AMERIKANCI BI BILI NEMOĆNI: Postoje tri načina na koje bi Kina mogla da vrati Tajvan - jedan je posebno UBITAČAN

Strahovi da bi kineska Komunistička partija mogla da ispuni svoje obećanje da će jednog dana preuzeti kontrolu nad Tajvanom, ako bude potrebno i silom, pojačani su poslednjih godina zbog akcija kineskog vođe Si Đinpinga prema samoupravnom ostrvu.

Postoji i treći način - karantin

Kinesko odbijanje da osudi ruski napad na Ukrajinu samo je pojačao te strahove, piše CNN. U takvom scenariju analitičari i vojni stratezi dugo su se fokusirali na dve ključne opcije koje su Kini na raspolaganju - invaziju punog opsega ili vojnu blokadu.

Međutim, vašingtonski think tank Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) upozorava da postoji i treći način, onaj koji će Sjedinjenim Američkim Državama i drugim savezničkim demokratijama znatno otežati suprotstavljanje - karantin.

Koristeći taktiku sive zone, koja je tek korak ispod onoga što bi se moglo smatrati ratnim stanjem, kineska obalska straža, pomorska milicija i razne policijske agencije mogle bi da pokrenu potpuni ili delimični karantin Tajvana te tako prekinu pristup lukama i zaustave isporuku vitalne zalihe poput energije za 23 miliona ljudi na ostrvu, stoji u nedavno objavljenom izveštaju CSIS-a.

Snage najveće svetske vojne sile mogle bi da odigraju pomoćnu ulogu 

Pomorske, vazdušne i kopnene komponente kineske Narodno-oslobodilačke vojske, najveće svetske vojne sile, mogle bi da igraju samo pomoćne i potporne uloge, pišu autori Boni Lin, Brajan Hart, Metju Fanojl, Samanta Lu i Truli Tinsli.

- Kina je značajno povećala pritisak na Tajvan poslednjih godina, raspirujući strahove da bi napetosti mogle da izbiju u otvoreni sukob. Mnogo je pažnje posvećeno pretnji od invazije, ali Peking ima i druge opcije osim invazije da kazni ili pripoji Tajvan - stoji u izveštaju.

Na odbrambenom samitu "Shangri-La Dialogue" u Singapuru početkom juna, kineski ministar odbrane, admiral Dong Jun, upozorio je one koji podržavaju bilo kakve poteze prema nezavisnosti Tajvana da će "završiti u samouništenju."

- Preduzećemo odlučne korake da suzbijemo nezavisnost Tajvana i pobrinemo se da takva zavera nikada ne uspe - rekao je Dong, oštro kritikujući "strane sile zbog prodaje oružja i ilegalnih službenih kontakata s Tajvanom."

Taktika sive zone

Kineska eskalirajuća taktika sive zone jasno je demonstrirana ove nedelje kada su se brodovi kineske obalske straže sukobili s brodovima filipinske mornarice u Južnom kineskom moru.

Snimci pokazuju kako kineske trupe prete Filipincima sekirom i drugim oštrim oružjem, a Manila je rekla da je jedan od njenih vojnika izgubio palac u incidentu.

Stepen nasilja bio je veliki iskorak u odnosu na prethodne sukobe u blizini Second Thomas Shoala, gde Filipini drže stražu na nasukanom ratnom brodu u vodama na koje pravo polažu i Peking i Manila.

Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je ostrvo njena teritorija, uprkos tome što ga nikad nije kontrolisala te je obećala da će se "sprovesti ponovno ujedinjenje", ako bude potrebno i silom.

Ključna uloga obalske straže

Ali izveštaj CSIS-a kaže da Peking ima snažne mogućnosti, koje bi mogle da stave ostrvsku demokratiju ili njene saveznike u ulogu pokretača vojnog sukoba za očuvanje autonomije Tajvana.

U izveštaju se navodi da se kineska obalska straža - kao i većina straža širom sveta - smatra agencijom za provođenje zakona. To znači da može zaustaviti i regulisati plovidbu oko ostrva u takozvanom karantinu, koja se razlikuje od blokade.

- Karantin je operacija organa za sprovođenje zakona radi kontrole pomorskog ili vazdušnog saobraćaja unutar određenog područja, dok je blokada pre svega vojne prirode - stoji u izveštaju CSIS-a. Međunarodno pravo smatra blokadu ratnim činom, kažu stručnjaci.

Karantin ne bi bio objava rata, Amerika bi se našla u teškom položaju

- Karantin koji vodi kineska obalska straža nije objava rata protiv Tajvana - kaže se u izveštaju, a stavila bi SAD u težak položaj, upozoravaju autori.

Vašington je prema Zakonu o odnosima s Tajvanom dužan da osigura ostrvu sredstva za samoodbranu i da ga opskrbi odbrambenim oružjem.

Američki predsednik Džo Bajden otišao je dalje od zakonskih zahteva, više puta rekavši da će upotrebiti američke trupe za zaštitu Tajvana, što se shvata kao odstupanje od prethodnog stajališta Vašingtona o "strateškoj dvosmislenosti."

Šta ako Amerika vojno interveniše?

Ali ako američki vojni brodovi ili avioni intervenišu u, kako Kina tvrdi, operaciji sprovođenja zakona, SAD bi se mogle smatrati pokretačem vojnih neprijateljstava.

U izveštaju se navodi da kineska obalska straža broji 150 većih brodova i 400 manjih, što predstavlja najveću takvu silu na svetu u smislu veličine flote.

