Ulični protesti u Iranu nastavili su se i juče, treći dan u nizu. Anti-vladine demonstracije, koje su naglo izbile u Iranu zbog ekonomskih razloga, sada postaju sve žešće - poslednje informacije govore kako je u Teheranu došlo do konfrontacije protestanata s policijom dok se na društvenim mrežama šire informacije kako je dvoje demonstranata ubijeno u provincijskom gradu.
Podsetimo, ovo su najveći protesti koji su pogodili Iran još od 2009. godine kada su demonstracije izbile nakon spornih predsedničkih izbora na kojima je pobedio Mahmud Ahmadinedžad.
U isto vreme tokom jučerašnjeg dana održani su i masovni pro-vladini protesti u Teheranu i brojnim gradovima širom zemlje.
Iran / Izvor: Profimedia
Mnogi u Iranu šokirani su brzom eskalacijom anti-vladinih protesta koji su na više mesta prerasli u nemire, napade na policiju. Video snimak iz grada Mashhad prikazuje demonstrante kako prevrću policijski automobil i pale ga.
Iranski izvori navode kako je u Teheranu oko 70 protestanata, većinom studenata, pred fakultetom gađalo policiju kamenjem uzvikujući "Smrt diktatoru!", misleći na iranskog lidera, ajatolaha Hamneija.
Na drugim snimcima može se videti kako policija palicama tuče demonstrante koji marširaju po ulicama. Novinska agencija ISNA prenosi kako je policija zatvorila dve podzemne železnice u glavnom gradu kako bi sprečili dalji dolazak demonstranata.
U glavnom gradu Teheranu, kao i u gradu Karaj zapadno od Teherana, demonstranti su napali vladine zgrade te su porazbijali prozore i zapalili vatre na ulicama.
Iranska novinska agencija Tasnim objavila je snimke koje prikazuju zapaljene kontejnere za otpad kao i razbijene autobusne stanice u blizini iniverziteta u Teheranu.
Nije dugo trebalo čekati na reakciju iranske Revolucionarne garde, pošto je jasno da je ovo protest i protiv njihove moći - oglasio se zamenik bezbednosnog šefa u Teheranu, general Esmail Kovsari, on ističe kako je situacija u glavnom gradu "pod kontrolom" te je upozorio demonstrante kako će se suočiti sa "železnom šakom nacije" ukoliko nastave.
- Ako su ljudi izašli na ulice zbog visokih cena, nisu smeli uzvikivati one (anti-vladine) slogane i paliti javnu imovinu i automobile - poručio je Kovsari u razgovoru za novinsku agenciju ISNA.
Iran / Izvor: Reuters
Nema sumnje da su jučerašnji pro-vladini skupovi u gradovima širom zemlje bili daleko veći od anti-vladinih, ali, to samo po sebi nije dovoljan pokazatelj u kom će se pravcu situacija razvijati. Dovoljno je setiti se Libije u proleće 2011. kada su pro-Gadafijevi protesti bili ogromni i daleko veći od bilo kakvog okupljanja opozicije (i u Siriji je bilo slično) pa znamo kako se ta situacija završila.
Imajući to na umu ne treba posebno ni isticati kako su ovi protesti za iranske neprijatelje u regiji i šire došli "kao naručeni". Naime, događaju se u trenutku kada se na Iran vrši veliki pritisak, najviše zbog sve veće iranske uloge i uticaja u regiji (u Iraku, Siriji, Libanu, Jemenu i Palestini).
Dakako, zbog te činjenice pristalice iranskih vlasti protestante su odmah prozvali koordiniranom akcijom pokrenutom od strane iranskih neprijatelja, prvenstveno SAD-a. Teško je verovati da su ovi protesti "namešteni" - naime, Iran se za takvu mogućnost sprema već godinama i nije zemlja u kojoj bi mogle delovati subverzione nevladine organizacije kao što je to bio primer u nekim drugim zemljama u kojima su se dogodile tzv. "narančaste revolucije".
Iranski vojnik / Izvor: Profimedia/ilustracija
Dalje, ovi protesti niti nemaju obeležja takve akcije - sve zajedno deluje kao spontani izliv besa, naročito mladih ljudi.
Šta se onda zapravo dogodilo? Ekonomija. Naime, bilo je jasno da će žestoke sankcije protiv Irana pre ili kasnije dovesti do ovakve situacije. Da, tačno je da se Iran nadao kako će ove probleme rešiti nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma, ali stvari nisu išle glatko, a Iran je verovatno jedina zemlja iz kluba američkih neprijatelja koja se verovatno nadala da će na američkim izborima pobediti Hilari Klinton (i da će nastaviti Obaminu politiku prema Teheranu).
