FRANCUZI BESNI ZBOG ODLUKE MAKRONA: Optužuju ga za poraz demokratije u zemlji (VIDEO)
Hiljade ljutih levičarskih demonstranata izašle su na ulice Francuske u subotu, dva dana nakon što je Emanuel Makron imenovao konzervativnog premijera.
Demonstranti su optužili predsednika za "poražavanje demokratije" nakon njegove odluke da imenuje bivšeg pregovarača EU za Brexit, Mišela Barnijea za vođu vlade.
Imenovanje je usledilo dva meseca nakon vanrednih opštih izbora koji su Francusku ostavili sa neodređenim parlamentom formiranim od tri otprilike jednake blokove – Novi Popularni Front (NFP), levičarska alijansa; centar, uključujući Makronovu stranku Renaissance i centar-desnicu; i ekstremna desnica Nacionalni front (RN) – nijedna od kojih nije imala većinu. Masovne demonstracije organizovao je dominantni deo NFP-a, Francuska nepokolebljena (LFI), i činilo se da su imale široku podršku u subotu uprkos tome što su ih neki partneri u alijansi i sindikati u zemlji ignorisali.
Barnije, veteran političar i član Les Républicains (LR), čija je stranka izašla iz izbora sa manje od 50 poslanika – četvrti najveći blok u Nacionalnoj skupštini – još uvek nije odabrao ministre, ali je rekao da je spreman da uključi predstavnike NFP-a, koji je izašao sa najviše poslanika na izborima u julu.
Pre nego što je imenovan, NFP je zapretio da će podneti zahtev za nepovjerenje u bilo koju vladu ako njihov izabrani kandidat, 37-godišnja civilna službenica Lucie Castets, ne bude imenovana za premijera. RN je upozorio da će podneti sličan zahtev ako ona bude imenovana.
- Demokratija nije samo umetnost prihvatanja da ste pobedili, već i skromnost da prihvatite da ste izgubili - rekao je lider LFI-a, Žan-Lik Melanšon, na demonstracijama u Parizu u subotu, u kritici Makrona. Optužio je predsednika da je "ukrao izbore".
- Pozivam vas na ono što će biti dugotrajna borba - apelovao je na demonstrante. LFI je pozvao na proteste u 150 gradova širom zemlje; marševi su održani u nekoliko velikih gradova van glavnog grada, uključujući Nica i Nante.
Barnijeovo imenovanje u četvrtak usledilo je nakon dvomesečne potrage za premijerom tokom koje je Makron intervjuisao nekoliko potencijalnih kandidata, uključujući Castets. Odbacio je nju na osnovu toga što ne bi mogla da prikupi dovoljno podrške iz drugih stranaka za formiranje stabilne vlade.
Subotnji mirni protesti viđeni su kao početni udarac u šta bi moglo biti nedelje ili meseci demonstracija.
Barnije, koji je u nesigurnoj političkoj situaciji, rekao je u subotu da ne želi da se upusti u sukob i nada se da će moći da formira vladu uzimajući u obzir sve stavove.
U prvom intervjuu u petak, Barnije je rekao da će njegova administracija uključivati konzervativce, kao i članove Makronove centrističke stranke, i dodao da "ne isključuje" mogućnost da ima ministre iz levice. Dok su protestanti marširali, Barnije je sastajao sa potencijalnim ministrima kako bi formirao vladu koja bi mogla izdržati mogući zahtev za nepovjerenje.
Među prvim zadacima premijera biće da vodi zakon o budžetu za 2025. kroz šta će verovatno biti trukulentnu donju komoru.
RN, koji je u poslednjim nedeljama zadržao relativno nisku profil, rekao je da neće podržati LFI zahtev za nepovjerenje u bilo koju Barnijeovu vladu pod određenim uslovima, stavljajući ekstremnu desnicu u poziciju kraljevske vlasti.
- On je premijer pod nadzorom. Ništa se ne može učiniti bez nas. - rekao je u subotu lider RN-a, Jordan Bardela.
Oliviје Fur, prvi sekretar Socijalističke stranke (PS), rekao je da je Makronova odluka da imenuje Barnijea za premijera stavila njega pod kontrolu ekstremne desnice.
- Makron i njegovi prijatelji mogli su da izaberu da ne kazne NFP, da ga puste da vlada dok su prihvatili da će morati da se kompromituje jer neće imati apsolutnu većinu. Umesto toga, radije je stavio sebe pod kontrolu RN-a - napisao je Fur na X.
Anketom Elabe u petak sugerisano je da 74% Francuza misli da je Makron zanemario rezultate izbora, dok 55% veruje da je "ukrao" glasove. Istovremeno, 40% kaže da je Barnije dobar izbor za premijera.
Nakon sastanka sa Barnijeom u subotu, Jael Braun-Pivet, predsednica Nacionalne skupštine, rekla je da je parlament "mesto za izgradnju kompromisa među republikanskim snagama kako bi doneli konkretne rezultate za Francuze".
Izvor: Srbija Danas/The Guardian
