Rusija na nogama! Bajden šalje Ukrajini zabranjeno oružje - prvo ATACMS, sada i smrtonosne mine! Odluka koja preti ozbiljnom eskalacijom rata
Američki predsednik Džo Bajden odobrio je isporuku protivpešadijskih mina Ukrajini u okviru jačanja vojne pomoći Kijevu.
Ova odluka doneta je u poslednjim nedeljama njegovog mandata. Usledila je nakon što je ukrajinskim snagama dozvoljeno da napadaju ciljeve na teritoriji Rusije američkim naoružanjem, uključujući rakete ATACMS.
Nedavna promena strategije Sjedinjenih Američkih Država, kako je objasnio šef Pentagona Lojd Ostin, fokusira se na prilagođavanje vojne pomoći Ukrajini u odgovoru na promene taktike Rusije na bojnom polju.
Ova promena je značajna jer Rusija poslednjih meseci intenzivira svoje operacije na istoku Ukrajine, gde je ojačala svoje odbrambene i ofanzivne pozicije. Umesto da se oslanja na mehanizovane jedinice, koje su prethodno igrale ključnu ulogu, Rusija je počela da koristi pešadijske jedinice i vojnike na terenu. Ova promena taktike zahteva novi pristup u pružanju vojne pomoći Ukrajini.
Zbog toga SAD prilagođavaju svoju vojnu pomoć kako bi se bolje uskladila sa ovom novom ruskom strategijom. Premena u taktičkom pristupu, prelazak sa mehanizovanih snaga na pešadiju, verovatno zahteva specijalizovanu pomoć Ukrajini, uključujući dodatnu opremu za borbu protiv pešadije i protiv gerilskih taktika, umesto opreme za teške artiljerijske napade i tenkove, na koje se ranije fokusiralo.
Ova promena u strategiji takođe potvrđuje kontinuiranu posvećenost SAD da obezbede Ukrajini potrebnu vojnu podršku kako bi obranila svoju teritoriju i nastavila da vrši pritisak na ruske trupe. Cilj je da se uspori napredovanje ruskih snaga, dok Ukrajina pokušava da povrati teritoriju, posebno na istoku zemlje, gde se vode žestoke borbe.
Protivpešadijske mine
Protivpešadijske mine imaju dugu i kontroverznu istoriju. Njihova upotreba zabranjena je u više od 150 zemalja, ali ne i u SAD-u i Rusiji. Ova sredstva, zakopana pod zemljom, aktiviraju se pri prolasku iznad njih ili u njihovoj blizini, navodi Skaj njuz.
Neke mine su dizajnirane za uništavanje oklopnih vozila, dok su druge namenjene nanošenju povreda neprijateljskim vojnicima. Koriste se za odbranu objekata, postavljanje zaseda i prisiljavanje neprijateljskih snaga da se kreću kroz ranjive koridore.
Odluka Sjedinjenih Američkih Država da isporuči Ukrajini protivpešadijske mine izazvala je međunarodnu osudu zbog ozbiljnih humanitarnih posledica koje ove mine mogu izazvati, iako se tvrdi da imaju ograničen vek trajanja. Protivpešadijske mine su neselektivno oružje koje ne pravi razliku između civila i vojnika, čime se izlažu opasnosti i neborbeni ljudi, a cilj im je da izazovu dugoročne povrede i iscrpljuju resurse u neprijateljskim linijama, a ne nužno da ubiju. Ove mine često uzrokuju teške povrede, kao što su amputacije, i ozbiljno utiču na živote ljudi i zajednica, čak i decenijama nakon što su postavljene.
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) naglašava da protivpešadijske mine predstavljaju "dugotrajno nasleđe smrti, povreda i patnji", jer one uništavaju plodnu zemlju, čineći je neupotrebljivom za poljoprivrednu proizvodnju, čime direktno ugrožavaju izvor hrane i sredstva za život. Ove mine predstavljaju ozbiljnu pretnju dugoročnoj stabilnosti, posebno u postkonfliktnim regionima, jer sprečavaju povratak stanovništva i obnovu zemlje.
Direktorka organizacije Human Rights Watch, Meri Verem, nazvala je odluku SAD-a "šokantnim i razornim potezom". Ona je istakla da je poslednjih 25 godina bilo postignuto značajno napredovanje u međunarodnom sporazumu o zabrani mina, te da je potez SAD-a u suprotnosti s tim napretkom. Takođe, Međunarodna kampanja za zabranu mina (ICBL) osudila je ovu odluku, podsećajući da su protivpešadijske mine zabranjene Otavskom konvencijom iz 1997. godine jer su se smatrale užasnim i neselektivnim oružjem.
SAD nisu potpisale Otavsku konvenciju, koja je zabranila upotrebu ovih mina, a ni Rusija ni Kina nisu među potpisnicima. Ukrajina, koja je potpisnica ovog sporazuma, međutim, razmatra mogućnost povlačenja iz njega, što je izazvano vojnom potrebom da se koriste sredstva za odbranu, uključujući protivpešadijske mine.
Upotreba protivpešadijskih mina od strane Rusije u Ukrajini je dokumentovana, a prema podacima, ruske snage su koristile najmanje 13 vrsta mina od početka rata. Iako Rusija nije potpisala Otavsku konvenciju, njihova upotreba mina se i dalje smatra kršenjem međunarodnog prava. Ukrajinske snage su takođe bila optužene za upotrebu protivpešadijskih mina u određenim područjima tokom 2022. godine, naročito u oblasti Izjuma, dok je grad bio pod kontrolom ruskih snaga.
