Za ove detalje sa SOLUNSKOG FRONTA još niste čuli! Srpski vojnici u jeku borbe učili i FRANCUSKI JEZIK
Srpska vojska i civili tokom boravka u Severnoj Africi, posle povlačenja preko Albanije za vreme Velikog rata, učili su francuski jezik.
Što zbog lakše komunikacije izbeglica sa lokalnim življem, što zbog boljeg sporazumevanja dve savezničke vojske u borbama na Solunskom frontu. Da teške godine provedene "tamo daleko" budu iskorišćene u cilju obrazovanja, francuski su spoznavala i srpska deca.
Svedoči o tome Francusko-srpski rečnik, štampan 1917. u Bizerti, jednom od tuniskih gradova u kojima su se nalazile srpske kolonije, bolnice i škole. Narodna biblioteka iz Požege jedina je javna biblioteka u Srbiji koja raspolaže ovim rečnikom, izvučenim minulih dana iz arhiva da bi bio obrađen kao i drugi naslovi iz starog fonda.
- U knjizi inventara piše da nam je rečnik poklonio jedan naš sugrađanin 1983. godine. Knjiga spada u grupu retkih, a nju još imaju biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, Univerziteta u Beogradu, Filozofskog i Filološkog fakulteta u Beogradu i Narodna biblioteka Srbije. Rečnik koji je kod nas ima 148 strana, od kojih su neke vidljivo dolepljene i na kojima su upisani geografski i istorijski podaci o Francuskoj - kaže Gordana Stević, viši diplomirani bibliotekar na Odeljenju stručne knjige Narodne biblioteke u Požegi.
NI MANJEG ČOVEKA NI VEĆEG JUNAKA: Dragoljub (11) najmlađi srpski vojnik sa TRI MEDALJE ZA HRABROST! (VIDEO)
Simbol časti i obraza srpske vojske: JNA se povukla, a Vojvoda sa Bobana je ostao da brani Srbe! (VIDEO)
SRBI SU IMALI NAJJAČU JEDINICU EVROPE! Naši konjanici su GAZILI SVAKOG NEPRIJATELJA - od TURAKA DO FRANCUZA
Autori ovog Francusko-srpskog rečnika, kako je zavedeno na njegovim strancima, jesu dr Veselin Čajkanović, srpski oficir sa činom kapetana prve klase i tadašnji docent Beogradskog univerziteta, i Alber Ofor, o kome je zapisano da je kapetan teritorijalne vojske u 7. divizionu artiljerije u Bizerti i inženjer u Tunisu. U uvodniku je navedeno da je rečnik drugi deo udžbenika za francuski jezik koji će biti objavljen u tri knjige. Kao izdavač rečnika upisana je štamparija i knjižara "Sen Pola" iz Bizerte, a uz taj podatak zapisano je da je knjiga publikovana 1917.
- Udžbenik ima svoju malu istoriju koja je počela 1916. u Bizerti, u bolnici Faru 1916. U bolnici je tada radila kao lekar gospođa dr Vera Marković. Ona je potpisanima predložila da izrade udžbenik koji će olakšati Srbima u Tunisu da nauče francuski, i sa nepopustiljivom energijom, nastojala je da se taj predlog primi i ostvari. Potpisani su najzad počeli raditi udžbenik, za koji je najpre projektovano da bude vrlo kratak i da se štampa u veoma malom broju egzemplata - napisali su u predgovoru rečnika dr Veselin Čajkanović i Alber Ofor.
Na istoj stranici njih dvojica su objasnili da je ipak "udžbenik izrađen na mnogo široj osnovi i biće štampan u broju koji njegovi autori nikad nisu smeli predviđati". Zahvalnost tome odaju "velikodušnoj darežljovosti nekoliko Francuza", srpskih prijatelja, i velikoj ljubaznosti i predusretljivosti srpskih komandanata“, pukovnicima Đorđu Đorđeviću i Dragutinu Milutinoviću.
Navedeno je da je knjiga štampana u 7.000 primeraka. Od tog broja 5.000 primeraka je dato srpskim vojnicima i civilima, hiljadu knjiga su dobili francuski vojnici na Solunskom frontu, a hiljadu je "pušteno u prodaju u korist invalida". Više od 60.000 srpskih vojnika i civila posle albanske golgote, objašnjava istoričar Dejan Ristić, stiglo je u severnoafričke zemlje Tunis i Alžir koje su bile francuski kolonijalni posed.