Hilari Klinton / Izvor: Profimedia
Dolazak ekstremno anti-iranski nastrojenog Trampa bio je početak novih velikih problema za Teheran. Naime, sva ona ekonomska nadanja i očekivane investicije zaustavile su se nakon što je Trump počeo međunarodnu scenu obasipati tvrdnjama kako je Iran neprijatelj, najveći izvoznik terorizma u regiji itd. U ekonomiji - a znamo po kojim principima i "osećajima" deluje moderna ekonomije i ključne investicije - ovo je zapravo udarac na Iran još i veći od sankcija.
Što se točno ekonomski događa u Iranu? Inflacija. S inflacijom se Iran bori već godinama, ali u zadnje vreme inflacija je van kontrole i pogađa prosečne Irance kao nikada do sada. U leto ove godine iranska centralna banka objavila je kako inflacija iznosi 22,2%, ali ekonomisti smatraju kako je ista zapravo i znatno veća (sve o inflaciji i njenom uticaju na kvalitet života: Šta je to inflacija i kako sačuvati svoj novac od njenog stalnog proždiranja? Sve što morate znati o pojavi koja je stara koliko i tržišna ekonomija).
Za svega nedelju dana, na primer, cena piletine porasla je za 30%, a cena povrća za čak 100%. Cene su nestabilne, budžeti sve tanji i tanji, a ono što ljude najviše pogađa je činjenica da vide kako njihove ušteđevine nestaju pred njihovim očima.
Službena nezaposlenost u Iranu je danas 12,45%. Neslužbeno se procjenjuje da bi mogla biti i gotovo tri puta veća.
Iran / Izvor: Profimedia
Zašto protesti i nemiri izbijaju tek sada?
Zato jer tek sada dolazi, čini se, do prelomne tačke. Iranci su bili oduševljeni kada je na izborima pobedio umereni kandidat, Hasan Rohani, jer su znali da će on nastaviti nuklearne pregovore koji će dovesti - odnosno koji bi trebali dovesti - do okončanja iranske duboke izolacije i do ukidanja sankcija.
Rouhani je napravio što je mogao, i uspeo je. Postizanje dogovora sa svetskim silama bilo je jedno veliko olakšanje za iranski narod. Izgledalo je kako je ovo početak jedne nove ere za Iran i sada se pojavio Tramp koji ne samo da je tu nadu ugasio nego nastoji stvoriti još i nove, još i teže, probleme za Iran.
Iran / Izvor: Profimedia
- Ceo svet shvata da dobri ljudi Irana žele promenu i da se njihovi lideri, osim velike američke vojne moći, najviše njih boje - poručio je juče američki predsednik Donald Tramp u svojoj poruci.
Trump likuje, kao i vlasti u Saudijskoj Arabiji i Izrael, ali pitanje je koliko je svestan da bi ova situacija mogla prerasti u jednu veliku krvavu tragediju (verovatno jest svestan i nije ga briga).
Mladi ljudi pak više nisu u stanju čekati bolje dane i njihova frustracija je eksplodirala. Nezaposlenost mladih je velika, socioekonomska nejednakost raste, korupcija je itekako prisutna, a otpor protiv reakcionarne religijske vladavine je potpuno prirodan.
Na sve to ove nedelje došli su novi ekonomski problemi - izvori navode kako je naglo narasla cena jaja. Vlasti ističu kako je to zbog činjenice da su milioni kokošaka zaraženi s ptičjim gripom. Sve to mogu biti legitimna opravdanja, ali iranski narod, naročito iranska mladež, više nema previše sluha.
Za anti-vladine protestante iranska spoljna politika takođe je izvor velikih frustracija. Nije im jasno zašto se njihova država, znajući da je ekonomska situacija loša, upliće u sukobe u Iraku, Siriji, Palestini... Ekonomija je ono što im je bitno, nikako ne geopolitika.
U ovom trenutku teško je reći kako će ovo završiti, do koje mere će se rasplamsati. Možda je ovo samo eksplozija nezadovoljstva čiji će dim brzo iščeznuti, a možda je ovo zaista i početak kraja Irana kakvog ga poznajemo. Sile gledaju na Iran i nadaju se scenariju A ili scenariju B, ali verovatno će biti nešto između. Sve u svemu, nova godina, barem prema našem računanju, započe će vrlo burno za Iran.
Još je itekako rano za takve prognoze, ali hipotetički, da se ovo zaista pretvori u nekakav domino efekt, u neku novu revoluciju nakon 40 godina one Islamske iz 1979., bio bi potres možda i najveće magnitude na Bliskom istoku gde se trenutno gotovo svi sukobi vode isključivo proizlazeći iz jednog nukleusa - iransko-saudijskog rivalstva.
