SVET LEDA I ENERGETIKE: Evo kako KLIMATSKE PROMENE pomažu Rusiji da postane POTPUNO NEZAVISNA (FOTO/VIDEO)
Arktik je činio 17 posto ruske proizvodnje nafte i 90 posto proizvodnje prirodnog gasa
Rastuće značenje Arktika za Rusiju proizilazi ne samo od ekstrakcije i potencijala prirodnih resursa u regiji, već i strateškog cilja zemlje za iskorištavanje rastućeg pomorskog prevoza putem Severnog pomorskog pravca (SPP). Kako bi iskoristila ovu regiju, Rusija razvija svoju flotu nuklearnih ledolomaca i iskoristila je kineske investicije u regiji. Saradnja u regiji čini se korisnom za Rusiju da ostvari svoje ciljeve, ali sve veća zavisnost Evrope od transporta putem SPP-a može pomoći Rusiji da postigne i političke ciljeve, prenosi Advance.hr.
Arktička regija je izvor energetske nezavisnosti Rusije i njegov značaj će rasti. Godine 2017. Arktik je činio 17 posto ruske proizvodnje nafte i 90 posto proizvodnje prirodnog gasa. Najveće ruske bušotine aktivne su na poluostrvima Jamal i Gjdan, a značaj Arktika za ruski naftni i gasni sektor su naglašeni i u strategiji o ruskom Arktiku iz 2008. godine i drugim strateškim dokumentima. Prema Američkom geološkom istraživanju se procenjuje da Arktik ima 30 posto svetskog neotkrivenog tečnog gasa. U budućnosti, značenje ruskih zahteva za kontinentalnim pojasom Arktika će rasti, budući da se njeni kopneni izvori smanjuju.
NEVEROVATNA PONUDA: NAJBOLJI GRČKI HOTELI PO EKSKLUZIVNIM CENAMA
"ŠTITIMO NEMAČKU OD RUSIJE!" Tramp zbog "Severnog toka 2" ponovo PRETI SANKCIJAMA
CENE NAFTE U PADU: Evo šta je razlog tome, uprkos manjem uvozu i proizvodnji crnog zlata
S takvim visokim izgledima za ofšor rezerve, Rusija proširuje svoje teritorijalne zahteve na Arktiku, kao što je Lomonosovljev greben. Ovaj greben bi Rusiji omogućio pristup rezervi procenjenoj na 5 milijardi tona nafte i gasa (sadašnje rezerve nafte su oko 14,5 milijardi tona). Lomonosovljev greben proteže se kroz Severni pol između arhipelaga ruskih Novih sibirskih ostrva, Grenlanda i kanadskog ostrva Elismir. Rusija već godinama pokušava da dokaže svoju tužbu u UN-u. Međutim, Rusija ne može biti sigurna u uspeh, jer Kanada i Danska takođe imaju teritorijalne zahteve za greben.
Uprkos velikom potencijalu rezervi, Rusija je imala poteškoća u iskorišćavanju ovih prirodnih resursa. Među preprekama s kojima se suočavaju jesu sankcije koje su uvele Evropska unija i Sjedinjene Američke Države koje ograničavaju pristup Rusije tehnologiji bušenja. Kao rezultat toga, Rusija mora da zameni zapadnu tehnologiju vlastitom ili da traži zamenu u inostranstvu. Štaviše, ruske firme nemaju neophodno iskustvo u ofšor radu u takvom teškom okruženju i moraju da sarađuju sa partnerima s potrebnim znanjem. Ruski zakon ograničava ofšor dozvole za rad na Arktiku firmama u državnom vlasništvu koje imaju najmanje pet godina iskustva, što znači da samo Gazprom i Rosnjeft mogu da rade tamo, prisiljavajući druge firme da sarađuju s njima. Poslednjih godina niske cene nafte predstavljaju još jednu prepreku, čime se izvlačenje iz najtežih polja ne koristi. Trenutno, samo Gazpromova podružnica Gazprom Njeft crpi fosilna goriva na arktičkom pojasu u 2017, te proizvede 2,6 miliona tona nafte i 0,6 milijardi gasa iz polja Prirazlomoje, jedino polje proizvodnje na Arktiku do sada, ali nova proizvodnja mogla bi početi zahvaljujući poreskim olakšicama.
Rusija je nejasna u svom pristupu Arktiku. Uprkos otvorenosti za saradnju sa stranim firmama, vidi se (na primer, u pomorskoj vojnoj doktrini 2017.) da je Arktik područje rastućeg rivalstva. Rusija opravdava svoju vojnu opreznost potrebom osiguravanja infrastrukture i resursa. Rusija razvija baze na arktičkim ostrvima Koteljnji i Vrangel i razvija snažne vojne sposobnosti u regiji. Ova militarizacija je takođe povezana s rastućom važnosti pomorskog transporta putem SPP-a, budući da ruske vojne snage učestvuju u akcijama traganja i spašavanja. Rusija bi takođe mogla navesti sporazum Arktičkog veća, međunarodnog tela za saradnju zemalja koje imaju teritoriju na Arktiku, o saradnji u potrazi i spašavanju na Arktiku jer daje svakom potpisniku odgovornost za određeno područje na Arktiku, s tim da je Rusija odgovorna za najveći deo.
