На раскрсници: Како је курдски референдум бацио Америку на колена

На историјском референдуму Курди из провинција ирачког Курдистана изгласали су пре две недеље независност готово апсолутном већином. Питање независности овог народа деценијама је узрок превирања на Блиском истоку око којег се сукобљавају регионалне силе, али и светске.

Ердоган прети новим санкцијама: Затвара се проток нафте из северног Ирака?

Договор КУЋУ ГРАДИ: Макрон спреман да помогне Ираку како би се избегао СУКОБ са Курдима

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и врховни вођа Ирана Ајатолах Комеини договорили су се ове недеље да ће предузети "сваку могућу меру" против независности коју су ирачки Курди изгласали 25. септембра са, како показују подаци који се појављују у јавности, око 93 одсто гласова.

Двојица државника оценила су референдум као "издају Блиског истока" и претњу за будућност целог региона међутим, такође су оптужили и Израел за шуровање у овом догађају.

- Одлука донета заједно са Мосадом је нелегитимна - рекао је Ердоган. Комеини је отишао корак даље и рекао да уз Израел, и поједине стране силе укључујући и Сједињене Америчке Државе, желе да створе раздор између регионалних сила стварањем "новог Израела", пренео је "РТ".

Стварање државе Курда на Блиском истоку није у интересу како Турске и Ирана, тако и Сирије, јер свака има делове територија насељене Курдима, које би сада могле да траже независност.

Односи стари деценијама

Премијер Израела Бенџамин Нетањаху објавио је уочи референдума да Израел "подржава легитимне напоре Курда да оснују своју државу".

Односи са ирачким Курдима трају још од 40-их и 50-их година прошлог века. Многи курдски Јевреји који су напустили Ирак и прешли у Израел по оснивању државе 1948. године, остали су у контакту са родбином и пријатељима у Ираку, што се од 1960-их година претворило у подржшку Израела независности Курда од Ирака, piše CNN.

Израел би оснивањем државе Курда добио и на регионалној позицији, јер би тако на Блиском истоку заживела још једна држава са којом би имао добре односе и савез, оценио је аналитичар Сет Фрејнцман за амерички медиј.

Америка на мукама

Израелска министарка правде Ајалет Шејкед рекла је прошлог месеца да независтан Курдистан није само интерес Мосула већ и Сједињених Америчких Држава, и позвала Вашингтон да се укључи у процес.

Израел је традиционални амерички савезник у овом делу света још од када је држава формирана, чему су САД највише и допринеле, али и једна од два кључна војна савезника изван НАТО организације, уз Саудијску Арабију.

Логично би било да Америка зато стане уз Израел и пружи подршку Курдима у формирању државе, што је последњих година у више наврата најављивано као могуће, поготову јер се сматрају и као савезници Курда. Међутим та подршка је изостала, а из Вашингтона је стигла порука да "резултати референдума немају довољну легитимност", уз пружање подршке уједињеном Ираку.

С друге стране овакав став Америке је био и очекиван, управо због Турске, која је друга војна сила НАТО пакта и такође савезник Вашингтона у том делу света.

Сличан се сличном РАДУЈЕ: Ирачки Курди подржали Каталонце по питању отцепљења од Шпаније

Тако су се САД нашле расцепљене између интереса два савезника. Односи са Турском нарушени су након прошлогодишњег војног пуча, за чију организацију Ердоганова администрација оптужује верског поглавара Фатулаха Гулена, који је у изгнанству у Америци која одбија да га изручи Анкари. Додатне главобоље су и руско-турски споразум о продаји напредног противваздушног ракетног система С-400, који Турску додатно приближава Русији, главном конкуренту Америке.

Очекивано је било да се Америка уздржи од подршке Курдима у овом тренутку, што је изнео и Ник Данфорд аналитичар програма за националну безбедност Центра за политику за амерички лист "Атлантик", управо зарад смањивања тензија са Анкаром, која је једна од кључних тачака Блиског истока.