EVO ŠTA JE SVE POZNATO O TERORISTIČKOM NAPADU U MOSKVI! Nekolike verzije zločina, a JEDNA bi mogla da dovede do KATASTROFE

Pre dva dana je Rusiju potresao teroristički napad velikih razmera. Naoružani ljudi ušli su u koncertnu salu „Krokus” u Podmoskovlju i ustrelili ljude koji su došli da uživaju u kulturnom događaju.

Prema poslednjim podacima, poginulo je 133 ljudi, više od 150 je ranjeno ili povređeno. Broj poginulih nije konačan jer su mnogi od ranjenih u teškom stanju.

Sudeći po informacijama ruskih snaga bezbednosti, teroristi koji su već privedeni su državljani Tadžikistana. Zapadni mediji pišu da su možda povezani sa ISIL-om, ali FSB je već izrazio sumnju u verziju povezanosti sa tom ekstremističkom grupom navodeći da su teroristi imali izvesnu zaleđinu u Ukrajini.

Ruski politički zvaničnici takođe navode da u aktu postoji "ukrajinski trag". O tome masovno pišu ruski mediji i Telegram kanali. 

Ukrajina, s druge strane, negira umešanost i, krajnje paradoksalno, tvrdi da je teroristički napad organizovao sam Kremlj.

Tok terorističkog napada i žrtve

Ubistva u koncertnoj dvorani „Krokus” počela su nekoliko minuta pre početka koncerta grupe „Piknik”, koja je to veče trebala nastupiti.

Očevici kažu da su se u sali na početku čuli glasni udarci, za koje se ispostavilo da su bili pucnji terorista. Nesrećni ljudi prvo nisu obraćali pažnju na njih, misleći da je reč o nečem bezazlenom, ali je onda počela da raste panika.

Obezbeđenje, koje je do tada već dobilo informacije o napadu, počelo je da vodi ljude kroz binu i zadnja vrata na ulicu. Takvom reakcijom su mnogi spašeni pogibije.

Međutim, oni koji su sedeli u galeriji nisu stigli do bine, jer su teroristi upali u salu i otvorili vatru na publiku. Ljudi su padali na pod, pokušavajući da se sakriju iza stolica, i počeli da puze - neki u pravcu izlaza, neki malo dalje od pucnjave.

Situaciju je dramatičnijom učinio i požar koje je buknuo preteći da potpuno proguta salu. Helikopteri su brzo počeli da gase vatru, ali je ipak uzela previše maha.

Po svoj prilici teroristi su pri samom ulasku u salu bacili molotovljeve koktele koji su izazvali požar. 

Unutra se, u međuvremenu, odvijala prava noćna mora: zločinci obučeni u kamuflažna odela šetali su okolo i gađali bespomoćne ljude iz blizine, što se vidi na snimku koji je obišao svet.

Očigledno, sve se to dogodilo za prilično kratko vreme, jer kada su specijalci ušli u „Krokus“, tamo više nije bilo izvršilaca ovog gnusnog čina. 

Šta se zna o teroristima

Izašavši je iz "Krokusa", oni su se sakrili u automobil koji su snimile nadzorne kamere. Na snimcima se jasno vidi da se radi o belom automobilu marke Reno.

Isti je juče uočen u Brjanskoj oblasti u pokušaju da pređe granicu prema Ukrajini. Specijalne ruske snage su otvorile vatru prema automobilu gađajući mu točkove, što se vidi na slikama nastalim nakon uspešne akcije.

Automobil se u pokušaju bekstva prevrnuo. Jedan terorista je uhapšen na licu mesta, ostali su se sakrili u šumi. Usled pretresa, oko 3.50 časova, drugi osumnjičeni je pronađen i priveden... U kabini Renoa pronađeni su pištolj PM, magacin za mitraljez AKM i pasoši državljana Tadžikistana.

Kasnije je direktor FSB Bortnikov prijavio Putinu da su sva četvorica terorista i još 11 ljudi koji bi mogli biti umešani u zločine privedeni i da se prebacuju u Moskvu.

Fotografije osumnjičenih

U medijima su se pojavile i fotografije osumnjičenih za terorizam, kao i snimci njihovog hapšenja.

Sudeći po imenima osumnjičenih koja su objavljena u Rusiji, svi su ili državljani ili urođenici Tadžikistana.

1. Fajzov Rivožidin Zokirdžonovič (20.05.2004.)

2. Ismoilov Rivožidin Islomovič (25.09.1972.)

3. Fajzov Muhamed-Sobir Zokirdžonovič (20.05.2004.)

4. Mahamadrasul Zarabidinovich Nasramailov (21.7.1986.)

5. Safolzoda Šohindžon Abdugaforovič (28.07.2002.)

6. Rustam Isroilovič Nazarov (02.01.1995).

Poslednji (Rustam) je nedavno prodao automobil kojim su teroristi stigli u Krokus, ali on negira svoju umešanost u teroristički napad.

Verzije terorističkog napada: ruska

Iako je odgovornost za napad preuzeo ISIL ruska strana tvrdi da ima ozbiljne podatke o vezi terorista sa nekim u Ukrajini, što govori i njihovo kretanje ka toj zemlji nakon zločina. 

