СВЕТ ЛЕДА И ЕНЕРГЕТИКЕ: Ево како КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ помажу Русији да постане ПОТПУНО НЕЗАВИСНА (ФОТО/ВИДЕО)
Арктик је чинио 17 посто руске производње нафте и 90 посто производње природног гаса
Растуће значење Арктика за Русију произилази не само од екстракције и потенцијала природних ресурса у регији, већ и стратешког циља земље за искориштавање растућег поморског превоза путем Северног поморског правца (SPP). Како би искористила ову регију, Русија развија своју флоту нуклеарних ледоломаца и искористила је кинеске инвестиције у регији. Сарадња у регији чини се корисном за Русију да оствари своје циљеве, али све већа зависност Европе од транспорта путем SPP-a може помоћи Русији да постигне и политичке циљеве, преноси Адванце.хр.
Арктичка регија је извор енергетске независности Русије и његов значај ће расти. Године 2017. Арктик је чинио 17 посто руске производње нафте и 90 посто производње природног гаса. Највеће руске бушотине активне су на полуострвима Јамал и Гјдан, а значај Арктика за руски нафтни и гасни сектор су наглашени и у стратегији о руском Арктику из 2008. године и другим стратешким документима. Према Америчком геолошком истраживању се процењује да Арктик има 30 посто светског неоткривеног течног гаса. У будућности, значење руских захтева за континенталним појасом Арктика ће расти, будући да се њени копнени извори смањују.
НЕВЕРОВАТНА ПОНУДА: НАЈБОЉИ ГРЧКИ ХОТЕЛИ ПО ЕКСКЛУЗИВНИМ ЦЕНАМА
"ШТИТИМО НЕМАЧКУ ОД РУСИЈЕ!" Трамп због "Северног тока 2" поново ПРЕТИ САНКЦИЈАМА
ЦЕНЕ НАФТЕ У ПАДУ: Ево шта је разлог томе, упркос мањем увозу и производњи црног злата
С таквим високим изгледима за офшор резерве, Русија проширује своје територијалне захтеве на Арктику, као што је Ломоносовљев гребен. Овај гребен би Русији омогућио приступ резерви процењеној на 5 милијарди тона нафте и гаса (садашње резерве нафте су око 14,5 милијарди тона). Ломоносовљев гребен протеже се кроз Северни пол између архипелага руских Нових сибирских острва, Гренланда и канадског острва Елисмир. Русија већ годинама покушава да докаже своју тужбу у УН-у. Међутим, Русија не може бити сигурна у успех, јер Канада и Данска такође имају територијалне захтеве за гребен.
Упркос великом потенцијалу резерви, Русија је имала потешкоћа у искоришћавању ових природних ресурса. Међу препрекама с којима се суочавају јесу санкције које су увеле Европска унија и Сједињене Америчке Државе које ограничавају приступ Русије технологији бушења. Као резултат тога, Русија мора да замени западну технологију властитом или да тражи замену у иностранству. Штавише, руске фирме немају неопходно искуство у офшор раду у таквом тешком окружењу и морају да сарађују са партнерима с потребним знањем. Руски закон ограничава офшор дозволе за рад на Арктику фирмама у државном власништву које имају најмање пет година искуства, што значи да само Газпром и Росњефт могу да раде тамо, присиљавајући друге фирме да сарађују с њима. Последњих година ниске цене нафте представљају још једну препреку, чиме се извлачење из најтежих поља не користи. Тренутно, само Газпромова подружница Газпром Њефт црпи фосилна горива на арктичком појасу у 2017, те произведе 2,6 милиона тона нафте и 0,6 милијарди гаса из поља Приразломоје, једино поље производње на Арктику до сада, али нова производња могла би почети захваљујући пореским олакшицама.
Русија је нејасна у свом приступу Арктику. Упркос отворености за сарадњу са страним фирмама, види се (на пример, у поморској војној доктрини 2017.) да је Арктик подручје растућег ривалства. Русија оправдава своју војну опрезност потребом осигуравања инфраструктуре и ресурса. Русија развија базе на арктичким острвима Котељњи и Врангел и развија снажне војне способности у регији. Ова милитаризација је такође повезана с растућом важности поморског транспорта путем SPP-a, будући да руске војне снаге учествују у акцијама трагања и спашавања. Русија би такође могла навести споразум Арктичког већа, међународног тела за сарадњу земаља које имају територију на Арктику, о сарадњи у потрази и спашавању на Арктику јер даје сваком потписнику одговорност за одређено подручје на Арктику, с тим да је Русија одговорна за највећи део.
