Erdogan, od dečaka koji je prodavao đevreke, do čoveka koji je preporodio Tursku: Novi vetrovi sa Bosfora pomeraju svet

Novi otac domovine i reformator koji je Tursku pretvorio u snažnu ekonomsku i političku silu, Redžep Tajip Erdogan prešao je put od dečaka koji je prodavao peciva na ulici do jednog od najuticajnijih državnika današnjice.

Uspon Redžepa Tajipa Erdogana je intrigantna priča o dečaku iz skromne porodice koja je započeta na ulicama predgrađa Istanbula, puna intriga, političkih kriza, socijalnih i geostrateških okolnosti koje su ga dovele do mesta najmoćnijeg čoveka Turske.

Rođen je u Rizi na severu Turske, a još kao mali preselio se u istanbulsku četvrt Kasimpaša. Odgajan je u skromnoj porodici, a džeparac je zarađivao prodajući na ulici đevreke i limunadu.

Studirao je menadžment i bavio se fudbalom u mladosti. Postojala je priča da je kao mladić mogao da završi u čuvenom turskom fudbalskom klubu, Fenerbahčeu. Neostvarena sportska ambicija je na neki način nadomeštena jer je kao predsednik Turske već postao legenda, pa sada stadion lokalnog kluba nosi njegovo ime.

Na mestu gradonačelnika Istanbula bio je od 1994. do 1998. godine. Preporodio je grad na Bosforu. Učinio je ulice čistijima, renovira ih i zabranio točenje alkohola i pušenje u skladu sa svojim verskim uverenjima. Međutim, njegova tadašnja partija biva zabranjena, ali to nije zaustavilo harizmatičnog lidera.

Erdogan 2002. godine osniva Partiju pravde i razvoja sa kojom ne zna za poraz na izborima. Od tada počinje njegov put ka suverenom vladaru Turske, a funkcije premijera i predsednika koje je menjao samo su simbolične. Prava moć bila je uvek u njegovim rukama.

Vrata premijerskog kabineta otvaraju se Erdoganu, sticajem okolnosti kada član njegove partije i premijer, Abdulah Gul, podnosi ostavku.

Na funkciji premijera je od 14. marta 2003. do 28. avgusta 2014. godine, a nakon toga je postao predsednik države.

Erdogan je jedan od 50 lidera koji su prisustvovali šezdesetogodišnjici pobede nad fašizmom u Moskvi, a možda su već tada postavljeni temelji buduće saradnje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Erdogan je za deceniju od Turske kao regionalne sile stvorio silu koja pretenduje da postane lider celokupnog islamskog sveta, zbog čega je i dobio nadimak Sultan. Uspešno je zauzeo nezavisan politički kurs i odupreo se i pritisku Amerike, ali i otvorenom svrstavanju na rusku stranu iako je njegov odnos sa Putinom, vinuo Tursku u neslućene visine na međunarodnom planu.

Nije se libio da upotrebi vojnu silu kada je trebalo zaštititi interes Turske, pa je upao na sever Sirije kako bi sprečio Kurde iz Afrina da započnu opsežnu akciju pomaganja turskim Kurdima što bi otvorilo stare rane kurdskog separatizma i terorizma.

Brzom vojnom intervencijom, sprečio je Amerikance da sprovedu svoju ideju gasovoda čija bi trasa zaobišla Tursku, pa je Erdogan sada jednako važan i Trampu i Putinu.

Na drugoj strani, stvorio je jako savezništvo sa Putinom koje je donelo brojne ekonomske i bezbednosne benefite Turskoj, a iako je članica NATO-a, njegova zemlja ima taj luksuz, da može da okrene leđa SAD i kupi raketne sisteme od Rusije kada poroceni da im je to u interesu.

Svoje sveobuhvatno savezništvo i liderstvo Turske u ovom delu sveta, dokazao je otvaranjem Transanadolijskog gasovoda (TANAP) kojim će dopremati prirodni gas iz Azerbejždana u Evropu, a uloga Turske će, naravno, biti ključna.

Otvaranju su prisustvovali predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, ali i predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Posebno mesto zauzimao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvaljujući kome se Erdoganova politika prema Balkanu značajno promenila, a Srbija postala važan igrač za Tursku.

Na izborima održanim 24. juna ove godine, Erdogan pobeđuje u prvom krugu predsedničkih izbora, na kojima je, osvojio novi mandat, ali ovoga puta sa izvršnim ovlašćenjima.

- Nacija mi je poverila odgovornost predsedavanja i izvršne dužnosti - rekao je 64-godišnji Erdogan u govoru iz Istanbula, koji je prenosila televizija.

On je proglasio i pobedu Narodnog saveza, izborne koalicije njegove Stranke pravde i razvoja i male Stranke nacionalnog pokreta (MHP) na parlamentarnim izborima, navodeći da imaju parlamentarnu većinu u skupštini od 600 poslaničkih mesta, preneo je AP.

- Nadam se da niko neće pokušati da baci senku na rezultate i naudi demokratiji, kako bi sakrio svoj sopstveni neuspeh - rekao je tada Erdogan.

Pobedu Erdoganu, među prvima je čestitao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Srbija daje veliki značaj istinskom prijateljstvu sa Turskom i posvećena je negovanju dobrih i čvrstih međusobnih odnosa. Nastavićemo da budemo pouzdan partner Turskoj i njenom liderstvu, koje je spremno da štiti i brani vrednosti i principe u više nego izazovnim vremenima - rekao je predsednik Srbije.

- Ostvarili ste novu pobedu na putu napretka i blagostanja Turske i velike turske nacije i uveren sam da će odlučnost ostati zaštitni znak Vašeg liderstva u suočavanju sa budućim zadacima i izazovima - istakao je predsednik Vučić u telefonskom razgovoru sa predsednikom Turske Redžepom Taipom Erdoganom.

Erdogan je dobio nesumnjivu podršku na svom putu da napravi od Turske ozbiljnu silu u svetu koji sve postaje sve više multipolaran, a u kojem će ekonomski i vojno jaka Turska odlučivati o sudbini, ne samo svojih građana, već i šireg prostranstva.

Tako sada, zahvaljujući Erdoganu, sa Bosfora duvaju neki novi vetrovi koji će značajno uzburkati međunarodne odnose, a mogli bi biti pogon u jedrima Srbije.