И ПРЕДСЕДНИК И ПАРЛАМЕНТ: Ево због чега је француски систем јединствен у свету
Ове детаље о институцији француског председника нисте знали
Ретке су земље са демократским поретком у којима шеф државе сам одлучује о великим грађевинским подухватима и њиховој архитектури или у којима, сходно сопственим наклоностима, доноси одлуке о отварању музеја. Управо је то случај са француском Петом републиком и њеним председником.
У Француској се председник бира на мандат од седам година на општим већинским изборима, у два круга. Домира полупредседнички или мешовити систем владавине који има циљ да се повећа ефикасност укупног система власти али и да задржи принцип представништва који изражава народни суверенитет.
СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О ИЗБОРИМА У ФРАНЦУСКОЈ: Зашто цео свет чека новог председника
Пошто систем настаје комбиновањем елемената председничког и парламентарног система то значи да је извршна власт у полупредседничком систему дуалистичка, односно да зависи и од председника републике и председника владе, при чему је нарочито ојачана улога председника републике.
У Француској се 1958. године председник се бира путем општег права гласа, поседује релативно велико овлашћење председника, важи већински парламентаризам, председник је шеф већине, а први министар је само нека врста “шефа врховног штаба председника", а када су из исте партије установљава се тесна веза између законодавне и извршне власти.
Влада произилази из парламентарне већине и одговорна је парламенту, иако је стварна одговорност према председнику који није политички одговоран парламенту. Пошто председника бира непосредно цео народ, он тиме стиче својеврсни властити изравни легитимитет.
Овлашћења Председника Републике
Чињеница да је под својим именом окупио гласове више од половине бирача даје шефу државе неупоредиву политичку моћ.
Председник Републике је као шеф државе отелотворење Нације, њене историје, јединства и целокупности. Он поседује значајна овлашћења, као на пример да именује премијера, на чији предлог затим именује и остале чланове Владе, да сазове референдум, да распусти Народну скупштину, да преговара и потпише споразуме или, пак, да иницира измену Устава.
РЕЧ СТРУЧЊАКА: Марин ле Пен је сад фаворит, Француска срља у радикални исламизам
Овом неоспорном шефу свог табора активно помажу Влада коју именује и скупштинска већина која га подржава. Сходно томе, председник користи не само сопствена овлашћења, него може прибећи и коришћењу овлашћења Владе и Скупштине који му, по принципу политичке солидарности, стављају на располагање своју моћ.
У оваквим условима, када скупштинска већина припада истом табору као и председник Републике, премијер служи као веза између њих.
Све то се наравно мења када Председник изгуби подршку скупштинске већине. Та ситуацију се зове "суживот" (или кохабитација), јер приморава председника и премијера који припадају супротстављеним странама да заједно делају на челу извршне власти пре него што најчешће један другом буду противнички кандидати на следећим изборима. У том случају, председник ужива само своје прерогативе које политички не може много да користи, пошто су грађани Француске изгласавши на парламентарним изборима победу његових политичких противника показали да њега лично не признају. У том случају премијер постаје прави политички шеф државе.
Французи 2017. бирају између 11 кандидата
Од проглашење француске Пете републике 1959. до данас, земља је променила 7 председника. Мандате су освајали Шарл де Гол, Жорж Помпиду, Валери Жискар Д‘Естен, Франсо Митеран, Жак Ширак, Никола Саркози и одлазећи председник Франсоа Оланд.
ОВО се зна о НАПАДАЧУ због кога ПАРИЗ ПЛАЧЕ
Према Уставном савету Француске, 11 кандидата испунило је услове да учествује у првом кругу председничких избора 23. априла, а то су: Франсоа Фијон (десница), Беноа Амон (левица), Емануел Макрон (центриста), Никола Дипон-Ењан (суверениста), Жан-Лик Меланшон (радикална левица), Натали Арто (Радничка партија), Марин Ле Пен (екстремна десница) и Франсоа Аселино (евроскептик).
Још три кандидата су испунила услове за први круг: Жак Шеминад, политички ветаран који не припада ниједној странци, центриста Жан Ласал и радикални левичар Филип Путу.
Анкете за сада показују да би у првом кругу највише гласова могли да добију Макрон и Марин Ле Пен. Јасно да ће недавни терористички напад на Париз имати потенцијално најдраматичнији утицај на француско бирачко тело. Такође, сматра се да ће из те ситуације највише профитирати десница, тачније Марин Лепен.
Никада раније у Француској није било толико неопредељених гласачаи зато сваки детаљ, а нарочито терористички напад, може имати велики утицај на јавност.
Ипак, ситуација по питању подршке ће до само краја бити неизвесна.
