KO JE MARK RUTE, NOVI ŠEF NATO-a? Direktno rekao Putinu da je BESAN, a ovako je govorio o Srbiji (VIDEO/FOTO)

Pored toga, kažu, Holandija je idealna da ponudi predstavnika za ovu poziciju jer je dovoljno "velika" da napravi uticaj, a istovremeno dovoljno "mala" da ne može da izazove probleme.

"Bio je vic koji sam čula pre neki dan", rekla je estonska premijerka Kaja Kalas prisutnima na Političko odbrambenom samitu u novembru 2023. godine, pošto je mandat generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga ušao u poslednjih 12 meseci.

"Sledeći generalni sekretar bi trebalo da bude iz nove države članice… Definitivno bi trebalo da bude iz zemlje koja je potrošila najmanje 2 odsto svog BDP-a na odbranu, i bilo bi lepo kada bi to bila žena. Tako da je logično da to bude Mark Rute", našalila se Kalas, nagovestivši da će upravo ona, a ne holandski premijer, ispuniti sva tri kriterijuma.

Uprkos njenim argumentima, do marta meseca Rute je dobio podršku SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, a do juna ga je podržalo dvadeset devet od trideset i dve zemlje članice NATO-a.

"Ubeđivanje" trebalo Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji

Rute i mađarski premijer Viktor Orban su se, kako se izveštava, sastali na marginama večere lidera EU u Briselu 17. juna. Rute je obećao da se neće mešati u odustajanje Budimpešte od NATO inicijative za podršku Ukrajini.

- U svetlu njegovog obećanja, Mađarska je spremna da podrži kandidaturu premijera Rutea za generalnog sekretara NATO-a - najavio je Orban sledećeg dana.

Slovački predsednik Peter Pelegrini takođe je saopštio da podržava Rutea istog dana, ostavljajući Bukurešt kao poslednjeg protivnika.

Rumunski predsednik Klaus Johanis time je postao najjači takmičar u trci za ovu poziciju, ali je na kraju i ova zemlja dala svoju podršku Ruteu.

"Plešite sa onim ko je na podijumu za igru"

Otkako je postao holandski premijer 2010. godine, Rute je u Holandiji zadržao glas da je skromna ličnost. Ovaj 57-godišnjak je poznat po tome što vozi bicikl do posla u Hag, nastavlja da predaje istoriju jednom nedeljno u lokalnoj srednjoj školi, a redovno se može videti kako sedi u nekoliko kafića i restorana u centru grada.

Kao premijer sa najdužim stažom u holandskoj istoriji, dobio je nadimak "teflon" zbog svog umešnog rukovanja političkim skandalima.

Zbog prirode holandskog parlamentarnog sistema, Rute je navikao da radi u složenim koalicijama. Nadaleko se smatra stabilnim političarem koji gradi konsenzus, što mu je pomoglo da obezbedi podršku preko 30 šefova država u svojoj poslednjoj kandidaturi za najviši položaj, piše "Kijev Independent".

U svetlu predsedničkih izbora u SAD u novembru, Rute je dobio još jednu kompetenciju koja ga je učinila popularnim kandidatom. Tokom predsedavanja Donalda Trampa, Rute je dokazao da može da se nosi sa hirovima Bele kuće i direktno i otvoreno komunicira.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2024. godine, Rute je izgledao neopterećen šansom za Trampovim novim četvorogodišnjim mandatom, tvrdeći da Evropa mora da prestane da "zanoveta i kuka o Trampu".

Ova primedba se podsetila na komentar koji je dao o Trampu 2019. kada je rekao: "Moramo da plešemo sa onim ko je na podijumu za igru".

Rute, Putin i rat

Ni pre 2014. godine rad sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nije bio isključen. Rute je bio prisutan na događajima poput pokretanja gasovoda Severni tok, iako je povremeno izražavao zabrinutost oko pitanja kao što su prava LGBT+ populacije u Rusiji.

Ovo se promenilo 17. jula 2014, kada su militanti predvođeni Rusijom oborili let MH17 iznad istočne Ukrajine dva sata nakon poletanja sa amsterdamskog aerodroma Šiphol. On je direktno rekao Putinu da je besan i više puta je zahtevao da se sva tela vrate, pisao je "Politiko".

