Predstavnice EU danas razgovarale o položaju izbeglica: Sirija glavna tačka dnevnog reda - situacija i dalje neizvesna (FOTO/VIDEO)
Članice Evropske unije razgovarale su u sredu o načinima dobrovoljnog vraćanja sirijskih izbeglica u ratom pogođenu zemlju - ideji koja je u poslednjim mesecima dobila na značaju, ali ostaje kontroverzna.
Razgovori među ambasadorima podstaknuti su od strane Mađarske, zemlje koja trenutno predsedava Savetom EU, a zasnovani su na dokumentu koji je predstavila Evropska komisija, rekle su diplomate.
Dokument naglašava ulogu koju igra Agencija UN za izbeglice (UNHCR) u podršci vraćanju sirijskih izbeglica, EU radi na jačanju podrške za ovu ideju.
Ova vraćanja bi se odvijala isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Blok ne može prisilno deportovati Sirijce, jer gotovo uvek dobijaju azil. Pored toga, princip ne-odbijanja zabranjuje vlastima da deportuju migrante u zemlje u kojima bi mogli da se suoče sa progonstvom, mučenjem ili bilo kojim oblikom zlostavljanja.
Ambasadori su takođe razgovarali o nedostatku diplomatskih odnosa sa autokratskim režimom Bašara al-Asada, koji je javno pozvao svoje građane da se vrate, kao i o napetoj situaciji na Bliskom Istoku, gde su sukobi između Izraela i Libana izazvali kretanje desetina hiljada ljudi u Siriju.
Početak sirijskog građanskog rata 2011. godine izazvao masovne migracije - milioni su odlazili iz svojih domova i tražili međunarodnu zaštitu u obližnjim zemljama, pri čemu su mnogi prešli u Evropu.
UNHCR procenjuje da evropske zemlje trenutno imaju više od milion sirijskih azilanata i izbeglica, pri čemu je 59% njih smešteno u Nemačkoj. Švedska, Austrija, Grčka, Holandija i Francuska takođe imaju značajne populacije.
Prošle godine, oko 38.300 sirijskih izbeglica odlučilo je da se vrati, prema godišnjem pregledu agencije, koja naglašava da uslovi u zemlji "još uvek nisu pogodni za olakšavanje masovnog dobrovoljnog vraćanja u sigurnosti i dostojanstvu."
Brige o bezbednosti, sredstvima za život, osnovnim uslugama i stanovanju navedene su kao razlozi za nizak procenat repatrijacija. Oko 90% ljudi u Siriji živi u siromaštvu.
U međuvremenu, Human Rights Watch upozorio je da "Sirijci koji beže od nasilja u Libanu suočavaju se sa rizicima od represije i progonstva od strane sirijske vlade po povratku, uključujući prinudno nestajanje, mučenje i smrt u pritvoru."
Sličnu ocenu deli i Komisija, koja je više puta naglasila da trenutni uslovi u Siriji ne mogu osigurati sigurno i dostojanstveno vraćanje.
Razgovori se očekuju da će se nastaviti među državama članicama u narednim mesecima, bez neposrednog proboja na vidiku. Međutim, činjenica da se diskusija uopšte vodi signalizira rastuću političku volju da se bavi ovom kontroverznom temom.
Ranije ovog meseca, lideri EU podržali su oštriji pristup upravljanju migracijama i zadužili Komisiju da istraži projekte outsourcinga i preispita koncept "sigurnih trećih zemalja" kako bi ubrzali deportacije.
Sastanak u Briselu uključivao je Siriju kao jednu od tačaka dnevnog reda. "Evropski savet ponovo potvrđuje potrebu da se postignu uslovi za sigurno, dobrovoljno i dostojanstveno vraćanje sirijskih izbeglica, kako je definisano od strane UNHCR," rekli su lideri u svojim zaključcima.
U julu, Italija i Austrija su predvodile zajedničko pismo osam članica koje su tražile novu strategiju EU o Siriji koja bi trebala biti "aktivnija, orijentisana na rezultate i operativna."
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), diplomatska ruka bloka, potvrdila je da razmatra imenovanje posebnog izaslanika za Siriju, što je jedan od ključnih zahteva Italije.
Od 2011. godine, EU i članice su dodelile više od 30 milijardi evra u humanitarnoj i razvojnog pomoći za podršku Sirijcima u zemlji i regionu.
