"JEDAN PRIZOR ME I DAN-DANAS PROGANJA": On ima NAJKRVAVIJI POSAO NA SVETU, a njegova ispovest ledi krv u žilama
Donovan je 20 godina karijere posvetio uklanjanju mrlja od krvi sa mesta zločina u glavnom gradu države, u kojoj se u proseku dogodi 95 ubistava dnevno.
Sve zavisi od toga gde i kako je krv prolivena. Da li je isprskala kupatilo, zidove ili dušek, da li se ubistvo desilo unutar ili izvan zgrade. Ovim rečim Donovan Tavera - čovek koji je prima platu specijalno da bi čistio krvava mesta zločina u Meksiko Sitiju počinje ispovest o svom poslu koji je, bez sumnje, jedan od najkrvavijih na svetu. Donovanova priča je pogled u surovu stvarnost života u "svetskoj prestonici ubistava" i prizore koji ga i dan-danas proganjaju.
POSTIGNUT DOGOVOR o razmeni zarobljenika: Avganistan OSLOBODIO na stotine talibana
Francuska kuje NOVE TERMINE: Nećemo engleske reči u svome jeziku, VREME JE ZA PROMENE
SUVI GENIJE: Dete od 4 godine, zna abecedu na 3 jezika i postao je počasni član Mense (VIDEO)
Na neki način, krv i njena svojstva ga fasciniraju, kao i njeno efikasno uklanjanje. Kada dođe na mesto zločina, prvo oblači zaštitno odelo, stavlja masku i rukavice, a zatim pažljivo analizira rasprskanu krv i procenjuje koliko će mu vremena trebati da obavi posao. Da bi se mesto zločina očistilo kako treba potrebno je i do 20 sati ribanja.
- Sve zavisi od toga gde i kako je krv prolivena. Da li je isprskala kupatilo, zidove ili dušek, da li se ubistvo desilo unutar ili izvan zgrade - kaže Donovan i dodaje:
- Postoji opasnost da se inficirate zaraženom krvlju. Zbog toga je veoma važan metodičan pristup i čišćenje korak po korak.
Da bi popravio raspoloženje Donovan ponekad stavi slušalice dok radi, a najradije sluša "Blek sabat" i "Ajron mejden". Kaže da je svašta video u karijeri, ali jedno iskustvo ga i danas progoni: tinejdžerka ubijena u svojoj sobi na izuzetno divljački i brutalan način.
Dobro pamti i jedan od prvih slučajeva u karijeri: stariji čovek zadavio se sopstvenom povraćkom i ležao je u svojoj kući nekoliko dana, a tečnosti su mu curile iz svih otvora u telu.
Veoma mu je teško kada mu ljudi na mestu zločina govore o svojim osećanjima.
- Neki kažu: Da sam samo pozvao malo ranije, ili došao malo ranije sve bi bilo drugačije – kaže Donovan.
Ožalošćene porodice mogu da nađu Donovana na internetu, a na meksičkoj televiziji je prikazan i dokumentarni film o njegovom radu, zahvaljujući kome je postao poznat.
Pre nego što počne da čisti mesto zločina, porodica umrlog mora da izvadi potvrdu od lokalnih vlasti kako bi se ispunili zakonski uslovi. Donovan kaže da ima ljudi koji naplaćuju previše, uzimaju "krvav novac", a naprave još veći haos od onoga koji su zatekli.
Narko-karteli u Meksiku sprovode svoju sadističku pravdu: vešaju tela na mostove na autoputu i seku glave žrtvama motornom testerom, a zatim ostatke ostavljaju na ulici u znak upozorenja.
Donovan, otac devetogodišnje ćerke, prvi put je video leš kad je imao 12 godina. Stanovao je na trećem spratu s roditeljima i sestrom kada je pored ivičnjaka video raspalo telo u lokvi krvi. Ali nije se uplašio, već je prisluškivao šta se priča, a jeziv prizor ga je fascinirao.
- Krv se zgrušavala, tamnela i poprimala različite nijanse. To me je privuklo. Nikada ranije nisam video mrtvaca, ali nisam osetio strah i gađenje. Pitao sam se šta će se desiti s krvlju na mestu zločina, to me je više zanimalo od toga šta će biti s telom – otkriva Donovan.
Posle toga je počeo da izučava medicinske knjige, časopise i statistike, a zatim našao publikaciju posvećenu forenzičkom čišćenju. Godine 2000. počinje njegova morbidna karijera, tokom koje je u praksi video ono o čemu je ranije samo čitao.
Donovanova surpuga i devetogodišnja ćerka cene njegov posao, a Donovan kaže da su mu trebale godine da nauči da ga radi kako treba i da je danas ponosan na svoj profesionalni rad, koji mu omogućava da prehrani porodicu.
Nekada su mu se ljudi smejali kad bi im rekao da je "čistač mesta zločina", ali sada razumeju o čemu priča i više ga ne pitaju za smrad na mestu zločina.
- Još verujem u ljude. Nastaviću još mnogo godina da radim ovaj posao. Kad završim, ljudi često dođu, zahvale mi i rukuju se sa mnom. A posla uvek ima – kaže on.