I PREDSEDNIK I PARLAMENT: Evo zbog čega je francuski sistem jedinstven u svetu
Ove detalje o instituciji francuskog predsednika niste znali
Retke su zemlje sa demokratskim poretkom u kojima šef države sam odlučuje o velikim građevinskim poduhvatima i njihovoj arhitekturi ili u kojima, shodno sopstvenim naklonostima, donosi odluke o otvaranju muzeja. Upravo je to slučaj sa francuskom Petom republikom i njenim predsednikom.
U Francuskoj se predsednik bira na mandat od sedam godina na opštim većinskim izborima, u dva kruga. Domira polupredsednički ili mešoviti sistem vladavine koji ima cilj da se poveća efikasnost ukupnog sistema vlasti ali i da zadrži princip predstavništva koji izražava narodni suverenitet.
SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O IZBORIMA U FRANCUSKOJ: Zašto ceo svet čeka novog predsednika
Pošto sistem nastaje kombinovanjem elemenata predsedničkog i parlamentarnog sistema to znači da je izvršna vlast u polupredsedničkom sistemu dualistička, odnosno da zavisi i od predsednika republike i predsednika vlade, pri čemu je naročito ojačana uloga predsednika republike.
U Francuskoj se 1958. godine predsednik se bira putem opšteg prava glasa, poseduje relativno veliko ovlašćenje predsednika, važi većinski parlamentarizam, predsednik je šef većine, a prvi ministar je samo neka vrsta “šefa vrhovnog štaba predsednika", a kada su iz iste partije ustanovljava se tesna veza između zakonodavne i izvršne vlasti.
Vlada proizilazi iz parlamentarne većine i odgovorna je parlamentu, iako je stvarna odgovornost prema predsedniku koji nije politički odgovoran parlamentu. Pošto predsednika bira neposredno ceo narod, on time stiče svojevrsni vlastiti izravni legitimitet.
Ovlašćenja Predsednika Republike
Činjenica da je pod svojim imenom okupio glasove više od polovine birača daje šefu države neuporedivu političku moć.
Predsednik Republike je kao šef države otelotvorenje Nacije, njene istorije, jedinstva i celokupnosti. On poseduje značajna ovlašćenja, kao na primer da imenuje premijera, na čiji predlog zatim imenuje i ostale članove Vlade, da sazove referendum, da raspusti Narodnu skupštinu, da pregovara i potpiše sporazume ili, pak, da inicira izmenu Ustava.
REČ STRUČNJAKA: Marin le Pen je sad favorit, Francuska srlja u radikalni islamizam
Ovom neospornom šefu svog tabora aktivno pomažu Vlada koju imenuje i skupštinska većina koja ga podržava. Shodno tome, predsednik koristi ne samo sopstvena ovlašćenja, nego može pribeći i korišćenju ovlašćenja Vlade i Skupštine koji mu, po principu političke solidarnosti, stavljaju na raspolaganje svoju moć.
U ovakvim uslovima, kada skupštinska većina pripada istom taboru kao i predsednik Republike, premijer služi kao veza između njih.
Sve to se naravno menja kada Predsednik izgubi podršku skupštinske većine. Ta situaciju se zove "suživot" (ili kohabitacija), jer primorava predsednika i premijera koji pripadaju suprotstavljenim stranama da zajedno delaju na čelu izvršne vlasti pre nego što najčešće jedan drugom budu protivnički kandidati na sledećim izborima. U tom slučaju, predsednik uživa samo svoje prerogative koje politički ne može mnogo da koristi, pošto su građani Francuske izglasavši na parlamentarnim izborima pobedu njegovih političkih protivnika pokazali da njega lično ne priznaju. U tom slučaju premijer postaje pravi politički šef države.
Francuzi 2017. biraju između 11 kandidata
Od proglašenje francuske Pete republike 1959. do danas, zemlja je promenila 7 predsednika. Mandate su osvajali Šarl de Gol, Žorž Pompidu, Valeri Žiskar D‘Esten, Franso Miteran, Žak Širak, Nikola Sarkozi i odlazeći predsednik Fransoa Oland.
OVO se zna o NAPADAČU zbog koga PARIZ PLAČE
Prema Ustavnom savetu Francuske, 11 kandidata ispunilo je uslove da učestvuje u prvom krugu predsedničkih izbora 23. aprila, a to su: Fransoa Fijon (desnica), Benoa Amon (levica), Emanuel Makron (centrista), Nikola Dipon-Enjan (suverenista), Žan-Lik Melanšon (radikalna levica), Natali Arto (Radnička partija), Marin Le Pen (ekstremna desnica) i Fransoa Aselino (evroskeptik).
Još tri kandidata su ispunila uslove za prvi krug: Žak Šeminad, politički vetaran koji ne pripada nijednoj stranci, centrista Žan Lasal i radikalni levičar Filip Putu.
Ankete za sada pokazuju da bi u prvom krugu najviše glasova mogli da dobiju Makron i Marin Le Pen. Jasno da će nedavni teroristički napad na Pariz imati potencijalno najdramatičniji uticaj na francusko biračko telo. Takođe, smatra se da će iz te situacije najviše profitirati desnica, tačnije Marin Lepen.
Nikada ranije u Francuskoj nije bilo toliko neopredeljenih glasačai zato svaki detalj, a naročito teroristički napad, može imati veliki uticaj na javnost.
Ipak, situacija po pitanju podrške će do samo kraja biti neizvesna.