- Neposredno nakon prebacivanja prvih kontingenata u Bizertu formirana je Komanda srpskih trupa u Tunisu. Upravo to područje predstavljalo je najznačajniju regiju u kojoj je sproveden proces rehabilitacije obolelih i izgladnelih srpskih vojnika - kaže Ristić.
U više mesta u Tunisu i Alžiru, podseća on, nalazile su se srpske kolonije, bolnice i koledži.
- Izbeglice su prispele u mesta Bizerta, Tunis, Konstantin i Alžir. Njima je u prvo vreme bilo naročito teško jer nije postojala nikakva organizacija sa srpske strane, a nisu ni znali francuski jezik. Komunikacija između njih, Francuza i Arapa bila je veoma otežana tako da se izbeglicama u početku nije moglo pomoći u dovoljnoj meri kako su to inicijalno i želele francuske vlasti, ali i sami Tunišani i Alžirci. Đaci su u početku učili samo francuski jezik. Od 2. marta 1916. bili su raspoređeni po razredima u pojedinim koledžima - kaže Dejan Ristić.
Znanje francuskog jezika, dodaje on, pomoglo je mnogima da obezbede i skromnu zaradu za vreme trogodišnjeg boravka u Severnoj Africi. Na primer, izbeglice u Bonu kopale su vinograde i krčile travnjake za nadnicu od 2,5 do 3,5 franaka. Nije francuski jezik, kaže sagovornik, jedino što su Srbi savladalil u Tunisu i Alžiru.
- Mnogi invalidi učili su i neki zanat, poput pletenja korpi i torbica od rafije za dame, nizanje đinđuva, pravljenje novčanika, kesica, četki. Neki su invalidi učili tipografski zanat. Posebnu pomoć pružio im je izvesni Vilson, izaslanik i poverenik engleskog društva za pomoć Srbima. U Bizerti se nalazila i škola za gluve i slepe koja je bila smeštena u kasani "Lambert". Posle izvesnog vremena pokazala je dobre rezultate, a tu školu obilazio je i admiral Geprat - navodi Ristić.
Pre Francusko-srpskog rečnika kao prva sveska udžbenika za francuski jezik, Čajkanović i Ofor su izdali knjigu "Gramatika i razgovori". Ona je štampana u 12.000 primeraka.
- Hiljadu je bilo rastureno kao poklon Srbima vojnicima i građanima u Francuskoj, Korzici, Africi, Engleskoj, Italiji, Švajcarskoj i Grčkoj. Dve hiljade su puštene u prodaju po niskoj ceni, u korist francuske i srpske ratne siročadi u najvećim knjižarama. Na taj način daće se mogućnost da udžbenik naknadno nabave i oni Srbi koji ga u prvi mah nisu dobili besplatno - zapisali su na srpskom i francuskom Čajkanović i Ofor.
U predgovoru je najavljeno i objavljivanje treće sveske udžbenika pod naslovom Srpsko-francuski rečnik, koji će, kako je napisano, biti štampan u najmanje isto primeraka kao i prve dve, i "koja će biti puštena u prodaju ili razdeljena u istim srazmerama na isti način".
"Ja ne služim kraljeve, niti političarima držim skute" - Na današnji dan rođen je legendarni srpski vojskovođa ŽIVOJIN MIŠIĆ (VIDEO)
Znate li zašto je manastir Žiča CRVENE BOJE? Jedan je od retkih koji tako izgledaju, a odgovor se krije u 13. veku
NAJVEĆA MISTERIJA ČETNIČKOG POKRETA! Kalabićeva smrt i DALJE ENIGMA - ubila ga OZNA ili je PROMENIO IDENTITET?
NA DANAŠNJI DAN SU KOMUNISTI ISPREBIJALI VOJVODU BOJOVIĆA! Misterija smrti VELIKOG SRPSKOG HEROJA koji je SAHRANJEN BEZ POČASTI
Na ovom mestu u Srbiji se oporavljao RIČARD LAVLJE SRCE, a legenda o zakopanom blagu živi i dalje!
