АМЕРИКАНЦИ БИ БИЛИ НЕМОЋНИ: Постоје три начина на које би Кина могла да врати Тајван - један је посебно УБИТАЧАН

Страхови да би кинеска Комунистичка партија могла да испуни своје обећање да ће једног дана преузети контролу над Тајваном, ако буде потребно и силом, појачани су последњих година због акција кинеског вође Си Ђинпинга према самоуправном острву.

Постоји и трећи начин - карантин

Кинеско одбијање да осуди руски напад на Украјину само је појачао те страхове, пише CNN. У таквом сценарију аналитичари и војни стратези дуго су се фокусирали на две кључне опције које су Кини на располагању - инвазију пуног опсега или војну блокаду.

Међутим, вашингтонски think танк Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) упозорава да постоји и трећи начин, онај који ће Сједињеним Америчким Државама и другим савезничким демократијама знатно отежати супротстављање - карантин.

Користећи тактику сиве зоне, која је тек корак испод онога што би се могло сматрати ратним стањем, кинеска обалска стража, поморска милиција и разне полицијске агенције могле би да покрену потпуни или делимични карантин Тајвана те тако прекину приступ лукама и зауставе испоруку виталне залихе попут енергије за 23 милиона људи на острву, стоји у недавно објављеном извештају ЦСИС-а.

Снаге највеће светске војне силе могле би да одиграју помоћну улогу 

Поморске, ваздушне и копнене компоненте кинеске Народно-ослободилачке војске, највеће светске војне силе, могле би да играју само помоћне и потпорне улоге, пишу аутори Бони Лин, Брајан Харт, Метју Фанојл, Саманта Лу и Трули Тинсли.

- Кина је значајно повећала притисак на Тајван последњих година, распирујући страхове да би напетости могле да избију у отворени сукоб. Много је пажње посвећено претњи од инвазије, али Пекинг има и друге опције осим инвазије да казни или припоји Тајван - стоји у извештају.

На одбрамбеном самиту "Схангри-Ла Диалогуе" у Сингапуру почетком јуна, кинески министар одбране, адмирал Донг Јун, упозорио је оне који подржавају било какве потезе према независности Тајвана да ће "завршити у самоуништењу."

- Предузећемо одлучне кораке да сузбијемо независност Тајвана и побринемо се да таква завера никада не успе - рекао је Донг, оштро критикујући "стране силе због продаје оружја и илегалних службених контаката с Тајваном."

Тактика сиве зоне

Кинеска ескалирајућа тактика сиве зоне јасно је демонстрирана ове недеље када су се бродови кинеске обалске страже сукобили с бродовима филипинске морнарице у Јужном кинеском мору.

Снимци показују како кинеске трупе прете Филипинцима секиром и другим оштрим оружјем, а Манила је рекла да је један од њених војника изгубио палац у инциденту.

Степен насиља био је велики искорак у односу на претходне сукобе у близини Сецонд Thomas Схоала, где Филипини држе стражу на насуканом ратном броду у водама на које право полажу и Пекинг и Манила.

Кинеска владајућа Комунистичка партија тврди да је острво њена територија, упркос томе што га никад није контролисала те је обећала да ће се "спровести поновно уједињење", ако буде потребно и силом.

Кључна улога обалске страже

Али извештај ЦСИС-а каже да Пекинг има снажне могућности, које би могле да ставе острвску демократију или њене савезнике у улогу покретача војног сукоба за очување аутономије Тајвана.

У извештају се наводи да се кинеска обалска стража - као и већина стража широм света - сматра агенцијом за провођење закона. То значи да може зауставити и регулисати пловидбу око острва у такозваном карантину, која се разликује од блокаде.

- Карантин је операција органа за спровођење закона ради контроле поморског или ваздушног саобраћаја унутар одређеног подручја, док је блокада пре свега војне природе - стоји у извештају ЦСИС-а. Међународно право сматра блокаду ратним чином, кажу стручњаци.

Карантин не би био објава рата, Америка би се нашла у тешком положају

- Карантин који води кинеска обалска стража није објава рата против Тајвана - каже се у извештају, а ставила би САД у тежак положај, упозоравају аутори.

Вашингтон је према Закону о односима с Тајваном дужан да осигура острву средства за самоодбрану и да га опскрби одбрамбеним оружјем.

Амерички председник Џо Бајден отишао је даље од законских захтева, више пута рекавши да ће употребити америчке трупе за заштиту Тајвана, што се схвата као одступање од претходног стајалишта Вашингтона о "стратешкој двосмислености."

Шта ако Америка војно интервенише?

Али ако амерички војни бродови или авиони интервенишу у, како Кина тврди, операцији спровођења закона, САД би се могле сматрати покретачем војних непријатељстава.

У извештају се наводи да кинеска обалска стража броји 150 већих бродова и 400 мањих, што представља највећу такву силу на свету у смислу величине флоте.

