Парламентарни избори у Аустрији: Фаворит коме се предвиђа канцеларска фотеља је баш он
Избори ће се одржати 15. октобра, а кладионице предвиђају и коме ће вероватно припасти трећина бирачког тела
Фаворит на предстојећим превременим парламентарним изборима у Аустрији 15. октобра несумњиво је Себастијан Курц, шеф дипломатије и лидер Народне партије Аустрије (ОВП), коме се предвиђа канцеларска фотеља. То потврђују најновије сондаже јавног мњења, али и кладионице које кажу да би ова странка могла да освоји отприлике трећину бирачког тела.
За кога гласају Срби у Бечу: Овако изгледа престоница Аустрије уочи парламентарних избора (ФОТО)
Кад је у питању постизборна владајућа коалиција, највеће шансе да формира владу има Слободарска странка (ФПО), иако се њој предвиђа мањи проценат гласова - четвртина бирачког тела. У изборима право да гласа има и стотинак хиљада Срба с аустријским пасошем.
Убедљиво ПРВИ: Истраживања у Аустрији прогнозирају ПОБЕДУ Курцу на парламентарним изборима
Квоте кладионице "Интерветен" указују да ће ОВП победити на изборима и да ће Себастијан Курц бити нови канцелар, док аустријски огранак "Бет ат home" у завршници предизборне кампање очекује избијање праве "кладионичарске грознице". Социјалдемократској партији (СПО), чији је лидер актуелни канцелар Кристијан Керн, не пише се најбоље, понајвише због хаоса у који је упала ова странка после афере око саветника за предизборну кампању Тала Зилберштајна.
Ко може да гласа и када
Једна од специфичности аустријског политичког система је чињеница да бирачко право припада сваком држављанину који на дан избора има навршених 16 година. Старосна граница спуштена је 2007, али само за гласање, док особа која се кандидује на изборима и даље не може бити млађа од 18 година. У бирачке спискове уписано је 6,4 милиона људи. На аустријским парламентарним изборима 15. октобра, бирају се странке и њихови представници за Национално веће (Националрат) који броји 183 члана.
Лични Кернов саветник, Зилберштајн је пре месец и по ухапшен у Израелу, под оптужбом да је прао новац с тројицом бизнисмена из неких других земаља, међу којима је помињана Румунија. Румунски медији су још 2015. писали о умешаности политичких саветника у сумњиве послове са некретнинама који су њихову државу коштали око 160 милиона долара.
Зилберштајн је сматран творцем кампање СПО, због чега му је поверено да спроводи истраживања о гласачком расположењу грађана. Карикатурно звучи податак да слоган под којим је СПО водила кампању, а који потписује Зилберштајн, гласи: "Узми шта ти припада"?!
Аустријски медији тврде да траг води до ексканцелара Алфреда Гузенбауера, који је, одлазећи са функције, препоручио Керну Зилберштајна као свог негдашњег предизборног гуруа.
Зилберштајново хапшење само је један у низу проблема са којима се СПО суочила пред изборе. Пре више недеља напрасно је дошло до промене вође кампање, а било је и физичких обрачуна између људи из партијске централе и кабинета канцелара. Процењује се да ће овај скандал драстично повећати шансе мањих левичарских странака као што су зелени, листа Петра Пилца, или Роланда Дурингера, да пређу цензус од четири одсто и уђу у парламент.
Све ово додатно је ојачало Курцову позицију. Оно што, међутим, не иде у прилог апсолутно ником у овој земљи је дуплирање гласачких листића, што се догодило и пре неколико месеци, на председничким изборима када је други круг најпре био поништен, да би потом и нови покушај био одложен, јер коверте за гласање поштом нису имале ефикасан лепак, па су се одлепљивале. Гласови су због тога проглашени неважећим.
Светски медији су тада исмевали изборни процес и демократију у Аустрији, а вероватно ни овог пута неће изостати слична реакција међународне јавности. Власти у Бечу су у проблему због гласачких листића за гласање преко поште, које траје од средине септембра до 11. октобра. У више случајева у коверти су се нашла по два гласачка листића уместо једног, а кривац су највероватније надлежне бечке власти, такозвани Магистрат 62.
Они признају да је код слања ових листића, на локалном нивоу, у појединим случајевима дошло до оваквих пропуста, али опомињу да је немогуће да два гласа по коверти буду прихваћена приликом гласања, већ само један. Уколико би грађанин користио и други (туђом грешком послати) листић и гласао двапут за исту странку, само један глас би био прихваћен, а уколико их различито испуне - оба ће бити неважећа.