DA LI POSTOJI MOGUĆNOST DA SE IZBEGNE RAT U UKRAJINI? Pet scenarija koja nude alternativna rešenja da ne bi došlo do SUKOBA
Moguća scenarija.
Nema sumnje da bi rat u Ukrajini imao užasne posledice. Ako bi Rusija izvršila invaziju, hiljade ljudi mogle bi da poginu, a mnogi bi bili raseljeni.
Ekonomska cena sukova bi bila teška, a humanitarna poražavajuća.
BAJDEN POKUŠAO "NIKAD VIĐENIM" SANKCIJAMA DA UCENI PUTINA: Rusija neustrašivo stoji iza svog naroda u UKRAJINI
RUSIJA PODIGLA UZBUNU: "ODMAH IZRONITE!" Američka nuklearna podmornica uplovila u ruske teritorijalne vode!
Američki general Ben Hodžis otkrio kako i kada će Rusija napasti Ukrajinu
Ipak, Rusija nastavlja da jača svoje snage oko Ukrajine, a Zapad i dalje preti oštrim kontramerama, piše BBC.
Američki zvaničnici veruju da će Rusija napasti u sredu 16. februara.
Američki predsednik Džo Bajden izjavio je u petak, u razgovoru s više zapadnih lidera, da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu 16. februara.
Postoji li diplomatski izlaz iz konflikta na miran i trajan način?
Diplomate govore o "izlaznoj rampi“ na kojoj sve strane mogu da se sklone sa puta koji vodi ka ratu. Ali pronaći takav izlaz nije lako.
Svaki kompromis bi imao cenu, ali BBC nudi nekoliko potencijalnih puteva koji ne uključuju vojni i samim tim krvavi ishod.
Zapad bi mogao da ubedi Putina da odstupi
Prema ovom scenariju, zapadne sile bi efektivno odvratile svaku invaziju ubeđivanjem ruskog predsednika Vladimira Putina da će mu ona doneti više štete nego koristi Odnosno, ako ga ubede da će ljudske žrtve, ekonomske sankcije i diplomatski udarac biti toliki da bi loše prošao čak i ako bi ostvario vojne uspehe na bojnom polju.
Morao bi da se uplašii da bi Zapad podržao vojnu pobunu u Ukrajini, što bi ga godinama zaglavilo u skupom ratu. Dalje, mogao bi da zaključi da će to smanjiti njegovu domaću podršku i time ugroziti njegovo vođstvo.
Prema ovom narativu, Zapad bi takođe morao da dozvoli Putinu da odnese diplomatsku pobedu, kako bi prikazao sebe kao mirnog protagonistu koji nije bio voljan da vojno odgovori na provokacije NATO-a.
Putin bi mogao da tvrdi da je konačno privukao pažnju Zapada i da su se zapadni lideri pozabavili njegovim bezbednosnim zabrinutostima. Rusija bi podsetila svet da je velika sila i produbila bi svoje prisustvo u Belorusiji.
Poteškoća sa ovim narativom je u tome što bi bilo jednako lako tvrditi da je Putin pogrešio. Njegovi postupci bi ujedinili Zapad, naveli NATO da pomeri svoje snage bliže ruskim granicama; i podstakli Švedsku i Finsku da razmotre ulazak u NATO, smatra BBC.
Novi bezbednosni sporazum
Zapadne sile su jasno stavile do znanja da neće praviti kompromise u vezi sa ključnim principima, kao što su suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i njeno pravo da traži članstvo u NATO-u.
Ali, SAD i NATO su ipak prihvatili da se zajednički jezik može naći u vezi sa širim evropskim bezbednosnim pitanjima.
Ovo bi moglo uključivati oživljavanje nevažećih sporazuma o kontroli naoružanja kako bi se smanjio broj projektila na obe strane, jačanje mera za izgradnju poverenja između ruskih i NATO snaga, veća transparentnost u pogledu vojnih vežbi i lokacije projektila i saradnju na testiranju protivsatelitskog oružja.
Rusija je već jasno stavila do znanja da ova pitanja neće biti dovoljna da zadovolji njenu suštinsku zabrinutost da bi dopuštanje Ukrajini da se pridruži NATO-u ugrozilo rusku bezbednost. Ali ako bi, recimo, raspoređivanje NATO raketa bilo značajno smanjeno, to bi moglo da reši bar neke ruske zabrinutosti.
