Parlamentarni izbori u Austriji: Favorit kome se predviđa kancelarska fotelja je baš on
Izbori će se održati 15. oktobra, a kladionice predviđaju i kome će verovatno pripasti trećina biračkog tela
Favorit na predstojećim prevremenim parlamentarnim izborima u Austriji 15. oktobra nesumnjivo je Sebastijan Kurc, šef diplomatije i lider Narodne partije Austrije (OVP), kome se predviđa kancelarska fotelja. To potvrđuju najnovije sondaže javnog mnjenja, ali i kladionice koje kažu da bi ova stranka mogla da osvoji otprilike trećinu biračkog tela.
Za koga glasaju Srbi u Beču: Ovako izgleda prestonica Austrije uoči parlamentarnih izbora (FOTO)
Kad je u pitanju postizborna vladajuća koalicija, najveće šanse da formira vladu ima Slobodarska stranka (FPO), iako se njoj predviđa manji procenat glasova - četvrtina biračkog tela. U izborima pravo da glasa ima i stotinak hiljada Srba s austrijskim pasošem.
Ubedljivo PRVI: Istraživanja u Austriji prognoziraju POBEDU Kurcu na parlamentarnim izborima
Kvote kladionice "Interveten" ukazuju da će OVP pobediti na izborima i da će Sebastijan Kurc biti novi kancelar, dok austrijski ogranak "Bet at home" u završnici predizborne kampanje očekuje izbijanje prave "kladioničarske groznice". Socijaldemokratskoj partiji (SPO), čiji je lider aktuelni kancelar Kristijan Kern, ne piše se najbolje, ponajviše zbog haosa u koji je upala ova stranka posle afere oko savetnika za predizbornu kampanju Tala Zilberštajna.
Ko može da glasa i kada
Jedna od specifičnosti austrijskog političkog sistema je činjenica da biračko pravo pripada svakom državljaninu koji na dan izbora ima navršenih 16 godina. Starosna granica spuštena je 2007, ali samo za glasanje, dok osoba koja se kandiduje na izborima i dalje ne može biti mlađa od 18 godina. U biračke spiskove upisano je 6,4 miliona ljudi. Na austrijskim parlamentarnim izborima 15. oktobra, biraju se stranke i njihovi predstavnici za Nacionalno veće (Nacionalrat) koji broji 183 člana.
Lični Kernov savetnik, Zilberštajn je pre mesec i po uhapšen u Izraelu, pod optužbom da je prao novac s trojicom biznismena iz nekih drugih zemalja, među kojima je pominjana Rumunija. Rumunski mediji su još 2015. pisali o umešanosti političkih savetnika u sumnjive poslove sa nekretninama koji su njihovu državu koštali oko 160 miliona dolara.
Zilberštajn je smatran tvorcem kampanje SPO, zbog čega mu je povereno da sprovodi istraživanja o glasačkom raspoloženju građana. Karikaturno zvuči podatak da slogan pod kojim je SPO vodila kampanju, a koji potpisuje Zilberštajn, glasi: "Uzmi šta ti pripada"?!
Austrijski mediji tvrde da trag vodi do ekskancelara Alfreda Guzenbauera, koji je, odlazeći sa funkcije, preporučio Kernu Zilberštajna kao svog negdašnjeg predizbornog gurua.
Zilberštajnovo hapšenje samo je jedan u nizu problema sa kojima se SPO suočila pred izbore. Pre više nedelja naprasno je došlo do promene vođe kampanje, a bilo je i fizičkih obračuna između ljudi iz partijske centrale i kabineta kancelara. Procenjuje se da će ovaj skandal drastično povećati šanse manjih levičarskih stranaka kao što su zeleni, lista Petra Pilca, ili Rolanda Duringera, da pređu cenzus od četiri odsto i uđu u parlament.
Sve ovo dodatno je ojačalo Kurcovu poziciju. Ono što, međutim, ne ide u prilog apsolutno nikom u ovoj zemlji je dupliranje glasačkih listića, što se dogodilo i pre nekoliko meseci, na predsedničkim izborima kada je drugi krug najpre bio poništen, da bi potom i novi pokušaj bio odložen, jer koverte za glasanje poštom nisu imale efikasan lepak, pa su se odlepljivale. Glasovi su zbog toga proglašeni nevažećim.
Svetski mediji su tada ismevali izborni proces i demokratiju u Austriji, a verovatno ni ovog puta neće izostati slična reakcija međunarodne javnosti. Vlasti u Beču su u problemu zbog glasačkih listića za glasanje preko pošte, koje traje od sredine septembra do 11. oktobra. U više slučajeva u koverti su se našla po dva glasačka listića umesto jednog, a krivac su najverovatnije nadležne bečke vlasti, takozvani Magistrat 62.
Oni priznaju da je kod slanja ovih listića, na lokalnom nivou, u pojedinim slučajevima došlo do ovakvih propusta, ali opominju da je nemoguće da dva glasa po koverti budu prihvaćena prilikom glasanja, već samo jedan. Ukoliko bi građanin koristio i drugi (tuđom greškom poslati) listić i glasao dvaput za istu stranku, samo jedan glas bi bio prihvaćen, a ukoliko ih različito ispune - oba će biti nevažeća.
