"ЈЕДАН ПРИЗОР МЕ И ДАН-ДАНАС ПРОГАЊА": Он има НАЈКРВАВИЈИ ПОСАО НА СВЕТУ, а његова исповест леди крв у жилама
Донован је 20 година каријере посветио уклањању мрља од крви са места злочина у главном граду државе, у којој се у просеку догоди 95 убистава дневно.
Све зависи од тога где и како је крв проливена. Да ли је испрскала купатило, зидове или душек, да ли се убиство десило унутар или изван зграде. Овим речим Донован Тавера - човек који је прима плату специјално да би чистио крвава места злочина у Мексико Ситију почиње исповест о свом послу који је, без сумње, један од најкрвавијих на свету. Донованова прича је поглед у сурову стварност живота у "светској престоници убистава" и призоре који га и дан-данас прогањају.
ПОСТИГНУТ ДОГОВОР о размени заробљеника: Авганистан ОСЛОБОДИО на стотине талибана
Француска кује НОВЕ ТЕРМИНЕ: Нећемо енглеске речи у своме језику, ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПРОМЕНЕ
СУВИ ГЕНИЈЕ: Дете од 4 године, зна абецеду на 3 језика и постао је почасни члан Менсе (ВИДЕО)
На неки начин, крв и њена својства га фасцинирају, као и њено ефикасно уклањање. Када дође на место злочина, прво облачи заштитно одело, ставља маску и рукавице, а затим пажљиво анализира распрскану крв и процењује колико ће му времена требати да обави посао. Да би се место злочина очистило како треба потребно је и до 20 сати рибања.
- Све зависи од тога где и како је крв проливена. Да ли је испрскала купатило, зидове или душек, да ли се убиство десило унутар или изван зграде - каже Донован и додаје:
- Постоји опасност да се инфицирате зараженом крвљу. Због тога је веома важан методичан приступ и чишћење корак по корак.
Да би поправио расположење Донован понекад стави слушалице док ради, а најрадије слуша "Блек сабат" и "Ајрон мејден". Каже да је свашта видео у каријери, али једно искуство га и данас прогони: тинејџерка убијена у својој соби на изузетно дивљачки и бруталан начин.
Добро памти и један од првих случајева у каријери: старији човек задавио се сопственом повраћком и лежао је у својој кући неколико дана, а течности су му цуриле из свих отвора у телу.
Веома му је тешко када му људи на месту злочина говоре о својим осећањима.
- Неки кажу: Да сам само позвао мало раније, или дошао мало раније све би било другачије – каже Донован.
Ожалошћене породице могу да нађу Донована на интернету, а на мексичкој телевизији је приказан и документарни филм о његовом раду, захваљујући коме је постао познат.
Пре него што почне да чисти место злочина, породица умрлог мора да извади потврду од локалних власти како би се испунили законски услови. Донован каже да има људи који наплаћују превише, узимају "крвав новац", а направе још већи хаос од онога који су затекли.
Нарко-картели у Мексику спроводе своју садистичку правду: вешају тела на мостове на аутопуту и секу главе жртвама моторном тестером, а затим остатке остављају на улици у знак упозорења.
Донован, отац деветогодишње ћерке, први пут је видео леш кад је имао 12 година. Становао је на трећем спрату с родитељима и сестром када је поред ивичњака видео распало тело у локви крви. Али није се уплашио, већ је прислушкивао шта се прича, а језив призор га је фасцинирао.
- Крв се згрушавала, тамнела и попримала различите нијансе. То ме је привукло. Никада раније нисам видео мртваца, али нисам осетио страх и гађење. Питао сам се шта ће се десити с крвљу на месту злочина, то ме је више занимало од тога шта ће бити с телом – открива Донован.
После тога је почео да изучава медицинске књиге, часописе и статистике, а затим нашао публикацију посвећену форензичком чишћењу. Године 2000. почиње његова морбидна каријера, током које је у пракси видео оно о чему је раније само читао.
Донованова сурпуга и деветогодишња ћерка цене његов посао, а Донован каже да су му требале године да научи да га ради како треба и да је данас поносан на свој професионални рад, који му омогућава да прехрани породицу.
Некада су му се људи смејали кад би им рекао да је "чистач места злочина", али сада разумеју о чему прича и више га не питају за смрад на месту злочина.
- Још верујем у људе. Наставићу још много година да радим овај посао. Кад завршим, људи често дођу, захвале ми и рукују се са мном. А посла увек има – каже он.