Oživljavanje sporazuma iz Minska
Ovo je bio paket dogovora dogovorenih 2014. i 2015. u glavnom gradu Belorusije Minsku, a koji je osmišljen da okonča rat između vladinih snaga i pobunjenika koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini.
Sporazum je očigledno propao, jer su borbe nastavljene. Ali je barem postavio put ka prekidu vatre i političkom rešenju zasnovanom na federalnijem ustavu.
Zapadni političari sugerišu da bi oživljavanje sporazuma iz Minska sada moglo da bude rešenje za ovu krizu. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je Minsk "jedini put koji nam omogućava da izgradimo mir".
Problem je što su odredbe sporazuma zamršene i sporne. Кremlj zahteva da Ukrajina održi lokalne izbore kako bi se osnažili proruski političari. Кijev želi da Moskva prvo razoruža i ukloni ruske borce.
Najveći spor je oko toga koliku bi autonomiju Minsk dao otcepljenim enklavama u Donbasu. Кijev nudi skromnu samoupravu, a Moskva se ne slaže i kaže da Donjeck i Lugansk treba da imaju reč u spoljnoj politici Ukrajine, a time i pravo veta na članstvo u NATO-u.
Veliki strah Kijeva je da je oživljavanje Minska tačka na NATO budućnost Ukrajine, a da članice NATO-a to eksplicitno ne moraju da kažu. Stoga je malo verovatna saglasnost i podrška naroda u Ukrajini.
Ukrajina bi mogla da postane neutralna
Može li Ukrajina da se ubedi da usvoji neku vrstu neutralnosti?
Bilo je izveštaja – koji su kasnije demantovani – da su francuski zvaničnici predložili Ukrajini finski model. Finska je usvojila formalnu neutralnost tokom Hladnog rata i ostala je van NATO-a.
Da li bi ovo moglo biti privlačno Кijevu? Time bi se izbegao vojni ishod i zadovoljio bi se Putinov glavni zahtev. A alijansa ne bi morala da pravi kompromise u vezi sa svojom politikom "otvorenih vrata“ - Ukrajina bi donela suvereni izbor da se ne pridruži.
Međutim, Ukrajina ovo verovatno ne bi podržala jer bi je neutralnost praktično ostavila otvorenom za ruski uticaj i udaljila bi njeno članstvo u Evropskoj uniji.
UKRAJINA DALA RUSIJI ROK OD 48 SATI: Kad vreme istekne ništa više neće biti isto!
RAZGOVARALI BAJDEN I MAKRON: Ukrajina je glavna tema, francuski predsednik se sprema za razgovore u Moskvi
OVO ĆE RAZBESNETI PUTINA - ERDOGAN KOD ZELENSKOG U KIJEVU: Turska i Ukrajina sklopile MOĆAN dogovor! (VIDEO)
Status kvo
Da li je moguće da se trenutna konfrontacija zadrži na ovom nivou i da se vremenom smanji intenzitet?
Rusija bi mogla polako da povuče svoje trupe nazad u kasarne, proglašavajući njihove vežbe završenim. Ali u isto vreme mnogo vojne opreme moglo bi da ostane na pozicijama, za svaki slučaj. Moskva bi mogla da nastavi da podržava pobunjeničke snage u Donbasu.
Zauzvrat, Zapad bi zadržao pojačano prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi. Političari i diplomate bi nastavili da sporadično sarađuju sa ruskim kolegama, uz malo suštinskog napretka.
Ukrajina bi se borila dalje, ali barem ne bi bilo otvorenog rata.
I polako bi konfrontacija izbledela sa naslova i ponovo bi se pridružila dugačkoj listi zamrznutih sukoba koji nestaju iz pažnje javnosti.
Nijedna od ovih opcija nije laka ili verovatna.
U Кijevu strahuju da bi Ukrajina bila ta koja bi morala da napravi kompromise. Računica je, međutim, da li je opasnost od razornog sukoba stvarna i ako jeste, šta bi se moglo učiniti da se to izbegne.
Jedini trag nade trenutno je što su sve strane i dalje spremne da razgovaraju. A što duže ljudi pričaju, to duže diplomatska vrata ostaju otvorena, čak i ako su samo odškrinuta.