Пекинг има још стотине пловила у Агенцији за поморску сигурност и поморској милицији, рибарске бродове интегрисане у кинеску војску и службе за спровођење закона.

Тајванској обалској стражи, са само 10 већих бродова и око 160 мањих, недостаје бројност да би спречила карантин, каже се у извештају.

"Потенцијално огроман учинак"

Аутори ЦСИС-а примећују да би карантинске радње које је предузео Пекинг могле бити изузетно ограничене и још увек имају учинак економског гушења Тајвана.

Нико не би желио да се суочи с могућношћу да му кинеске власти заплене имовину, па би многи партнери могли добровољно да престану да пружају услуге на острву.

- Демонстрирана кинеска спремност да претражи и заплени само неколицину комерцијалних бродова могла би да има огроман учинак и да обесхрабри пловидбу - наводи се у извештају.

Ограничена претрага и/или заплена односи се и на летове за Тајван јер се карантин лако може проширити на ваздух. Према извештају, кинески би авиони требало да пресрећу само неколико летова како би постигли учинак гушења на сав саобраћај.

Кина редовно шаље војне авионе

Кина редовно шаље своје војне авионе око Тајвана, понекад десетине дневно. Истовремено, карантин, а не блокада, не би захтевала од Кине да затвори или ограничи приступ Тајванском теснацу, наводи се у извештају ЦСИС-а.

То значи да би Вашингтон и његови савезници могли да изгубе главни аргумент за интервенцију према међународном праву, очување слободе пловидбе међународним пловним путовима.

- Ако се карантин представи као операција за спровођење закона, Кина може лако да објави крај операције и тврди да су њени циљеви испуњени - стоји у извештају.

Како би ствари биле још прикривеније, Кина можда чак и не би морала да користи реч "карантин" да започне операцију изолације Тајвана, тврде аутори.

"Вероватан сценарио, али.."

- Пловила кинеских полицијских снага биће овлашћена да се укрцају на пловила, спроводе инспекције на лицу места, испитују особље и предузимају друге мере против бродова који не поштују захтеве - стоји у извештају.

Спољни аналитичари који су прегледали извештаје ЦСИС-а и говорили за CNN сматрају га вероватним, али су такође изразили сумње око тога како би се ствари могле одиграти.

Неки су споменули како економска рачуница не мора нужно ићи у корист Пекинга.

"То било скупо и дуготрајно"

- Одржавање карантина било би скупо и дуготрајно - рекао је Карл Шустер, бивши начелник операција у Здруженом обавештајном центру Пацифичке команде америчких оружаних снага.

- Тајпеј неће одустати за мање од 60 дана. Може ли Пекинг толико дуго да издржи напоре и могућу међународну реакцију? - тврди Шустер.

Напори да се поремети статус кво преко Тајванског мореуза могли би додатно да наруше спољну трговину Пекинга, упозоравају стручњаци.

Алесио Паталано, професор ратне стратегије на Краљевском колеџу у Лондону, примећује изазове с којима се кинеска Комунистичка партија већ суочава током опоравка од пандемије, која је донела пад стопе раста и нова трговинска ограничења, попут царина на извоз електричних возила.

Карантин би имао глобалне последице

Тајван је истакнуто индустријализовано острво, кључно чвориште у глобалним ланцима и произвођач велике већине најнапреднијих светских полупроводника. Карантин према острву имао би економске последице не само у земљи већ и глобално.

Тајван и Кина такође су дубоко економски испреплетени. Прошле је године 35% тајванског извоза завршило у Кини, већином интегрисани кругови, соларне ћелије и електроничке компоненте, према подацима тајванског Министарства економије.

Увоз из Кине чинио је 20% укупног тајванског увоза исте године. Између 1991. и 2022. тајванске компаније уложиле су укупно 203 милијарде долара у Кину, према статистикама тајванске владе, стварајући милионе радних места у Кини.

Становништво би могло још јаче да подржи владу

Осим тога, карантини могу да подстакну становништво да снажније подржи владу, уместо да се побуни против ње, каже Сидарт Каушал, виши научни сарадник на Royal Унитед Сервицес Институтеу у Лондону.

- Историјски докази показују да чак и тешке блокаде имају ограничену успешност, а ограничени карантин може да резултира националном мобилизацијом - каже Каушал.

Карантин би такође могао да натера тајванску владу да прогласи независност, за шта је Пекинг више пута рекао да би вероватно изазвало оружани сукоб, упозорава Каушал: "То би онда Комунистичкој партији оставило само две могућности: ескалација или повлачење."

Паталано каже да је за Кину стрпљење кључ за остварење њеног циља "поновног уједињења." Ескалација, а свакако и инвазија, није исплатива, каже Паталано.

Рат кошта не само у животима него и у националном богатству.

Извор: Србија Данас/Index