Ovo je prvi Srbin nominovan za Nobela: Bio je premijer, mason i ODBIO JE NEPRISTOJNU PONUDU OKUPATORA!
Švedski poslanik demohrišćana Magnus Jakobson podneo je inicijativu za nominovanje vlada Sjedinjenih Država, Beograda i Prištine za Nobelovu nagradu za mir, a mnogi su se upravo sada prisetili prvog Srbina koji je bio nominavan za Nobelovu nagradu za mir.
Svetomir Nikolajević rođen je 27. septembra 1844. godine u Raduši kraj Uba. Bio je član Srpske kraljevske akademije, a u periodu od 3. aprila 1894. godine do 27. oktobra iste godine premijer Srbije.
Takođe, bio je gradonačelnik Beograda i ministar unutrašnjih poslova, jedan od osnivača Radikalne stranke, Društva Svetog Save, ali i beogradske masonske lože "Pobratim".
Devet tajni patrijarha Pavla koje niste znali: Selimović mu bio drug iz klupe, a evo kako se spasao ALBANSKE BANDE
"BUDI TAČAN, RADI U ROKOVIMA" 10 zlatnih pravila zanatlija iz 1911. godine koje Srbi i dan danas poštuju
NEMANJIĆI NISU JELI RUKAMA, ALI NI ZLATNOM VILJUŠKOM: Srpski istoričar RAZBIJA mit, a ovo je PRAVA istina
Studije na filozofskom fakultetu započeo je Beogradu, ali školovanje je nastavio kao državni pitomac za istoriju i svetsku književnost u Cirihu, Bernu, Parizu i Londonu.
Posle toga postao je prvi profesor koji je studentima kvalifokovano tumačio zapadnoevropsku književnost.
Oduvek je bio aktivan u politici, najpre kao jedan od osnivača Radikalne stranke, a zatim i kao narodni poslanik u skupštini.
U istoj godini bio je ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade. Kao predsednik vlade ukinuo je Ustav iz 1888. godine, u čijem je pisanju učestvovao.
Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1887. godine, dok je 1915. godine evropski autoriteti predložili su ga za Nobelovu nagradu za mir. Razlog je bio što je Nikolajević bio veliki pobornik međunarodnog mirovnog pokreta i zalagao se za unapređenje svetskog mira. Nažalost, Srbija je taj predlog nije podržala i praktično ga je odbacila. Te godine Nobelov komitet nije ni dodelio nagradu za mir.
Za vreme Prvog svetskog rata ostao je u Srbiji, živeo je u jednom selu kod Požarevca. Dobio je ponudu okupatora da bude civilni guverner okupirane Srbije, ali ponudu je odbio.
Od zaborava ga čuva ulica u Beograd, na Zvezdari, koja je nazvana po njemu, kao i Osnovna škola u rodnom selu Raduše.
Umro je 1922. godine u Beogradu, sahranjne je na Novom groblju u Beogradu.
Dan kada je uništen život, stradala mladost, a grad razoren: Kontroverze savezničkog bombardovanja Leskovca (FOTO)
DUH KOJI JE SRUŠIO JUGOSLAVIJU: Akademik objašnjava kako smo od složne braće postali najveći neprijatelji
"Oj Iliću drugi Obiliću, da je taki još majora bilo, mi bi tada došli na Kosovo" Mihailo zaboravljeni SRPSKI JUNAK
TURCI SU SE PLAŠILI I IME DA MU POMENU! Srpski hajduk se odrekao titule vožda, a bio je i Karađorđev kum
MISTERIJA INTRIGANTNOG DELA BEOGRADA: Istorija Tašmajdana oduvek je privlačila, istoričare muči jedno pitanje
