ISPLIVAO PLAN ZA INVAZIJU NA UKRAJINU? "Spavači" već u Kijevu, a evo na koja DVA GRADA se Putin nameračio
Situacija sve više neugodno podseća na vremena ne samo šezdesete hladnoratovske godina nego i mračne događaje iz tridesetih godina 20. veka.
- Bio je ovo prelazni sastanak - rekao je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nakon što je više od sat i po razgovarao sa državnim sekretarom američkog predsednika Džoa Bajdena u hotelu President u Ženevi.
DA LI ĆE BERLUSKONI USPETI? Sve češće se spominje kao jedan od GLAVNIH kandidata u predsedničkoj trci - evo ko će mu biti najveći protivnik
ARNOLD ŠVARCENEGER DOŽIVEO SAOBRAĆAJNU NESREĆU! Težak udes četiri vozila u Los Anđelesu, ima povređenih - pogledajte snimak sa lica mesta (VIDEO)
CELA PORODICA, UKLJUČUJUĆI BEBU, SMRZLA SE NA GRANICI: "Moramo da sprečimo krijumčarenje ljudi"
U poslednjih mesec dana to je već šesti sastanak američkih i ruskih zvaničnika zbog gotovo ratne krize u Ukrajini (Bajden i ruski lider Vladimir Putin dva su puta razgovarali onlajn, održana su tri sastanka između američkih, NATO i OESS-ovih delegacija sa Rusima), da bi sada kada tenzija doživljava svoj vrhunac - došlo i do sastanka Entonija Blinkena i Lavrova.
SAD sve više govori da poseduje obaveštajne izveštaje koja najavljuju rusko mešanje u ukrajinske poslove, a Moskva odgovara da je NATO taj koji priprema "okupaciju Ukrajine", koju oni zbog vlastite nacionalne bezbednosti neće dopustiti.
Situacija sve više neugodno podseća na vremena ne samo šezdesete hladnoratovske godina nego i mračne događaje iz tridesetih godina 20. veka.
Ostali na istim pozicijama
I Lavrov i Blinken na sastanak nisu došli ni sa čim novim, pa je zato ruski ministar i rekao da ne očekuje "napredak u razgovorima".
Naime, ruska strana opet je ponovila da je za nju neprihvatljivo proširenje NATO-a na zemlje bivšeg SSSR-a, podebno Ukrajinu, a Lavrov je naglasio da je Severnoatlantski savez "antiruska organizacija" i zato se Rusija protivi njegovom proširenju do samih ruskih granica, jer se oseća ugroženom.
Američki državni sekretar takođe je ponovio i američku mantru, da Rusija ne može da nameće volju ni NATO-u, kao ni da određuje da neke suverene zemlje same slobodno biraju svoje strateške prioritete.
Prema Lavrovu, Amerikanci treba da shvate da nijedna država nema pravo da štiti vlastitu bezbednost time što ugrožava bezbednost druge države. Moskva već danima, a o tome govori i Putin, traži "pismeni američki odgovor" o svojim zahtevima za garancije Zapada za rusku bezbednost.
Blinken ih ovog puta ih nije doneo, ali je Lavrov rekao kako je dobio Blinkenovo obećanje da će Vašington obaviti taj svoj "pismeni" zadatak do 30. januara". To je uslov Rusije za njeno dalje učestvovanje u razgovorima sa Zapadom o tom pitanju.
"Spavači" u Kijevu
Blinken kaže da će ponovo razgovarati sa saveznicima, ali i da se nada kako će Rusija i Zapad pronaći kompromis da dođe do deeskalacije i smirivanja situacije.
I dok se istovremeno vode pregovori, u Moskvi ruski parlament Duma počinje da razmatra predlog, koji je podnela Komunistička partija, da Rusija prizna nezavisnost odmetnutih ukrajinskih paradržavnih tvorevina Donjeck i Lugansk.
S druge strane, američki obavještajni izvori navode da je Rusija prešla liniju sa koje praktično više nema povratka, pa je uplitanje u Ukrajinu gotovo neizbežno.
Obaveštajni izvori navode da se u Ukrajini, odnosno na području separatističkih tvorevina nalaze ruski specijalci koji pripremaju provokaciju pod "tuđom zastavom" koja bi poslužila kao izgovor za rusku intervenciju, ali i da sa druge strane, u samom Kijevu, pripremaju, uz pomoć proruskih snaga i svojih "spavača", nasilnu smenu vlasti, odnosno prorusku vladu koja bi promenila sadašnju ukrajinsku politiku.
Prema nekim analitičarima, Moskva bi se zadovoljila "okupacijom" ili "povratkom" većeg dela pod kapu Moskve.
Prioritet je, tvrde neki ruski i ukrajinski analitičari (to otvoreno govori prorežimski ultranacionalistički političar Vladimir Žirinovski), u prvom redu Kijev, iz razloga što je tamo u ranom srednjem veku osnovana prva istočnoslovenska država i sprovedeno njihovo pokrštavanje, na čemu Rusija gradi svoj državnopravni kontinuitet, ali i luka Odesa, čime bi ovladali celom crnomorskom obalom i napravili "spoj" sa sada "izdvojenom" proruskom paradržavnom tvorevinom u Moldaviji - Pridnjestrovljem. Zapadna Ukrajina oko Lavova nešto je što bi Rusija mogla da toleriše kao zasebnu ukrajinsku državu.