Stekao je reputaciju evropskog lidera sa kojim Putin nije mogao da se igra umnih igrica ili da pokuša da ga zastraši.

U narednih osam godina, međutim, Rute nije usvojio politiku kojom bi Holandiju postavio na ratnu osnovu. Potrošnja na odbranu u Holandiji pala je na 1,1 odsto BDP-a u 2015. godini, što je rekordno nizak nivo.

Iste godine pojavile su se vesti da je nedostatak municije značio da su mnogi vojnici trenirali bez metaka, a neki su pribegli stvaranju buke odnosno "veštačkog praska" kako bi simulirali ispaljivanje iz svog oružja.

Kontinuirano smanjenje budžeta i nedostatak osoblja naveli su jednog bivšeg generala da opiše stanje holandske vojske kao "bolesno i na intravenskoj kapi" do 2017. godine.

Nakon početka invazije Rusije u punom obimu, potrošnja za odbranu porasla je na 1,6 odsto u 2022. i procenjenih 1,7 odsto u 2023. godini.

Holandija će konačno potrošiti 2 odsto BDP-a zemlje na odbranu 2024. godine i postala je pouzdan partner Kijevu, preuzimajući vođstvo u inicijativama kao što je obezbeđivanje aviona F-16 Ukrajini.

Holandija je takođe dodelila 4,35 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, što je peta takva pomoć ukupno.

Ipak, zemlja zaostaje za državama Centralne i Istočne Evrope u pogledu potrošnje budžeta za odbranu. Potrošnja Poljske na odbranu dostigla je nešto više od 3 odsto BDP-a 2023. i planira da potroši kolosalnih 4 odsto do kraja 2024. godine.

Prednosti i slabosti

Tokom decenija, holandski lider je "postao popularna figura van Holandije u evropskoj areni", rekao je Denis Cenuza, pridruženi ekspert Centra za istočnoevropske studije u izjavi za "Kijev Independent".

U međuvremenu, Rute je proveo mesece fokusiran na pobedu nad zemljama poput Mađarske i Turske, koje su se u početku protivile njegovoj kandidaturi.

- NATO donosi odluke ne glasanjem, već izgradnjom konsenzusa - ​​rekla je za "Kijev Independent" Ana van Zoest, direktorka Holandskog atlantskog saveza i bivši holandski diplomata u sedištu NATO-a.

Kako je dodala, svi na kraju treba da budu u stanju da se slože, a za to je potreban generalni sekretar koji može da preuzme ulogu posrednika.

Rute bi mogao da pronađe sredinu između opreznih, velikih članica NATO-a, poput Nemačke i SAD, i članica koje su susedne Rusiji, delom zato što Holandija ne spada ni u jednu kategoriju.

- U tome leži ključni razlog zašto je Holandija već proizvela tri generalna sekretara NATO-a. To je zemlja koja je dovoljno velika da napravi uticaj, ali dovoljno mala da ne može da izazove probleme - zaključila je Van Zoest.

Rute o Srbiji

Kada je sa pozicije holandskog premijera posetio Srbiju pre nepunih godinu dana, Rute je svoje poruke usmerio ka odnosu Beograda i Prištine, te izjavio da rast napetosti Beograda i Prištine izaziva generalno veliku napetost.

Naglasio je važnost da Beograd i Priština preduzmi korake ka deeskalaciji i normalizaciji odnosa.

- To je ključno i za širi region i Evropu u celini. Dok besni rat u Ukrajini, važnije je nego ikad da delujemo zajedno - naveo je tada diplomatski Rute.

Kako je dodao na temu rata u Ukrajini i odnosa prema Rusiji, "treba iskoristiti svu podršku koja može da se dobije, uključujući podršku Srbije".

- Ključno je da se zaustavi ruska agresija i da se suprotstavi njenom negativnom uticaju na našem kontinentu - kazao je Rute.

EU je, kako je tad istakao, najveći investitor u Srbiji i najveći trgovinski partner, a da holandska trgovinska misija predstavlja vezu između Srbije i Holandije.

- Ima mnogo prilika za jačanje te saradnje, na primer u zelenoj tranziciji. Apsolutno sam siguran da možemo nastaviti da gradimo partnerstvo sa Srbijom - kazao je jula 2023. Rute.

Srbija Danas/Blic/Autor: Vanja Zelenović