За ове детаље са СОЛУНСКОГ ФРОНТА још нисте чули! Српски војници у јеку борбе учили и ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Српска војска и цивили током боравка у Северној Африци, после повлачења преко Албаније за време Великог рата, учили су француски језик.
Што због лакше комуникације избеглица са локалним живљем, што због бољег споразумевања две савезничке војске у борбама на Солунском фронту. Да тешке године проведене "тамо далеко" буду искоришћене у циљу образовања, француски су спознавала и српска деца.
Сведочи о томе Француско-српски речник, штампан 1917. у Бизерти, једном од туниских градова у којима су се налазиле српске колоније, болнице и школе. Народна библиотека из Пожеге једина је јавна библиотека у Србији која располаже овим речником, извученим минулих дана из архива да би био обрађен као и други наслови из старог фонда.
- У књизи инвентара пише да нам је речник поклонио један наш суграђанин 1983. године. Књига спада у групу ретких, а њу још имају библиотеке Матице српске у Новом Саду, Универзитета у Београду, Филозофског и Филолошког факултета у Београду и Народна библиотека Србије. Речник који је код нас има 148 страна, од којих су неке видљиво долепљене и на којима су уписани географски и историјски подаци о Француској - каже Гордана Стевић, виши дипломирани библиотекар на Одељењу стручне књиге Народне библиотеке у Пожеги.
НИ МАЊЕГ ЧОВЕКА НИ ВЕЋЕГ ЈУНАКА: Драгољуб (11) најмлађи српски војник са ТРИ МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ! (ВИДЕО)
Симбол части и образа српске војске: ЈНА се повукла, а Војвода са Бобана је остао да брани Србе! (ВИДЕО)
СРБИ СУ ИМАЛИ НАЈЈАЧУ ЈЕДИНИЦУ ЕВРОПЕ! Наши коњаници су ГАЗИЛИ СВАКОГ НЕПРИЈАТЕЉА - од ТУРАКА ДО ФРАНЦУЗА
Аутори овог Француско-српског речника, како је заведено на његовим странцима, јесу др Веселин Чајкановић, српски официр са чином капетана прве класе и тадашњи доцент Београдског универзитета, и Албер Офор, о коме је записано да је капетан територијалне војске у 7. дивизиону артиљерије у Бизерти и инжењер у Тунису. У уводнику је наведено да је речник други део уџбеника за француски језик који ће бити објављен у три књиге. Као издавач речника уписана је штампарија и књижара "Сен Пола" из Бизерте, а уз тај податак записано је да је књига публикована 1917.
- Уџбеник има своју малу историју која је почела 1916. у Бизерти, у болници Фару 1916. У болници је тада радила као лекар госпођа др Вера Марковић. Она је потписанима предложила да израде уџбеник који ће олакшати Србима у Тунису да науче француски, и са непопустиљивом енергијом, настојала је да се тај предлог прими и оствари. Потписани су најзад почели радити уџбеник, за који је најпре пројектовано да буде врло кратак и да се штампа у веома малом броју егземплата - написали су у предговору речника др Веселин Чајкановић и Албер Офор.
На истој страници њих двојица су објаснили да је ипак "уџбеник израђен на много широј основи и биће штампан у броју који његови аутори никад нису смели предвиђати". Захвалност томе одају "великодушној дарежљовости неколико Француза", српских пријатеља, и великој љубазности и предусретљивости српских команданата“, пуковницима Ђорђу Ђорђевићу и Драгутину Милутиновићу.
Наведено је да је књига штампана у 7.000 примерака. Од тог броја 5.000 примерака је дато српским војницима и цивилима, хиљаду књига су добили француски војници на Солунском фронту, а хиљаду је "пуштено у продају у корист инвалида". Више од 60.000 српских војника и цивила после албанске голготе, објашњава историчар Дејан Ристић, стигло је у северноафричке земље Тунис и Алжир које су биле француски колонијални посед.
- Непосредно након пребацивања првих контингената у Бизерту формирана је Команда српских трупа у Тунису. Управо то подручје представљало је најзначајнију регију у којој је спроведен процес рехабилитације оболелих и изгладнелих српских војника - каже Ристић.
У више места у Тунису и Алжиру, подсећа он, налазиле су се српске колоније, болнице и колеџи.
- Избеглице су приспеле у места Бизерта, Тунис, Константин и Алжир. Њима је у прво време било нарочито тешко јер није постојала никаква организација са српске стране, а нису ни знали француски језик. Комуникација између њих, Француза и Арапа била је веома отежана тако да се избеглицама у почетку није могло помоћи у довољној мери како су то иницијално и желеле француске власти, али и сами Тунишани и Алжирци. Ђаци су у почетку учили само француски језик. Од 2. марта 1916. били су распоређени по разредима у појединим колеџима - каже Дејан Ристић.
Знање француског језика, додаје он, помогло је многима да обезбеде и скромну зараду за време трогодишњег боравка у Северној Африци. На пример, избеглице у Бону копале су винограде и крчиле травњаке за надницу од 2,5 до 3,5 франака. Није француски језик, каже саговорник, једино што су Срби савладалил у Тунису и Алжиру.
- Многи инвалиди учили су и неки занат, попут плетења корпи и торбица од рафије за даме, низање ђинђува, прављење новчаника, кесица, четки. Неки су инвалиди учили типографски занат. Посебну помоћ пружио им је извесни Вилсон, изасланик и повереник енглеског друштва за помоћ Србима. У Бизерти се налазила и школа за глуве и слепе која је била смештена у касани "Ламберт". После извесног времена показала је добре резултате, а ту школу обилазио је и адмирал Гепрат - наводи Ристић.
Пре Француско-српског речника као прва свеска уџбеника за француски језик, Чајкановић и Офор су издали књигу "Граматика и разговори". Она је штампана у 12.000 примерака.
- Хиљаду је било растурено као поклон Србима војницима и грађанима у Француској, Корзици, Африци, Енглеској, Италији, Швајцарској и Грчкој. Две хиљаде су пуштене у продају по ниској цени, у корист француске и српске ратне сирочади у највећим књижарама. На тај начин даће се могућност да уџбеник накнадно набаве и они Срби који га у први мах нису добили бесплатно - записали су на српском и француском Чајкановић и Офор.
У предговору је најављено и објављивање треће свеске уџбеника под насловом Српско-француски речник, који ће, како је написано, бити штампан у најмање исто примерака као и прве две, и "која ће бити пуштена у продају или раздељена у истим сразмерама на исти начин".
"Ја не служим краљеве, нити политичарима држим скуте" - На данашњи дан рођен је легендарни српски војсковођа ЖИВОЈИН МИШИЋ (ВИДЕО)
Знате ли зашто је манастир Жича ЦРВЕНЕ БОЈЕ? Један је од ретких који тако изгледају, а одговор се крије у 13. веку
НАЈВЕЋА МИСТЕРИЈА ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА! Калабићева смрт и ДАЉЕ ЕНИГМА - убила га ОЗНА или је ПРОМЕНИО ИДЕНТИТЕТ?
НА ДАНАШЊИ ДАН СУ КОМУНИСТИ ИСПРЕБИЈАЛИ ВОЈВОДУ БОЈОВИЋА! Мистерија смрти ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ХЕРОЈА који је САХРАЊЕН БЕЗ ПОЧАСТИ
На овом месту у Србији се опорављао РИЧАРД ЛАВЉЕ СРЦЕ, а легенда о закопаном благу живи и даље!