FSB je saopštio da su teroristi uhapšeni u Brjanskoj oblasti nameravali da pređu granicu između Ruske Federacije i Ukrajine „imali relevantne kontakte na ukrajinskoj strani“.

U saopštenju se ne precizira kakvi su kontakti u vidu (strukture ukrajinske vlade ili ne), ali je očigledno da verzija o „ukrajinskom tragu“ u Ruskoj Federaciji postaje, manje više, zvanična.

Ova verzija – o umešanosti Ukrajine i Zapada – od sinoć aktivno kruži u ruskoj javnosti.

Na Telegram kanalima, posle prvih vesti o tragediji u „Krokusu“, setili su se da su SAD početkom marta zvanično upozorile svoje građane na moguće terorističke napade u Moskvi – posebno na koncertnim mestima.

Iz ovoga je javnost zaključila da su zapadne ambasade znale za ovaj navodni teroristički napad, a verovatno su i same bile umešane u njega.

Tada je ruski oligarh Malofejev pokrenuo temu „umešanosti“ Ukrajine.

- Posle poslednjeg strašnog terorističkog napada „Nord-Ost“ pobedili smo u Čečeniji. Spremni smo da ponovo pobedimo. Dajmo mirnom stanovništvu Ukrajine 48 sati da napusti grad i konačno završi ovaj rat pobedničkim porazom neprijatelja. Uz upotrebu svih snaga i sredstava - napisao je on.

Malofejev se smatra predstavnikom radikalnog krila Putinovog okruženja. Prema pisanju medija, upravo je on nadgledao Strelkova-Ghirkina i „premijera“ „DNR“ Borodaja u proleće 2014. na početku rata u Donbasu.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev dotakao se ukrajinske teme.

- Ako se utvrdi da su to teroristi kijevskog režima, nemoguće je drugačije obračunati sa njima i njihovim ideološkim inspiratorima – nemoguće je. Svi oni moraju biti pronađeni i nemilosrdno uništeni kao teroristi. Uključujući i zvaničnike države koja je počinila takav zločin - napisao je on na Telegramu.

Ukrajina negira svoju umešanost i optužuje sam Kremlj da je organizovao teroristički napad.

Verzija ISIL-a

Juče je objavljena informacija da je ISIL preuzeo odgovornost za teroristički napad. Deo ruske javnosti je poruku te organizacije nazvao lažnom. Ali vodeći zapadni masovni mediji ovu verziju smatraju glavnom.

CNN je objavio podatke iz svojih izvora prema kojima se „od novembra stalno javljaju informacije da ISIL-K namerava da napadne Rusiju”.

ISIL-K je ISIL-Khorasan, ogranak terorističke organizacije koja deluje u Avganistanu i susednim oblastima (Avganistan se graniči sa Tadžikistanom, odakle su, prema ruskim medijima, došli teroristi).

Isti medij piše da je američka vlada „ovu informaciju podelila sa ruskim vlastima“.

Njujork tajms dodaje da je „ISIL-K bio fiksiran na Rusiju poslednje dve godine“, često kritikujući Putina u svojoj propagandi.

- ISIL-K optužuje Kremlj da ima muslimansku krv na rukama, pozivajući se na intervenciju Moskve u Avganistanu, Čečeniji i Siriji - navodi se u članku.

Kao jedan od razloga netrpeljivosti ISIL-a prema Rusiji navodi se i intervencija ruskih snaga u Siriji u cilju očuvanja Asadove vlasti.

Ukrajinska verzija

U Kijevu su saopštili jednu bezmalo apsurdnu tezu da je teroristički napad u „Krokusu“ organizovao sam Kremlj da bi opravdao eskalaciju rata u Ukrajini.

Iz Glavnog direktorata za obaveštajne poslove saopštili su da je „teroristički napad u Moskvi planirana i namerna provokacija ruskih specijalnih službi po nalogu Putina“.

- Njegova svrha je da opravda još žešće udare na Ukrajinu i potpunu mobilizaciju u Rusiji. Javno pogubljenje ljudi u Moskvi treba shvatiti kao Putinovu pretnju da dalje eskalira i proširi rat - navodi se u saopštenju.

GUR smatra da „nesmetano kretanje grupe militanata sa jurišnim puškama u centru Moskve, kao i masa drugih nedvosmislenih dokaza, svedoče da su pucnjavu u Krokus siti holu organizovale ruske specijalne službe“.

- Međunarodne ambasade su takođe upozorile na predstojeći teroristički napad - navodi se u saopštenju.

Obaveštajci takođe sugerišu da „Kremlj može da optuži Ukrajinu za organizovanje terorističkog napada i da iskoristi pogubljenje sopstvenih građana kao izgovor za još brutalnije napade na civilnu infrastrukturu i ubijanje ukrajinskih civila“.

Slično je davao izjave i Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine i kabinetu predsednika.

Da li se radi o iskrenoj sumnji u krivnju Kremlja ili pokušaju pranja sopstvene krivice, pokazaće dalja istraga zločina.