ДА ЛИ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА СЕ ИЗБЕГНЕ РАТ У УКРАЈИНИ? Пет сценарија која нуде алтернативна решења да не би дошло до СУКОБА
Могућа сценарија.
Нема сумње да би рат у Украјини имао ужасне последице. Ако би Русија извршила инвазију, хиљаде људи могле би да погину, а многи би били расељени.
Економска цена сукова би била тешка, а хуманитарна поражавајућа.
БАЈДЕН ПОКУШАО "НИКАД ВИЂЕНИМ" САНКЦИЈАМА ДА УЦЕНИ ПУТИНА: Русија неустрашиво стоји иза свог народа у УКРАЈИНИ
РУСИЈА ПОДИГЛА УЗБУНУ: "ОДМАХ ИЗРОНИТЕ!" Америчка нуклеарна подморница упловила у руске територијалне воде!
Амерички генерал Бен Хоџис открио како и када ће Русија напасти Украјину
Ипак, Русија наставља да јача своје снаге око Украјине, а Запад и даље прети оштрим контрамерама, пише BBC.
Амерички званичници верују да ће Русија напасти у среду 16. фебруара.
Амерички председник Џо Бајден изјавио је у петак, у разговору с више западних лидера, да би Русија могла да нападне Украјину 16. фебруара.
Постоји ли дипломатски излаз из конфликта на миран и трајан начин?
Дипломате говоре о "излазној рампи“ на којој све стране могу да се склоне са пута који води ка рату. Али пронаћи такав излаз није лако.
Сваки компромис би имао цену, али BBC нуди неколико потенцијалних путева који не укључују војни и самим тим крвави исход.
Запад би могао да убеди Путина да одступи
Према овом сценарију, западне силе би ефективно одвратиле сваку инвазију убеђивањем руског председника Владимира Путина да ће му она донети више штете него користи Односно, ако га убеде да ће људске жртве, економске санкције и дипломатски ударац бити толики да би лоше прошао чак и ако би остварио војне успехе на бојном пољу.
Морао би да се уплашии да би Запад подржао војну побуну у Украјини, што би га годинама заглавило у скупом рату. Даље, могао би да закључи да ће то смањити његову домаћу подршку и тиме угрозити његово вођство.
Према овом наративу, Запад би такође морао да дозволи Путину да однесе дипломатску победу, како би приказао себе као мирног протагонисту који није био вољан да војно одговори на провокације НАТО-а.
Путин би могао да тврди да је коначно привукао пажњу Запада и да су се западни лидери позабавили његовим безбедносним забринутостима. Русија би подсетила свет да је велика сила и продубила би своје присуство у Белорусији.
Потешкоћа са овим наративом је у томе што би било једнако лако тврдити да је Путин погрешио. Његови поступци би ујединили Запад, навели НАТО да помери своје снаге ближе руским границама; и подстакли Шведску и Финску да размотре улазак у НАТО, сматра BBC.
Нови безбедносни споразум
Западне силе су јасно ставиле до знања да неће правити компромисе у вези са кључним принципима, као што су суверенитет и територијални интегритет Украјине и њено право да тражи чланство у НАТО-у.
Али, САД и НАТО су ипак прихватили да се заједнички језик може наћи у вези са ширим европским безбедносним питањима.
Ово би могло укључивати оживљавање неважећих споразума о контроли наоружања како би се смањио број пројектила на обе стране, јачање мера за изградњу поверења између руских и НАТО снага, већа транспарентност у погледу војних вежби и локације пројектила и сарадњу на тестирању противсателитског оружја.
Русија је већ јасно ставила до знања да ова питања неће бити довољна да задовољи њену суштинску забринутост да би допуштање Украјини да се придружи НАТО-у угрозило руску безбедност. Али ако би, рецимо, распоређивање НАТО ракета било значајно смањено, то би могло да реши бар неке руске забринутости.
Оживљавање споразума из Минска
Ово је био пакет договора договорених 2014. и 2015. у главном граду Белорусије Минску, а који је осмишљен да оконча рат између владиних снага и побуњеника које подржава Русија у источној Украјини.
Споразум је очигледно пропао, јер су борбе настављене. Али је барем поставио пут ка прекиду ватре и политичком решењу заснованом на федералнијем уставу.
Западни политичари сугеришу да би оживљавање споразума из Минска сада могло да буде решење за ову кризу. Француски председник Емануел Макрон рекао је да је Минск "једини пут који нам омогућава да изградимо мир".
Проблем је што су одредбе споразума замршене и спорне. Кремљ захтева да Украјина одржи локалне изборе како би се оснажили проруски политичари. Кијев жели да Москва прво разоружа и уклони руске борце.
Највећи спор је око тога колику би аутономију Минск дао отцепљеним енклавама у Донбасу. Кијев нуди скромну самоуправу, а Москва се не слаже и каже да Доњецк и Луганск треба да имају реч у спољној политици Украјине, а тиме и право вета на чланство у НАТО-у.
Велики страх Кијева је да је оживљавање Минска тачка на НАТО будућност Украјине, а да чланице НАТО-а то експлицитно не морају да кажу. Стога је мало вероватна сагласност и подршка народа у Украјини.
Украјина би могла да постане неутрална
Може ли Украјина да се убеди да усвоји неку врсту неутралности?
Било је извештаја – који су касније демантовани – да су француски званичници предложили Украјини фински модел. Финска је усвојила формалну неутралност током Хладног рата и остала је ван НАТО-а.
Да ли би ово могло бити привлачно Кијеву? Тиме би се избегао војни исход и задовољио би се Путинов главни захтев. А алијанса не би морала да прави компромисе у вези са својом политиком "отворених врата“ - Украјина би донела суверени избор да се не придружи.
Међутим, Украјина ово вероватно не би подржала јер би је неутралност практично оставила отвореном за руски утицај и удаљила би њено чланство у Европској унији.
УКРАЈИНА ДАЛА РУСИЈИ РОК ОД 48 САТИ: Кад време истекне ништа више неће бити исто!
РАЗГОВАРАЛИ БАЈДЕН И МАКРОН: Украјина је главна тема, француски председник се спрема за разговоре у Москви
ОВО ЋЕ РАЗБЕСНЕТИ ПУТИНА - ЕРДОГАН КОД ЗЕЛЕНСКОГ У КИЈЕВУ: Турска и Украјина склопиле МОЋАН договор! (ВИДЕО)
Статус кво
Да ли је могуће да се тренутна конфронтација задржи на овом нивоу и да се временом смањи интензитет?
Русија би могла полако да повуче своје трупе назад у касарне, проглашавајући њихове вежбе завршеним. Али у исто време много војне опреме могло би да остане на позицијама, за сваки случај. Москва би могла да настави да подржава побуњеничке снаге у Донбасу.
Заузврат, Запад би задржао појачано присуство НАТО-а у источној Европи. Политичари и дипломате би наставили да спорадично сарађују са руским колегама, уз мало суштинског напретка.
Украјина би се борила даље, али барем не би било отвореног рата.
И полако би конфронтација избледела са наслова и поново би се придружила дугачкој листи замрзнутих сукоба који нестају из пажње јавности.
Ниједна од ових опција није лака или вероватна.
У Кијеву страхују да би Украјина била та која би морала да направи компромисе. Рачуница је, међутим, да ли је опасност од разорног сукоба стварна и ако јесте, шта би се могло учинити да се то избегне.
Једини траг наде тренутно је што су све стране и даље спремне да разговарају. А што дуже људи причају, то дуже дипломатска врата остају отворена, чак и ако су само одшкринута.