NEZADRŽIVI RAST CENE NAFTE Neizvesnost na SVETSKOM TRŽIŠTU pumpa cene
Bugarska nam nudi da gradimo NUKLEARKU, a evo gde bi se nalazila i koliko bi koštala
DOGOVOR VEKA SA RUSIMA Na jesen počinje gasifikacija Republike Srpske
Godinama je ruta bila teška, ako ne i nemoguća za plovidbu, ali klimatske promene su učinile severnu rutu privlačnijom trgovačkom stazom jer je led razređen i otvorena voda traje duže svake sezone. Put od Evrope do Istočne Azije na SPP-u (sledeći rusku obalu Arktika) za trećinu je kraći nego preko Sueckog kanala. Učinkovitost ove rute za prevoznike, uz proizvodnju nafte i plina, biće važna za Rusiju daleko u budućnosti. Kako bi osigurala svoje interese u regiji, Rusija razvija svoju flotu nuklearnih ledolomaca (jedina zemlja s takvim plovilima), zajedno s infrastrukturom za bunkering i s nosačima TPG (Tečnog prirodnog gasa) klase Arktik. Ovi brodovi su namenjeni ne samo da prevoze ruski gas u 2017. godini, kao što je prevoz TPG-a iz Norveške u Aziju, već i robu. Rusija predviđa povećanje prevoza tereta putem SPP-a od 10,7 miliona tona zabeleženih 2017. do 80 miliona tona do 2024. godine. To će se postići delom povećanjem volumena transporta TPG-a. U 2013. godini Rusija je napustila Gazpromov monopol na izvoz TPG-a, dopuštajući Novateku izgradnju svog TPG terminala na Jamalu.
Rusija takođe ima za cilj da razvije domaću brodarsku industriju, zahvaljujući nacionalizaciji transporta prirodnih resursa preko SPP-a. Ruski savezni kôd špedicije navodi da se nafta i gas proizveden duž SPP-a mora prevoziti plovilima pod ruskom zastavom. Od 2019. godine plovila koja prevoze prirodne resurse moraju se graditi u Rusiji (na primer, Rosnjeft u državnom vlasništvu planira izgradnju tankera za naftu). Međutim, postoje i zakonski izuzeci, budući da su brodovi jamalskog TPG napravljeni u Južnoj Koreji i plovili su pod stranom zastavom. Efektivno kretanje kroz SPP zahteva veliku koordinaciju, kao što je osiguravanje komunikacije s ledolomcima, konvojima brodova i meteorološkim uslugama. Rusija ostavlja većinu tih kompetencija Rosatomu, agenciji koja je već odgovorna za nuklearnu industriju zemlje. Njena podružnica, Rosatomfljot, već vidi strateški značaj u SPP-u, gde deluje s četiri nuklearna ledolomca. Ove godine ruska Državna duma trebala bi da odobri zakon kojim bi se dale Rosatomu široke nadležnosti na Arktiku, uključujući upravljanje lučkom infrastrukturom SPP-om i novac iz saveznog proračuna kako bi ga održali.
Kina je postala najvažniji ruski partner na Arktiku. Dva važna deoničara jamalskog TPG-a su kineska državna naftna i plinska kompanija CNPC, s udelom od 20 posto i kineski fond za Put svile s 9,9 posto. Kina uvozi TPG iz jamalskog gasnog terminala i zanima se za dalja ulaganja u Arktik, uz zajmove iz Kineske razvojne banke ili putem inicijative Polarnog puta svile. Kina takođe uvozi norveški TPG, ali njen fokus na SPP ne proizlazi samo iz resursa koji joj je potreban, već i veći pristup bržoj pomorskoj trgovini. Trgovina Kina-EU 2017. godine iznosila je oko 573 milijarde evra, od čega oko 60 posto trgovine na moru. Procene su da će ova trgovina do 2025. godine premašiti 650 milijardi eura, a značenje SPP-a bi trebalo porasti.
TRN U OKU AMERICI: Venecuela i Rusija proširuju saradnju u oblasti energetike
PUTINOV RECEPT ZA OPORAVAK Grčka zainteresovana za ruski gas
TURSKI TOK JE ZNAČAJAN ZA CEO REGION: Radovi gotovi već u januaru 2020. godine!
Ulaganja, međunarodna saradnja i amandmani na rusko domaće pravo trebali bi omogućiti Rusiji da ima koristi od proizvodnje i transportovanja nafte i plina, kao i trgovine EU-Kina preko SPP-a. Ta bi ruta trebala omogućiti Rusiji da isporučuje robu i energetske proizvode na evropska i azijska tržišta. Što se tiče inostranih konkurenata, trenutni razvoj SPP-a će ih naterati da traže saradnju s Rusijom, na primer, u TPG trans-pošiljci, posebno za smanjenje troškova povezanih s operativnim TPG nositeljima spram klasičnih TPG-a.
Slika Rusije kao konstruktivnog partnera najbolje će poslužiti svojim interesima. Stoga će ruska diplomacija najvjerojatnije podržati međunarodnu suradnju na Arktiku. To bi mogao biti još jedan korak u jačanju gospodarskih veza između Rusije i Europe, što bi Rusija mogla okončati prijateljskom politikom među europskim zemljama. Ako se sankcije protiv njih produljuju, Rusija - zahvaljujući rastućoj suradnji s Kinom - mogla bi signalizirati strateško približavanje Aziji umjesto toga. Suradnja u energetskom sektoru i SPP bi bila važan dio toga.
