Представнице ЕУ данас разговарале о положају избеглица: Сирија главна тачка дневног реда - ситуација и даље неизвесна (ФОТО/ВИДЕО)

Разговори међу амбасадорима подстакнути су од стране Мађарске, земље која тренутно председава Саветом ЕУ, а засновани су на документу који је представила Европска комисија, рекле су дипломате.

Документ наглашава улогу коју игра Агенција УН за избеглице (УНХЦР) у подршци враћању сиријских избеглица, ЕУ ради на јачању подршке за ову идеју.

Ова враћања би се одвијала искључиво на добровољној основи. Блок не може присилно депортовати Сиријце, јер готово увек добијају азил. Поред тога, принцип не-одбијања забрањује властима да депортују мигранте у земље у којима би могли да се суоче са прогонством, мучењем или било којим обликом злостављања.

Амбасадори су такође разговарали о недостатку дипломатских односа са аутократским режимом Башара ал-Асада, који је јавно позвао своје грађане да се врате, као и о напетој ситуацији на Блиском Истоку, где су сукоби између Израела и Либана изазвали кретање десетина хиљада људи у Сирију.

Почетак сиријског грађанског рата 2011. године изазвао масовне миграције - милиони су одлазили из својих домова и тражили међународну заштиту у оближњим земљама, при чему су многи прешли у Европу.

УНХЦР процењује да европске земље тренутно имају више од милион сиријских азиланата и избеглица, при чему је 59% њих смештено у Немачкој. Шведска, Аустрија, Грчка, Холандија и Француска такође имају значајне популације.

Прошле године, око 38.300 сиријских избеглица одлучило је да се врати, према годишњем прегледу агенције, која наглашава да услови у земљи "још увек нису погодни за олакшавање масовног добровољног враћања у сигурности и достојанству."

Бриге о безбедности, средствима за живот, основним услугама и становању наведене су као разлози за низак проценат репатријација. Око 90% људи у Сирији живи у сиромаштву.

У међувремену, Хуман Rights Watch упозорио је да "Сиријци који беже од насиља у Либану суочавају се са ризицима од репресије и прогонства од стране сиријске владе по повратку, укључујући принудно нестајање, мучење и смрт у притвору."

Сличну оцену дели и Комисија, која је више пута нагласила да тренутни услови у Сирији не могу осигурати сигурно и достојанствено враћање.

Разговори се очекују да ће се наставити међу државама чланицама у наредним месецима, без непосредног пробоја на видику. Међутим, чињеница да се дискусија уопште води сигнализира растућу политичку вољу да се бави овом контроверзном темом.

Раније овог месеца, лидери ЕУ подржали су оштрији приступ управљању миграцијама и задужили Комисију да истражи пројекте оутсоурцинга и преиспита концепт "сигурних трећих земаља" како би убрзали депортације.

Састанак у Бриселу укључивао је Сирију као једну од тачака дневног реда. "Европски савет поново потврђује потребу да се постигну услови за сигурно, добровољно и достојанствено враћање сиријских избеглица, како је дефинисано од стране УНХЦР," рекли су лидери у својим закључцима.

У јулу, Италија и Аустрија су предводиле заједничко писмо осам чланица које су тражиле нову стратегију ЕУ о Сирији која би требала бити "активнија, оријентисана на резултате и оперативна."

Европска служба за спољне послове (ЕЕАС), дипломатска рука блока, потврдила је да разматра именовање посебног изасланика за Сирију, што је један од кључних захтева Италије.

Од 2011. године, ЕУ и чланице су доделиле више од 30 милијарди евра у хуманитарној и развојног помоћи за подршку Сиријцима у земљи и региону.