Na raskrsnici: Kako je kurdski referendum bacio Ameriku na kolena

Na istorijskom referendumu Kurdi iz provincija iračkog Kurdistana izglasali su pre dve nedelje nezavisnost gotovo apsolutnom većinom. Pitanje nezavisnosti ovog naroda decenijama je uzrok previranja na Bliskom istoku oko kojeg se sukobljavaju regionalne sile, ali i svetske.

Erdogan preti novim sankcijama: Zatvara se protok nafte iz severnog Iraka?

Dogovor KUĆU GRADI: Makron spreman da pomogne Iraku kako bi se izbegao SUKOB sa Kurdima

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i vrhovni vođa Irana Ajatolah Komeini dogovorili su se ove nedelje da će preduzeti "svaku moguću meru" protiv nezavisnosti koju su irački Kurdi izglasali 25. septembra sa, kako pokazuju podaci koji se pojavljuju u javnosti, oko 93 odsto glasova.

Dvojica državnika ocenila su referendum kao "izdaju Bliskog istoka" i pretnju za budućnost celog regiona međutim, takođe su optužili i Izrael za šurovanje u ovom događaju.

- Odluka doneta zajedno sa Mosadom je nelegitimna - rekao je Erdogan. Komeini je otišao korak dalje i rekao da uz Izrael, i pojedine strane sile uključujući i Sjedinjene Američke Države, žele da stvore razdor između regionalnih sila stvaranjem "novog Izraela", preneo je "RT".

Stvaranje države Kurda na Bliskom istoku nije u interesu kako Turske i Irana, tako i Sirije, jer svaka ima delove teritorija naseljene Kurdima, koje bi sada mogle da traže nezavisnost.

Odnosi stari decenijama

Premijer Izraela Bendžamin Netanjahu objavio je uoči referenduma da Izrael "podržava legitimne napore Kurda da osnuju svoju državu".

Odnosi sa iračkim Kurdima traju još od 40-ih i 50-ih godina prošlog veka. Mnogi kurdski Jevreji koji su napustili Irak i prešli u Izrael po osnivanju države 1948. godine, ostali su u kontaktu sa rodbinom i prijateljima u Iraku, što se od 1960-ih godina pretvorilo u podržšku Izraela nezavisnosti Kurda od Iraka, piše CNN.

Izrael bi osnivanjem države Kurda dobio i na regionalnoj poziciji, jer bi tako na Bliskom istoku zaživela još jedna država sa kojom bi imao dobre odnose i savez, ocenio je analitičar Set Frejncman za američki medij.

Amerika na mukama

Izraelska ministarka pravde Ajalet Šejked rekla je prošlog meseca da nezavistan Kurdistan nije samo interes Mosula već i Sjedinjenih Američkih Država, i pozvala Vašington da se uključi u proces.

Izrael je tradicionalni američki saveznik u ovom delu sveta još od kada je država formirana, čemu su SAD najviše i doprinele, ali i jedna od dva ključna vojna saveznika izvan NATO organizacije, uz Saudijsku Arabiju.

Logično bi bilo da Amerika zato stane uz Izrael i pruži podršku Kurdima u formiranju države, što je poslednjih godina u više navrata najavljivano kao moguće, pogotovu jer se smatraju i kao saveznici Kurda. Međutim ta podrška je izostala, a iz Vašingtona je stigla poruka da "rezultati referenduma nemaju dovoljnu legitimnost", uz pružanje podrške ujedinjenom Iraku.

S druge strane ovakav stav Amerike je bio i očekivan, upravo zbog Turske, koja je druga vojna sila NATO pakta i takođe saveznik Vašingtona u tom delu sveta.

Sličan se sličnom RADUJE: Irački Kurdi podržali Katalonce po pitanju otcepljenja od Španije

Tako su se SAD našle rascepljene između interesa dva saveznika. Odnosi sa Turskom narušeni su nakon prošlogodišnjeg vojnog puča, za čiju organizaciju Erdoganova administracija optužuje verskog poglavara Fatulaha Gulena, koji je u izgnanstvu u Americi koja odbija da ga izruči Ankari. Dodatne glavobolje su i rusko-turski sporazum o prodaji naprednog protivvazdušnog raketnog sistema S-400, koji Tursku dodatno približava Rusiji, glavnom konkurentu Amerike.

Očekivano je bilo da se Amerika uzdrži od podrške Kurdima u ovom trenutku, što je izneo i Nik Danford analitičar programa za nacionalnu bezbednost Centra za politiku za američki list "Atlantik", upravo zarad smanjivanja tenzija sa Ankarom, koja je jedna od ključnih tačaka Bliskog istoka.