PAPA JOVAN PAVLE I PROGLAŠEN BLAŽENIM: Narod ga voleo, 33 dana od ustoličenja je UMRO, njegova smrt je velika MISTERIJA!
Papa Franja održao misu u Rimu
Papa Jovan Pavle I, koji je preminuo 1978, posle samo 33 dana od ustoličenja, danas je u Rimu proglašen blaženim, javljaju agencije. Uprkos kiši i grmljavini, hiljade vernika, a među njima i italijanski predsednik Serđo Matarela, pratile su na Trgu svetog Petra u Rimu misu beatifikacije, koja je korak do kanonizacije.
OTKRIVEN UZROK MISTERIOZNE UPALE PLUĆA: Stručnjaci objasnili kako se prenosi, ova mesta su NAJRIZIČNIJA
EGIPAT GRADI NOVU PRESTONICU OGROMNIH DIMENZIJA: Sisi podiže METROPOLU usred pustinje, Kairo više neće biti glavni grad! (VIDEO)
POZNATI MILIONER IZVRŠIO SAMOUBISTVO: Direktor jedne od najmoćnijih kompanija presudio sebi iz nepoznatih razloga
Velika tapiserija s likom Jovana Pavla I u Bazilici sv. Petra svečano je otkrivena tokom ceremonije.
- Osmehom je papa Albino Lućani uspeo preneti dobrotu Gospodovu i s njim je lice crkve radosno, smireno, nasmešeno - rekao je papa Franja u svojoj homiliji.
Albino Lućani bio je popularan i blizak narodu, a nasledio je Jovana Pavla VI u avgustu 1978, kada je imao 65 godina, ali je umro posle 33 dana od infarkta.
Papa Jovan Pavle I bio papa kojeg su njegovi vernici voleli, a ostao je upamćen kao "nasmejani papa". Bio je spreman da unese velike promene u rimokatoličku crkvu, ali nažalost nije imao vremena za to. Na položaju papa je bio samo 33 dana, pre nego što je iznenada preminuo. Ovaj događaj je duboko potresao njegove sledbenike, a oprečni postupci i izjave Vatikana o njegovoj smrti su pokrenuli brojne priče. Počele su da se nižu brojne teorije zavere o tome da papa otrovan, a ova priča privlači pažnju i dan-danas.
Albino Lučijani je rođen 1912. godine u Belunu, gradiću u severnom delu Italije. Bio je prvi papa koji je rođen u XX veku, a treći papa sa najkraćom službom. Već kao dete želeo da postane sveštenik, što je i uspeo da ostvari 1935. godine.
Vraća se u Beluno gde se bavi radom u biskupiji i postaje zamenik rektora. Godine 1947. stiče doktorat iz teologije na Univerzitetu Gregoriana u Rimu, pa počinje da obavlja funkciju generalnog vikara biskupije Beluno i Feltre.
Godine 1958. papa Jovan XXIII imenuje ga za biskupa Vitorio-Veneta. O tom imenovanju lični sekratar pape Jovana XXIII msgr. Loris Kapovila prepričao je papino razmišljanje: "Kako je moguće – zapitao se papa – da su dokumenti o tome Lučijaniju ostali po strani? Zašto još nije biskup?" Na to je papi odgovoreno da je Lučijani ocenjenjen kao pobožan čovek, dobrodušan i da je izvrstan teolog.
Ali postoje dva problema. Lučijanije bolešljiv i slabog je zdravlja. Tada je Papa rekao: "Pa iako je zdravlje problem, ipak ću ga imenovati biskupom. Ako umire, neka umre kao biskup". Bila je to karijera protiv njegove volje. Kao biskup oduševljeno učestvuje u radu Drugog vatikanskog sabora.
Za vreme trajanja Sabora umire papa Jovan XXIII. Lučijani sledi u svemu novog papu Pavla VI i brani njegove stavove. Godine 1973. papa Pavle VI imenuje ga za kardinala. Iako se politički naizgled priklonio levici, javno se izjasnio kako je komunizam nespojiv sa hrišćanstvom. Bio je sklon reformama, pa se protivio raskošnim svečanostima.
Podsticao je sveštenike da, ako je to potrebno, rasprodaju skupoceno crkveno posuđe u korist siromaha. Objavio je knjigu "Ilustrisimi" – seriju duhovnih pisama istorijskim i izmišljenim osobama.
Papa je imao slab krvotok i noge su mu neprestano oticale. Lekar mu je preporučio da se više kreće. Dnevne obveze opterećivale su ga do granica izdržljivosti. Poslednje večeri pre smrti, papa se za večerom požalio na bolove, ali nije želeo da pozovu lekara.
Oko 21 čas svojim sekretarima je poželeo kao i svake večeri laku noć. Sutradan 28. septembra 1978. godine je pronađen mrtav. Vest o smrti pape, samo 33 dana nakon izbora, šokirala je katolike širom sveta. Mnogi su ga oplakivali, osećajući da je on imao potencijala da povede rimokatoličku crkvu u pozitivnom smeru na više strana. Nažalost, on je ostao samo fusnota u istoriji katoličke crkve.
Događaji koji su potom usledili uneli su velike sumnje kod mnogih ljudi da to možda i nije bila prirodna smrt. Mnoge ljude su zanimali detalji o papinoj smrti. Neke stvari su ih navele da pomisle da Jovan Pavle I nije umro od srčanog udara kao što je Vatikan zvanično izjavio.
Priča se da je sestra Vinćenca Tafarel, čistačica u Vatikanu, pronašla papino beživotno telo 28. septembra ujutru. Ona je videvši da nije popio svoju jutarnju kafu koju mu je ostavila, ušla u sobu i pronašla ga mrtvog. Ona ga je navodno našla kako grčevito drži papire na kojima su bile ispisane napomene za misu koju je trebalo da održi, ali da je na licu imao "blagi osmeh".
Ti papiri nikad nisu objavljeni u javnosti, a neki teoretičari zavera smatraju da papiri sadrže veoma kontroverzne izjave koje uključuju "pol" Boga i prirodu stvaraoca. Takve izjave su u suprotnosti sa dugogodišnjim crkvnim učenjima i ne smeju se ispitivati u javnosti.
Takođe je rečeno da ga je pronašao njegov lični sekretar, jer se smatralo kako bi izbio skandal da je rečeno kako ga je pronašla sestra Vićenca. Sveta Stolica je zvanično objavila da je papa preminuo od srčanog udara, iako obdukcija, koja se inače obavlja, nije obavljena. Zbog svega ovog se nameće pitanje kako je onda Vatikan zvanično objavio uzrok smrti?
BONUS VIDEO: Aleksandar Dugin na mestu pogibije ćerke Darje