Peking ima još stotine plovila u Agenciji za pomorsku sigurnost i pomorskoj miliciji, ribarske brodove integrisane u kinesku vojsku i službe za sprovođenje zakona.

Tajvanskoj obalskoj straži, sa samo 10 većih brodova i oko 160 manjih, nedostaje brojnost da bi sprečila karantin, kaže se u izveštaju.

"Potencijalno ogroman učinak"

Autori CSIS-a primećuju da bi karantinske radnje koje je preduzeo Peking mogle biti izuzetno ograničene i još uvek imaju učinak ekonomskog gušenja Tajvana.

Niko ne bi želio da se suoči s mogućnošću da mu kineske vlasti zaplene imovinu, pa bi mnogi partneri mogli dobrovoljno da prestanu da pružaju usluge na ostrvu.

- Demonstrirana kineska spremnost da pretraži i zapleni samo nekolicinu komercijalnih brodova mogla bi da ima ogroman učinak i da obeshrabri plovidbu - navodi se u izveštaju.

Ograničena pretraga i/ili zaplena odnosi se i na letove za Tajvan jer se karantin lako može proširiti na vazduh. Prema izveštaju, kineski bi avioni trebalo da presreću samo nekoliko letova kako bi postigli učinak gušenja na sav saobraćaj.

Kina redovno šalje vojne avione

Kina redovno šalje svoje vojne avione oko Tajvana, ponekad desetine dnevno. Istovremeno, karantin, a ne blokada, ne bi zahtevala od Kine da zatvori ili ograniči pristup Tajvanskom tesnacu, navodi se u izveštaju CSIS-a.

To znači da bi Vašington i njegovi saveznici mogli da izgube glavni argument za intervenciju prema međunarodnom pravu, očuvanje slobode plovidbe međunarodnim plovnim putovima.

- Ako se karantin predstavi kao operacija za sprovođenje zakona, Kina može lako da objavi kraj operacije i tvrdi da su njeni ciljevi ispunjeni - stoji u izveštaju.

Kako bi stvari bile još prikrivenije, Kina možda čak i ne bi morala da koristi reč "karantin" da započne operaciju izolacije Tajvana, tvrde autori.

"Verovatan scenario, ali.."

- Plovila kineskih policijskih snaga biće ovlašćena da se ukrcaju na plovila, sprovode inspekcije na licu mesta, ispituju osoblje i preduzimaju druge mere protiv brodova koji ne poštuju zahteve - stoji u izveštaju.

Spoljni analitičari koji su pregledali izveštaje CSIS-a i govorili za CNN smatraju ga verovatnim, ali su takođe izrazili sumnje oko toga kako bi se stvari mogle odigrati.

Neki su spomenuli kako ekonomska računica ne mora nužno ići u korist Pekinga.

"To bilo skupo i dugotrajno"

- Održavanje karantina bilo bi skupo i dugotrajno - rekao je Karl Šuster, bivši načelnik operacija u Združenom obaveštajnom centru Pacifičke komande američkih oružanih snaga.

- Tajpej neće odustati za manje od 60 dana. Može li Peking toliko dugo da izdrži napore i moguću međunarodnu reakciju? - tvrdi Šuster.

Napori da se poremeti status kvo preko Tajvanskog moreuza mogli bi dodatno da naruše spoljnu trgovinu Pekinga, upozoravaju stručnjaci.

Alesio Patalano, profesor ratne strategije na Kraljevskom koledžu u Londonu, primećuje izazove s kojima se kineska Komunistička partija već suočava tokom oporavka od pandemije, koja je donela pad stope rasta i nova trgovinska ograničenja, poput carina na izvoz električnih vozila.

Karantin bi imao globalne posledice

Tajvan je istaknuto industrijalizovano ostrvo, ključno čvorište u globalnim lancima i proizvođač velike većine najnaprednijih svetskih poluprovodnika. Karantin prema ostrvu imao bi ekonomske posledice ne samo u zemlji već i globalno.

Tajvan i Kina takođe su duboko ekonomski isprepleteni. Prošle je godine 35% tajvanskog izvoza završilo u Kini, većinom integrisani krugovi, solarne ćelije i elektroničke komponente, prema podacima tajvanskog Ministarstva ekonomije.

Uvoz iz Kine činio je 20% ukupnog tajvanskog uvoza iste godine. Između 1991. i 2022. tajvanske kompanije uložile su ukupno 203 milijarde dolara u Kinu, prema statistikama tajvanske vlade, stvarajući milione radnih mesta u Kini.

Stanovništvo bi moglo još jače da podrži vladu

Osim toga, karantini mogu da podstaknu stanovništvo da snažnije podrži vladu, umesto da se pobuni protiv nje, kaže Sidart Kaušal, viši naučni saradnik na Royal United Services Instituteu u Londonu.

- Istorijski dokazi pokazuju da čak i teške blokade imaju ograničenu uspešnost, a ograničeni karantin može da rezultira nacionalnom mobilizacijom - kaže Kaušal.

Karantin bi takođe mogao da natera tajvansku vladu da proglasi nezavisnost, za šta je Peking više puta rekao da bi verovatno izazvalo oružani sukob, upozorava Kaušal: "To bi onda Komunističkoj partiji ostavilo samo dve mogućnosti: eskalacija ili povlačenje."

Patalano kaže da je za Kinu strpljenje ključ za ostvarenje njenog cilja "ponovnog ujedinjenja." Eskalacija, a svakako i invazija, nije isplativa, kaže Patalano.

Rat košta ne samo u životima nego i u nacionalnom bogatstvu.

Izvor: Srbija Danas/Index