ОКЕАНИ И СКЛАДИШТЕЊЕ УГЉЕН-ДИОКСИДА: Контроверзна техника би могла да реши озбиљан проблем, али да ли је све тако једноставно?

У чланку објављеном у часопису Фронтиерс ин Цлимате тврде да би ова контроверзна техника могла бити јефтин, исплатив и брзо примјењив начин за добијање више угљендиоксида.

Стручњаци из непрофитне организације Exploring Оцеан Ирон Солутионс (ExOIS) изложили су план како би утврдили колико угљеника ова техника може да донесе  и какав би утицај могла имати на морски екосистем.

Надају се да ће почети испитивања на површини до 10.000 квадратних километара океана у североисточном Пацифику већ 2026. године.

„Ово је први пут у више од деценије да се морска научна заједница окупила да подржи специфичан истраживачки план за гнојидбу гвожђем у океану“, каже главни аутор студије и извршни директор програма ExOIS, Кен Buesseler.

Програм покушава да прикупи 160 милиона долара (143,7 милиона евра) како би то остварио - већ је добио 2 милиона долара (1,8 милиона евра) од Националне управе за океане и атмосферу САД за рачунарско моделирање.

Сада научници планирају да се обрате Агенцији за заштиту животне средине САД за дозволу да започну испитивања гнојидбе гвожђем у океану.

Како гвожђе помаже океанима да дођу до веће количине угљен-диоксида?

Гнојидба гвожђем у океану (ОИФ) је техника у којој се мале количине микронутријента гвожђа испуштају на површину мора како би се стимулисао раст морских биљака познатих као фитопланктон.

Овај брзи раст уклања угљен-диоксид из атмосфере путем фотосинтезе. Када планктон умре или га поједу, део тог угљен-диоксида се заробљава док тоне дубоко у океан, чиме се држи ван атмосфере вековима.

Иако значајна количина гвожђа природно улази у океан из извора попут прашине коју носи ветар или вулканског пепела, ова техника има за циљ да убрза тај процес.

-С обзиром на велики капацитет океана за складиштење угљен-диоксида - више од 50 пута већи од атмосфере и 15 до 20 пута већи од свих биљака и земљишта на копну - побољшање природне способности океана за складиштење угљен-диоксида треба узети у обзир“, каже Паул Morris, менаџер пројекта за програм ExOIS.

Он тврди да би нам, чак и да се данас обуставе све емисије угљен-диоксида, још увек било потребно уклањање угљен-диоксида из мора због онога што је већ у атмосфери.

Зашто је гнојидба гвожђем у океану контроверзна?

Десетине експеримената с додавањем гвожђа у океан спроведено је 1990-их и 2000-их година. Међутим, гнојидба гвожђем у океану (ОИФ) забрањена је међународно у комерцијалне сврхе 2013. године према Лондонском протоколу - глобалном уговору о загађењу океана - након јавне реакције.

Протести против мешања у природне морске екосистеме достигли су врхунац када је амерички предузетник Russ Георге испустио 100 тона гвожђаног праха у океан поред обале Канаде, делимично како би побољшао риболов лососа.

Критичари су забринути да би ОИФ могао имати непознате негативне ефекте на океан. Боје се да би гнојидба гвожђем могла довести до такозваних „мртвих зона“ где цветање алги троши сав кисеоник у води, убијајући друге морске животе. Цветање фитопланктона такође би могло потрошити хранљиве материје, чинећи их недоступним за друге организме на другим местима.

Студија коју су спровели француски, британски и амерички истраживачи прошле године показала је да би додавање 1 до 2 милиона тона гвожђа у океан сваке године могло донети до 45 милијарди тона ЦО2 до 2100. године.

Међутим, њихово рачунарско моделирање такође је показало да би то могло одузети хранљиве материје од других морских организама. Истраживачи су упозорили да се мало зна о томе како би се методе попут ОИФ-а комбиновале  с текућим ефектима климатских промена на морски живот.

Поред процењеног губитка од 15 процената морске биомасе због глобалног загревања, открили су да би још 5 процената могло бити изгубљено због ОИФ-а.

Пројекат у Пацифику планира да прати утицај гнојидбе гвожђем у океану (ОИФ) на морски живот.

ExOIS тврди да ће спровести детаљно праћење својих студија у Пацифику како би утврдили њихов утицај уз напредне рачунарске моделе.

Чланак напомиње да су теренске студије потребне како би се попуниле празнине у знању и утврдило да ли је ОИФ заиста одржива метода уклањања угљен-диоксида из мора. Аутори истичу да би будуће студије требале бити значајно веће и дуже у поређењу са претходним.

Међутим, чак и на овим већим пилот размерама, ExOIS тврди да неће бити трајних промена, с обзиром на то да ће се гвожђе природно испразнити и поново помешати у океану.

„Научили смо у прошлости да спровођење јефтиних и стога неодређених теренских испитивања, или напредовање без одговарајућих провера и надзора, може зауставити напредак јер се владе и јавност противе непознатим ризицима ОИФ-а и мЦДР-а, док занемарују његов потенцијал“, наводи се у чланку.

То значи укључивање јавних група у дискусије о томе како се ОИФ може одговорно имплементирати. Buesseler додаје да ће бити важно обратити „посебну пажњу“ групама које су историјски искључене из доношења одлука о океанским просторима.

Србија Данас