BAKU UPLAŠEN MENJA PLOČU: Sada su spremni za pregovore oko Karabaha!
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba
Baku podržava diplomatsko rešenje sukoba u Nagorno-Karabahu putem pregovora na osnovu odgovarajućih Rezolucija SB UN, izjavio je pomoćnik azerbejdžanskog predsednika Hikmet Hadžijev.
SUKOB U KARABAHU NASTAVLJA DA DIVLJA: Azerbejdžanci se hvale ratnim trofejima! (VIDEO)
JERMENSKI PREMIJER KRENUO NA SVE ILI NIŠTA: "Idite i borite se do pobede ili poraza!"
- Azerbejdžan podržava normalizaciju situacije putem pregovora a u skladu sa postojećom mapom puta zasnovanoj na odgovarajućim Rezolucijama SB UN - rekao je Hadžijev.
Prethodno je premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio da nema diplomatskog rešenja za ovo pitanje.
- Konflikt u Karabahu nema diplomatsko rešenje i počev od ovog momenta još dugo ga neće biti. Praksa je pokazala da ono što je prihvatljivo za Jermeniju, nije prihvatljivo za Azerbejdžan. To pokazuje da je besmisleno govoriti o diplomatskom rešenju, barem u ovoj etapi - napisao je on na Fejsbuku.
Prema rečima Hadžijeva, ovakva izjava Pašinjana još jedan je dokaz da Jerevan nije usredsređen na rešenje ovog pitanja putem pregovora.
- Tom izjavom jermensko rukovodstvo priznaje da je cilj Jermenije da se održi okupacija teritorije Azerbejdžana. To još jednom potvrđuje da su izjave zvaničnog Jerevana o rešavanju pitanja putem prigovora ništa drugo do licemerje - ističe Hadžijev.
To je i pokazatelj nepoštovanja onih koraka koje je preduzela međunarodna zajednica u cilju diplomatskog regulisanja sukoba u Nagorno-Karabahu, zaključio je pomoćnik azerbejdžanskog predsednika.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
