Врачар, Стари град и Савски венац најскупље општине у Београду са ценама квадрата које се крећу од 3.500 до 4.000 евра, па чак и више у појединим случајевима.
- Висока цена квадрата усмерава многе потенцијалне купце ка повољнијим алтернативама на периферији - додаје.
Међутим, у потрази за том алтернативом треба бити опрезан будући да инвеститори који зидају на периферији и те како користе пропаганду у жељи да придобију купце, а једна од њих је и предстојећи Expo 2027. године.
- Ако сте скоро пролазили тим путем за Сурчин, видели сте да је то сеоски пут. Не знам само куда ће се ти људи возити до својих станова. И питање је да ли ће донети неки приход. Не треба на то наседати. По мом мишљењу, ко воли ту страну боље је да се фокусира на Земун, с друге стране на Медак, Браће Јерковић, Миријево. И ово што је према Панчеву, то вуку они људи који имају неки интерес - било да је то посао или породица - каже она и додаје да нисмо још увек спремни за шири обод града и насеља која су у настајању.
Русе периферија не занима
Руски држављани најчешће бирају општине Нови Београд, Врачар, Вождовац, али показују интересовање и за периферне делове као што су Земун и Звездара, које нуде релативно повољније цене, а су и даље близу централних садржаја, показали су подаци са портала 4zida.rs.
- Ипак, њихово интересовање за приградске општине, попут Гроцке и Обреновца, није толико изражено, јер преферирају локације које комбинују добру повезаност са градским језгром и развијену инфраструктуру - наглашава Михајловић.
Лазаровић каже да је њено искуство са Русима такво да су они више изнајмљивали него куповали некретнине, као и да, поред Врачара, траже и Београд на води и Дорћол који је "у експанзији".
- То ће бити и те како леп део града, јер ће тај доњи Дорћол, испод Душанове са новим зградама изгледати јако лепо и добро организовано. Квадрат неће бити тако јефтин, али треба бити упоран и наћи ћете стан какав вам одговара и по цени и по квалитету -
Ипак, оно на шта Лазаревић упозорава јесте да је приметан и озбиљан застој на тржишту некретнина.
- Промет је много, много мањи него прошле године. Људи немају новца за некретнине -
У прилог томе да се приметити и да су неке елитне некретнине почеле да спуштају цену квадрата на "само" 2.700 евра.
- Заситило се тржиште скупих, огромних станова. Недавно сам упознала инвеститоре који ће правити зграде са малом структуром где и када је скуп квадрат лакше прогутамо 45 квадрата него 120 и више - закључује Лазаревић.
Извор: Euronews