OKEANI I SKLADIŠTENJE UGLJEN-DIOKSIDA: Kontroverzna tehnika bi mogla da reši ozbiljan problem, ali da li je sve tako jednostavno?
Naučnici žele da zaspu Pacifik gvožđem kako bi pomogli u dobijanju veće količine ugljendioksida iz atmosfere.
U članku objavljenom u časopisu Frontiers in Climate tvrde da bi ova kontroverzna tehnika mogla biti jeftin, isplativ i brzo primjenjiv način za dobijanje više ugljendioksida.
Stručnjaci iz neprofitne organizacije Exploring Ocean Iron Solutions (ExOIS) izložili su plan kako bi utvrdili koliko ugljenika ova tehnika može da donese i kakav bi uticaj mogla imati na morski ekosistem.
Nadaju se da će početi ispitivanja na površini do 10.000 kvadratnih kilometara okeana u severoistočnom Pacifiku već 2026. godine.
„Ovo je prvi put u više od decenije da se morska naučna zajednica okupila da podrži specifičan istraživački plan za gnojidbu gvožđem u okeanu“, kaže glavni autor studije i izvršni direktor programa ExOIS, Ken Buesseler.
Program pokušava da prikupi 160 miliona dolara (143,7 miliona evra) kako bi to ostvario - već je dobio 2 miliona dolara (1,8 miliona evra) od Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD za računarsko modeliranje.
Sada naučnici planiraju da se obrate Agenciji za zaštitu životne sredine SAD za dozvolu da započnu ispitivanja gnojidbe gvožđem u okeanu.
Kako gvožđe pomaže okeanima da dođu do veće količine ugljen-dioksida?
Gnojidba gvožđem u okeanu (OIF) je tehnika u kojoj se male količine mikronutrijenta gvožđa ispuštaju na površinu mora kako bi se stimulisao rast morskih biljaka poznatih kao fitoplankton.
Ovaj brzi rast uklanja ugljen-dioksid iz atmosfere putem fotosinteze. Kada plankton umre ili ga pojedu, deo tog ugljen-dioksida se zarobljava dok tone duboko u okean, čime se drži van atmosfere vekovima.
Iako značajna količina gvožđa prirodno ulazi u okean iz izvora poput prašine koju nosi vetar ili vulkanskog pepela, ova tehnika ima za cilj da ubrza taj proces.
-S obzirom na veliki kapacitet okeana za skladištenje ugljen-dioksida - više od 50 puta veći od atmosfere i 15 do 20 puta veći od svih biljaka i zemljišta na kopnu - poboljšanje prirodne sposobnosti okeana za skladištenje ugljen-dioksida treba uzeti u obzir“, kaže Paul Morris, menadžer projekta za program ExOIS.
On tvrdi da bi nam, čak i da se danas obustave sve emisije ugljen-dioksida, još uvek bilo potrebno uklanjanje ugljen-dioksida iz mora zbog onoga što je već u atmosferi.
Zašto je gnojidba gvožđem u okeanu kontroverzna?
Desetine eksperimenata s dodavanjem gvožđa u okean sprovedeno je 1990-ih i 2000-ih godina. Međutim, gnojidba gvožđem u okeanu (OIF) zabranjena je međunarodno u komercijalne svrhe 2013. godine prema Londonskom protokolu - globalnom ugovoru o zagađenju okeana - nakon javne reakcije.
Protesti protiv mešanja u prirodne morske ekosisteme dostigli su vrhunac kada je američki preduzetnik Russ George ispustio 100 tona gvožđanog praha u okean pored obale Kanade, delimično kako bi poboljšao ribolov lososa.
Kritičari su zabrinuti da bi OIF mogao imati nepoznate negativne efekte na okean. Boje se da bi gnojidba gvožđem mogla dovesti do takozvanih „mrtvih zona“ gde cvetanje algi troši sav kiseonik u vodi, ubijajući druge morske živote. Cvetanje fitoplanktona takođe bi moglo potrošiti hranljive materije, čineći ih nedostupnim za druge organizme na drugim mestima.
Studija koju su sproveli francuski, britanski i američki istraživači prošle godine pokazala je da bi dodavanje 1 do 2 miliona tona gvožđa u okean svake godine moglo doneti do 45 milijardi tona CO2 do 2100. godine.
Međutim, njihovo računarsko modeliranje takođe je pokazalo da bi to moglo oduzeti hranljive materije od drugih morskih organizama. Istraživači su upozorili da se malo zna o tome kako bi se metode poput OIF-a kombinovale s tekućim efektima klimatskih promena na morski život.
Pored procenjenog gubitka od 15 procenata morske biomase zbog globalnog zagrevanja, otkrili su da bi još 5 procenata moglo biti izgubljeno zbog OIF-a.
Projekat u Pacifiku planira da prati uticaj gnojidbe gvožđem u okeanu (OIF) na morski život.
ExOIS tvrdi da će sprovesti detaljno praćenje svojih studija u Pacifiku kako bi utvrdili njihov uticaj uz napredne računarske modele.
Članak napominje da su terenske studije potrebne kako bi se popunile praznine u znanju i utvrdilo da li je OIF zaista održiva metoda uklanjanja ugljen-dioksida iz mora. Autori ističu da bi buduće studije trebale biti značajno veće i duže u poređenju sa prethodnim.
Međutim, čak i na ovim većim pilot razmerama, ExOIS tvrdi da neće biti trajnih promena, s obzirom na to da će se gvožđe prirodno isprazniti i ponovo pomešati u okeanu.
„Naučili smo u prošlosti da sprovođenje jeftinih i stoga neodređenih terenskih ispitivanja, ili napredovanje bez odgovarajućih provera i nadzora, može zaustaviti napredak jer se vlade i javnost protive nepoznatim rizicima OIF-a i mCDR-a, dok zanemaruju njegov potencijal“, navodi se u članku.
To znači uključivanje javnih grupa u diskusije o tome kako se OIF može odgovorno implementirati. Buesseler dodaje da će biti važno obratiti „posebnu pažnju“ grupama koje su istorijski isključene iz donošenja odluka o okeanskim prostorima.
Srbija Danas