НЕЗАДРЖИВИ РАСТ ЦЕНЕ НАФТЕ Неизвесност на СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ пумпа цене
Бугарска нам нуди да градимо НУКЛЕАРКУ, а ево где би се налазила и колико би коштала
ДОГОВОР ВЕКА СА РУСИМА На јесен почиње гасификација Републике Српске
Годинама је рута била тешка, ако не и немогућа за пловидбу, али климатске промене су учиниле северну руту привлачнијом трговачком стазом јер је лед разређен и отворена вода траје дуже сваке сезоне. Пут од Европе до Источне Азије на SPP-u (следећи руску обалу Арктика) за трећину је краћи него преко Суецког канала. Учинковитост ове руте за превознике, уз производњу нафте и плина, биће важна за Русију далеко у будућности. Како би осигурала своје интересе у регији, Русија развија своју флоту нуклеарних ледоломаца (једина земља с таквим пловилима), заједно с инфраструктуром за бункеринг и с носачима ТПГ (Течног природног гаса) класе Арктик. Ови бродови су намењени не само да превозе руски гас у 2017. години, као што је превоз ТПГ-а из Норвешке у Азију, већ и робу. Русија предвиђа повећање превоза терета путем SPP-a од 10,7 милиона тона забележених 2017. до 80 милиона тона до 2024. године. То ће се постићи делом повећањем волумена транспорта ТПГ-а. У 2013. години Русија је напустила Газпромов монопол на извоз ТПГ-а, допуштајући Новатеку изградњу свог ТПГ терминала на Јамалу.
Русија такође има за циљ да развије домаћу бродарску индустрију, захваљујући национализацији транспорта природних ресурса преко SPP-a. Руски савезни кôд шпедиције наводи да се нафта и гас произведен дуж SPP-a мора превозити пловилима под руском заставом. Од 2019. године пловила која превозе природне ресурсе морају се градити у Русији (на пример, Росњефт у државном власништву планира изградњу танкера за нафту). Међутим, постоје и законски изузеци, будући да су бродови јамалског ТПГ направљени у Јужној Кореји и пловили су под страном заставом. Ефективно кретање кроз SPP захтева велику координацију, као што је осигуравање комуникације с ледоломцима, конвојима бродова и метеоролошким услугама. Русија оставља већину тих компетенција Росатому, агенцији која је већ одговорна за нуклеарну индустрију земље. Њена подружница, Росатомфљот, већ види стратешки значај у SPP-u, где делује с четири нуклеарна ледоломца. Ове године руска Државна дума требала би да одобри закон којим би се дале Росатому широке надлежности на Арктику, укључујући управљање лучком инфраструктуром SPP-om и новац из савезног прорачуна како би га одржали.
Кина је постала најважнији руски партнер на Арктику. Два важна деоничара јамалског ТПГ-а су кинеска државна нафтна и плинска компанија ЦНПЦ, с уделом од 20 посто и кинески фонд за Пут свиле с 9,9 посто. Кина увози ТПГ из јамалског гасног терминала и занима се за даља улагања у Арктик, уз зајмове из Кинеске развојне банке или путем иницијативе Поларног пута свиле. Кина такође увози норвешки ТПГ, али њен фокус на SPP не произлази само из ресурса који јој је потребан, већ и већи приступ бржој поморској трговини. Трговина Кина-ЕУ 2017. године износила је око 573 милијарде евра, од чега око 60 посто трговине на мору. Процене су да ће ова трговина до 2025. године премашити 650 милијарди еура, а значење SPP-a би требало порасти.
ТРН У ОКУ АМЕРИЦИ: Венецуела и Русија проширују сарадњу у области енергетике
ПУТИНОВ РЕЦЕПТ ЗА ОПОРАВАК Грчка заинтересована за руски гас
ТУРСКИ ТОК ЈЕ ЗНАЧАЈАН ЗА ЦЕО РЕГИОН: Радови готови већ у јануару 2020. године!
Улагања, међународна сарадња и амандмани на руско домаће право требали би омогућити Русији да има користи од производње и транспортовања нафте и плина, као и трговине ЕУ-Кина преко SPP-a. Та би рута требала омогућити Русији да испоручује робу и енергетске производе на европска и азијска тржишта. Што се тиче иностраних конкурената, тренутни развој SPP-a ће их натерати да траже сарадњу с Русијом, на пример, у ТПГ транс-пошиљци, посебно за смањење трошкова повезаних с оперативним ТПГ носитељима спрам класичних ТПГ-а.
Слика Русије као конструктивног партнера најбоље ће послужити својим интересима. Стога ће руска дипломација највјеројатније подржати међународну сурадњу на Арктику. То би могао бити још један корак у јачању господарских веза између Русије и Еуропе, што би Русија могла окончати пријатељском политиком међу еуропским земљама. Ако се санкције против њих продуљују, Русија - захваљујући растућој сурадњи с Кином - могла би сигнализирати стратешко приближавање Азији умјесто тога. Сурадња у енергетском сектору и SPP би била важан дио тога.
